Ključni svedok protiv Haradinaja odbija da svedoči

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 25 February, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 681, 25. februar 2011.)

Tužioci u delimično obnovljenom postupku protiv bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) nagovestili su ove sedmice pred Haškim tribunalom da ključni svedok iz prvobitnog postupka još uvek odbija da svedoči.

Reč je o Šefćetu Kabašiju (Shefqet Kabashi), koji je 2007. godine bio optužen za uvredu suda nakon što je u više navrata odbio da svedoči protiv Haradinaja – nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Kabaši je potom otišao u Sjedinjene Države, pa se suđenje za uvredu suda nije ni dogodilo, iako su optužbe još uvek na snazi.

„Njegov trenutni stav je da ne želi da svedoči“, rekao je tužilac Pol Rodžers (Paul Rogers) na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji. Dodao je i da tužilaštvo još uvek namerava da predloži da Kabaši svedoči posredstvom video-veze.

Haradinajev branilac, Ben Emerson (Ben Emmerson), uzvratio je da se „tužilaštvo izborilo za ponovno suđenje zbog dva svedoka, a da jedan od njih sve vreme ne želi da svedoči.

„Grubo rečeno, polovina opravdanja za ponovno suđenje je nestala.“

Haradinaj je 2008. oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je bila podignuta protiv njega – među kojima su i one koje se tiču ubistava, torture i silovanja srpskih civila, kao i osumnjičenih albanskih i romskih kolaboracionista potkraj devedesetih godina na Kosovu.

Jedan od njegovih saoptuženika, Idriz Baljaj (Idriz Balaj), takođe je oslobođen, dok je treći optuženik, Lahi Brahimaj – zbog okrutnog postupanja i mučenja – osuđen na šest godina zatvora.

Tužilaštvo se žalilo na oslobađajuće presude, tvrdeći da je zastrašivanje svedoka „ugrozilo“ suđenje. Usled toga, po njihovim rečima, oni nisu u stanju da obezbede iskaze dvojice ključnih svedoka, od kojih je jedan Kabaši. Drugi svedok je još uvek anoniman.

Krajem jula prošle godine, žalbene su sudije odlučile da protiv sve trojice optuženika treba delimično ponoviti sudske procese – po šest tačaka za ubijanje, okrutno postupanje i mučenje.

U žalbenoj presudi je zaključeno kako je sudsko veće „propustilo da uvaži ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po celinu procesa“, te da je isuviše naglasilo „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.

Iako je prvobitno bilo planirano za početak ove godine, datum delimično ponovljenog suđenja još uvek nije utvrđen zbog neslaganja oko njegovog obima.

Haradinajev tim ostaje pri stavu da bi ga trebalo ograničiti samo na Kabašija i drugog svedoka koji je u prvom navratu odbio da svedoči, dok je tužilaštvo nagovestilo kako namerava da pozove šest novih svedoka, a eventualno i da ponovo pozove neke koji su svedočili na prvom suđenju.

Veće je odbilo da utvrdi obim ponovnog suđenja, tvrdeći da je „prerano“ za to.

Haradinajev tim se 10. februara žalio na tu odluku, tvrdeći da tužilaštvo tokom žalbenog postupka koji je pokrenulo nije tražilo pristup nikakvim novim dokazima, a da sada nastoji da „popuni praznine“ u svom dokaznom postupku tako što će pokrenuti nekakvo „beskrajno ponovno suđenje“.

Tužilaštvo je ove sedmice odgovorilo da žalbene sudije „nisu utvrdile nikakvo ograničenje u pogledu dokaza koji treba da budu izneti na ponovljenom suđenju“, te da Haradinajeva odbrana „zagovara neprihvatljive predloge i pogrešno tumači dokazni postupak optužbe“.

Žalbene sudije trenutno odlučuju o tome, a sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto) – koji je predsedavao ovosedmičnim saslušanjem – naglasio je da čekanje te odluke „ograničava efikasno planiranje“.

Kao Haradinajev advokat, Emerson je odbacio tu ocenu, konstatujući kako – dok žalbene sudije utvrđuju obim ponovnog suđenja – tužilaštvo treba da dostavi materijal u vezi sa novim svedocima koje namerava da izvede, dok sudsko veće treba da odlučuje o vanrednim podnescima.

On je dodao da je „dalje odlaganje dok okrivljeni boravi u pritvoru nepravedno“, te da odluka kojom Haradinaju nije odobren privremeni boravak na slobodi „jasno pokazuje da bi suđenje ubrzo moglo biti nastavljeno“.

„Nije moguće“, kazao je on, da je bilo koja od strana „ravnodušna spram veze koja postoji između odlaganja koje se može izbeći i produžetka pred-procesnog pritvora“.

Tužilac Rodžers je odgovorio da tužilaštvo „svakako nije ravnodušno spram okrivljenih osoba koje borave u pritvoru dok čekaju na suđenje“.

Međutim, on je izrazio zabrinutost da bi upoznavanje odbrane sa podacima o novim svedocima te osobe moglo izložiti „nepotrebnom riziku“, pogotovo ukoliko žalbeno veće odluči da novi svedoci neće moći da svedoče.

Odbrana je odlučno odbacila ovu tvrdnju.

„Trenutno ne postoji, niti može postojati, ni najmanji nagoveštaj da su oni koji zastupaju g. Haradinaja ili on sam . . . ometali svedoke“, kazao je Emerson.

On je dodao da svaka odluku u vezi sa privremenim oslobađanjem, od početka prvostepenog postupka pa do danas, „naglašava da ne postoji nikakav nagoveštaj neprikladnog ponašanja odbrane, ili okrivljenog, ili onih koji slede njegove instrukcije . . . kada je u pitanju ometanje svedoka“.

A kada je Rodžers nagovestio da odbrana u stvari nema prava na takav materijal ukoliko nekom svedoku naposletku bude zabranjeno da svedoči, Emerson je uzvratio da je ta ocena „potpuno pogrešna“.

„U stvarnosti ne postoji ništa što bi govorilo u prilog kašnjenju, a sve nalaže da se obezbedi da suđenje bude spremno čim žalbeno veće da jasan odgovor u vezi sa obimom“, rekao je on.

Emerson je takođe zahtevao od veća da odmah utvrdi datum suđenja. On je predložio da to bude 1. maj, jer će do tada žalbeno veće doneti odluku, dok bi strane u sporu preostalo vreme mogle da iskoriste za pripremu.

„Sudsko veće treba da utvrdi datum . . . i svima omogući da saznaju kako ovo nije suđenje koje će se razvlačiti, i koje će ove godine unedogled započinjati i zaustavljati se“, kazao je on.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.