Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kljucaju tenzije u Presevskoj dolini

Konflikt u Presevskoj dolini, juzna Srbija, predstavlja test za novu demokratsku vlast u Srbiji.
By Dragana Nikolic

Olga, (39) fizioterapeut iz Beograda, vec nocima ne spava jer brine za svog brata. Njena porodica dosla je iz Peci u Beograd nakon izbijanja sukoba na Kosovu, ali to nije kraj njihovih muka.


Dragan, Olgin dvadeset i cetvorogodisnji brat, policajac sa Kosova, mora da ide u redovni obilazak terena na podrucju Preseva, Medvedje i Bujanovca, na jugu Srbije, najnovijeg zarista sukoba izmedju albanskih separatista i srpskih snaga.


"Ljudi ginu, veoma je opasno", kaze Olga. "Moj brat nema izbora, mora da ide ili ce da izgubi posao. Pokusavamo da ga spasemo da ne ide tamo tako sto cemo mu nabaviti lekarsko uverenje da je bolestan".


Sukob na jugoistoku Srbije, unutar sigurnosne zone od pet kilometara koja se prostire duzinom administrativne granice sa Kosovom, tinja jos od pocetka ove godine. Oslobodilacka vojska Preseva, Medvedje i Bujanovca, OVPMB, koja nosi ime tri opstine smestene u Presevskoj dolini sa vecinskim albanskim stanovnistvom, oformljena je u januaru ove godine, nakon sto su ubijena dva mladica albanske nacionalnosti iz sela Dobrosin.


Ova organizacija sastavljena je od nekadasnjih pripadnika OVK iz ovog kraja, a pridruzuju joj se i etnicki Albanci sa Kosova. (Pogledajte clanak Llazar Seminija, Mars Albanske Gerile, u BCR 121, 3-Mar-00).


U okviru sporazuma u Kumanovu postiguntog izmedju NATO snaga i Vojske Jugoslavije u junu 1999.godine, predvidjeno je da jedino lako naoruzana srpska policija moze patrolirati ovim podrucjem.


U medjuvremenu, albanski gerilci iskoristili su vakuum nastao povlacenjem Vojske Jugoslavije iz sigurnosne zone i stvorili baze u ovom brdovitom predelu unutar srpske teritorije, odakle vrse sve odvaznije napade.


U jednom od tih napada pre nekoliko nedelja albanske snage ubile su cetiri pripadnika srpske policije.


Sukob na jugoistoku Srbije uoci izbora zakazanih za 23. decembar predstavljao bi scenario kakav bi Milosevic, da je ostao na vlasti, mogao samo pozeleti. Medjutim, nova jugoslovenska vlast ne zeleci da ponovi greske svojih prethodnika odlucila je da ovaj sukob resi mirnim putem.


"Nije vreme za ratovanje vec za mudru diplomatsku akciju", porucio je jugoslovenski predsednik.


Posredovanjem mirovnih snaga KFOR-a na Kosovu, uspostavljen je trajni prekid vatre proslog ponedeljka. No, ovaj dogovor povremeno krsi sporadicna pucnjava, dok se suprotstavljene snage uzajamno optuzuju za prekid primirja.


U medjuvremenu, region Presevske doline podseca na vojni poligon. Veliko nagomilavanje jugoslovenske vojske i pripadnika specijalnih jedinica srpske policije izaziva uznemirenje oko 70.000 Albanaca koji zive u ovom kraju.


Po podacima Visokog komeserijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, UNHCR, oko 4.000 albanskih izbeglica napustilo je svoje domove, premda se njih 600 vratilo otkada je postignuto primirje izmedju dve zaracene strane.


Nasuh Behljuji, potpresednik lokalne stranke Partije za demokratsko delovanje kaze: "Veliki se strah uvukao medju Albance. Oni se mnogo boje rezervista Vojske Jugoslavije koji su u ovim krajevima boravili tokom NATO udara u prolece prosle godine".


Nakon zavrsetka sukoba na Kosovu i povlacenja jugoslovenskih snaga, premestene snage srpske policije na Kosova stigle su u region Preseva, Medvedje i Bujanovca. Medjunarodne organizacije potvrdjuju da postoje osnovane sumnje da su pripadnici policije sprovodili teror nad lokalnim stanovnistvom.


Mnogi misle da je stvaranje OVPMB vojske nastalo usled ove represije srpske policije, koja je narocito intenzivirana zavrsetkom sukoba na Kosovu. U atmosferi gde 'zivot Albanca nije vredeo ni prebijene pare', lokalno stanovnistvo pozdravilo je stvaranje vojske koja im pruza zastitu. (Pogledajte clanak Miroslava Filipovica, Albanci beze iz juzne Srbije, BCR 122, 7-Mar-00).


OVPMB ne krije da joj je krajnji cilj pripajanje Kosovu teritorije Preseva, Medvedje i Bujanovca. Mnogi Albanci ovaj kraj nazivaju istocno Kosovo i smatraju da se teritorija u kojoj zivi vecinsko stanovnistvo mora osloboditi po svaku cenu. (Pogledajte clanak Tim Juddah, BCR 119, 25-Feb-00, Kljuca novi sukob na Kosovu).


Mnogi posmatraci misle da napadi albanske gerile predstavljaju nacin na koji albanski ektremisti zele da isprovociraju osvetnicke akcije srpske policije i tako skrenu paznju na sebe. Nakon ubedljive pobede na lokalnim izborima, umerenog politicara Ibrahima Rugove, ratna opcija pocela je polako da bledi.


Pojedini analiticari smatraju da je sukob u dolini Preseva prvi test demokratije novih jugoslovenskih vlasti.


Ostaje da se vidi da li ce novo beogradsko rukovodstvo moci da obuzda oruzane snage na jugoistoku Srbije. Vec se vide neki pozitivni znaci.


Mnogi strani novinari, koji su trenutno u ovom kraju, citiraju anonimne srpske policajce koji tvrde da imaju stroga naredjenja da ni po koju cenu ne smeju prekoraciti pravila sluzbe ili pucati neselektivno.


Zoran Djindjic, jedan od lidera DOS-a , za kojeg se ocekuje da ce postati premijer Srbije, izjavio je da je situacija u Presevu kriticna i da moze doci do novog sukoba na Balkanu.


DOS kaze da je pokreno hitnu diplomatsku inicijativu ciji je cilj da medjunarodna zajednica preuzme aktivniju ulogu u suzbijanju, kako ga ona naziva, albanskog ekstremizma.


Do sada su zapadni zvanicnici osudili albanske upade na srpsku teritoriju, ali ne pokazuju znake da ce narediti intervenciju trupa KFOR-a.


Lord George Robertson, generalni sekretar NATO snaga je izjavio: "Vetar promena duva u Srbiji i medjunarodna zajednica nece prihvatiti akcije ekstremista".


Americki drzavni sekretar Madeleine Albright upozorila je radikalne predstavnike kosovskih Albanaca da "se uzdrze od akcija koje podrivaju napore medjunarodne zajednice za postizanje mira u regionu".


Susedna Makedonija pomno prati najnovije dogadjaje. Jedinice makedonske armije pojacale su aktivnosti na severnoj granici sa Srbijom, strahujuci da bi OVPMB mogla da aktivira kanale za snabdevanje na njenoj teritoriji.


Resenje krize u juznoj Srbiji po svoj prilici treba traziti politickim putem. Lideri srpskih i albanskih zajednica polako uvidjaju, kako kaze Adem Demaci, nekadasnji politicki predstavnik OVK i poznati borac za prava Albanaca na Kosovu, "da svet nece tolerisati nove albansko-srpske sukobe".


Dragana Nikolic i Miroslav Filipovic su redovni dopisnici IWPR.