Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Klark kaze da je Milosevic unapred znao za Srebrenicu i da je imao nameru da pobije Albance

Dan 268-69
By IWPR ICTY
MILOSEVICEVA POTPUNA KONTROLA

Bivsi general NATO-a Vesli Klark dao je jedan od najkriticnijih iskaza na skoro dve godine dugom sudjenju Slobodanu Milosevicu za ratne zlocine, zlocine protiv covecnosti i genocid. General Klark je sluzio kao komandant NATO-a tokom rata na Kosovu i bio je clan tima koji je pregovarao o Dejtonskom sporazumu kojim je okoncan rat u Bosni I Hercegovini. Tokom tog vremena on se vise od 100 puta sastao sa bivsim predsednikom Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.

General Klark je prvi svedok koji je povezao Milosevica sa Srebrenicom, mestom na kome su se dogodilo najgore masovno ubistvo na evropskom tlu nakon II Svetskog rata. Dana 17. avgusta 1995.godine, mesec dana nakon masakra u Srebrenici, general Klark se zajedno sa americkim ambasadorom Vilijamom Holbrukom i drugima susreo sa Milosevicem da razgovara o planiranim pregovorima koji su na kraju doveli do Dejtonskog sporazuma. U jednom trenutku, Klark ga je pitao da li pregovaracki tim treba da pregovara sa njim ili sa bosanskim Srbima. Milosevic je odgovorio: 'Sa mnom, naravno'. On je uveravao pregovarace da moze da postigne mirovni sporazum koji ce bosanski Srbi potpisati. Svedok je tada primetio da je cudno da predsednik jedne zemlje moze da garantuje pristanak druge zemlje. Milosevic koji je bio uveren da je vodja srpskog naroda je odgovorio da ce se odrzati referendum I da bosanski Srbi nece ici protiv volje srpskog naroda. General Klark je nastavio o onome sto se dogodilo nakon toga: 'Prisao sam predsedniku Milosevicu koji je bio u neformalnom razgovoru nakon sastanka, ja sam i dalje imao problema sa tom idejom kako Milosevic moze da tvrdi da uma autoritet i moc da izdejstvuje saglasnost Srba za sporazum. I ja sam ga jednostavno pitao. Rekao sam : 'Gospodine predsednice, Vi kazete da imate toliki uticaj na bosanske Srbe. Ali, kako ste onda, kad vec imate takav uticaj, pustili Mladica da pobije sve te ljude u Srebrenici?' Milosevic me je pogledao i zastao za trenutak. 'Pa, generale Klark', rekao je, 'ja sam upozorio Mladica da to ne cini, ali me on nije poslusao'.'

General Klark je objasnio: 'Bilo je veoma jasno da se pitanje odnosilo na masakr u Srebrenici. Kada sam rekao 'da pobije sve te ljude', to nije bila vojna operacija, to je bio masakr. I to je bilo na vestima, to je bila pocetna tacka medjunarodne saglasnosti koja je dovela do povecane resenosti NATO-a da se okoncaju borbe na Balkanu. Prema tome bilo je veoma jasno sta sam ja pitao. Meni je takodje bilo jasno sta je Milosevic odgovorio. On je odgovorio da jeste znao unapred, ali je njegov odgovor upucivao, s jedne strane, da je on bio dovoljno mocan i dovoljno uticajan da ima to saznanje, ali je istovremeno pokusavao da izuzme sebe od odgovornosti.'

Iako je ovo izuzetno vazan iskaz o tome da je Milosevic unapred znao za Srebrenicu, ovim dokazom se podizu brojna kriticna pitanja na koja tuzilastvo mora da obezbedi odgovore da bi dokazalo optuzbe za genocid. Ostavljajuci po strani da li masakr 7-10 hiljada muslimanskih muskaraca I mladica u Srebrenici zadovoljava pravnu definiciju genocida, o cemu zalbeno vece sada odlucuje u slucaju Krstic, da bi se dokazale optuzbe za genocid tuzilastvo mora da dokaze da je Milosevic imao konkretnu nameru da unisti zasticenu grupu ljudi u celini ili delimicno. To sto je on nesto znao unapred nije dovoljno. Dok su oni koji imaju komandu u pravnoj obavezi da kontrolisu svoje podredjene, Milosevic nije imao de jure (pravno) kontrolu nad Mladicem. Cak sta vise, cak i da je de facto (stvarna) kontrola dovoljna, do sada nije utvrdjeno pravno da neko moze biti odgovoran za genocid po teoriji o komandnoj odgovornosti, zbog toga sto nevrsenje duznosti komandanta ne nosi specificnu nameru unistenja koja je neophodna za postojanje genocida.

Tuzilac je optuzio Milosevica I za saucesnistvo u genocidu. Kao minimum tuzilastvo mora pokazati da je Milosevic, znajuci za genocidne namere svojih saucesnika, ucestvovao u nekoj radnji koja je bila deo genocida. Da li je on poslao vojnike, kako je to svedok B-1401 svedocio nekoliko dana kasnije, znajuci za Mladiceve namere? Ovaj dokaz je za sada nedovoljan. Milosevicevo priznanje Klarku takodje moze biti smatrano oslobadjajucim dokazom. On je upozorio Mladica da to ne cini (prema Klarku: da ne preduzima kampanju ubijanja civila bosanskih Muslimana). Na drugoj strani, Milosevic je tvrdio da ima veliki uticaj na Mladica, dovoljno veliki da ga natera da polozi oruzje i prihvati teritorijalnu podelu koju je Milosevic mogao da postigne u Dejtonu za bosanske Srbe. Zapisnicima sa sednica skupstine bosanskih Srba (uvrstenim u zapisnik ranije na sudjenju) takodje se ustanovljava da je Milosevic imao dovoljan uticaj na bosanske Srbe da spreci napad na Gorazde par godina ranije. I, kako je general Klark istakao, nije bilo nacina da se zna da li je Milosevic rekao istinu o tome da je upozorio Mladica da ne nastavlja sa kampanjom.

Sudija Mej postavio je direktno pitanje Milosevicu, sto inace nije uobicajeno: 'Da li ste pricali sa generalom o Srebrenici?' Optuzeni je odgovorio: 'Nisam uopste. Nije bilo pomena o Srebrenici. Ja tu govorim o nasem generalnom stavu da ne treba da bude bilo kakvih vojnih operacija. Boze sacuvaj da smo pricali o bilo kakvom ubijanju civila…' Klarkov iskaz je bio potkrepljen cinjenicom da je on tada vodio beleske I da je o svom razgovoru komunicirao sa drugima. U pismu tadasnjem glavnom tuziocu Luiz Arbur 1998.godine, Klark je ponudio da o tome svedoci pred tribunalom. Kako je general Klark rekao pred sudom, Milosevic je pokusao da sedi na dve stolice – da pokaze da ima veliki uticaj I da moze da kontrolise bosanske Srbe, a da istovremeno sa sebe skine odgovornost za zlocine. Tokom niza od 100 susreta sa Milosevicem, general Klark je imao mogucnost da proucava njegovo ponasanje I njegov odnos sa onima koji su ga okruzivali. Navodeci brojne konkretne primere, general Klark je predstavio coveka koji je kontrolisao ljude I dogadjaje i sebe smatrao vodjom srpskog naroda, bez obzira gde se nalazio.

U Dejtonu, na primer, general Klark je radio na vojnom aneksu sporazuma kojim je trebalo da se omoguci rasporedjivanje snaga UN-a u Bosni. On je naisao na veliku prepreku kada je Momcilo Krajisnik, clan predsednistva bosanskih Srba, odbio skoro u potpunosti predlog koji je Klark pripremio. Postupajuci po Milosevicevim smernicama da se, ako dodje to problema, obrati njemu, general je to i uradio. Predlog vojnog aneksa mu je uskoro vracen samo sa manjim izmenama. Kada je tuzilac Dzefri Najs upitao generala sta to pokazuje o tome ko je imao moc da odlucuje, svedok je odgovorio: 'Meni je bilo jasno da je predsednik Milosevic ima potpunu kontrolu nad delegacijom'.

Sledeci incident u Dejtonu nastao je kada je Milosevic predao Krajisnikovu farmu bez ikakvih konsultacija sa njim, jednostavno crtajuci crvenu liniju na mapi kojom se predavala teritorija bosanskih Srba bosanskoj vladi. Na kraju pregovora, Milosevic je bio taj koji je potpisao sporazum, a ne bosanski Srbi. U sledecem incidentu 1997.godine kada je gomila bosanskih Srba ugrozila Zastitne snage UN-a koje su cuvale televizjsku antenu u Brckom, general Klark je pozvao Milosevica i gomila se razisla za pola sata. To je pokazivalo, prema Klarku, da je Milosevic 'i dalje imao vanredno veliki uticaj, ako ne i kontrolu'.

VOJSKA BOSANSKIH SRBA I VJ/JNA SU BILE ISPREPLETENE

General Klark je takodje potvrdio iskaze prethodnih svedoka da je Vojska Republike Srpske (VRS) nastala od Jugoslovenske narodne armije (JNA) i da je zbog svih razloga i namerno, ostala isprepletena. Oficiri JNA su predvodili jedinice VRS. Vojnici VRS obucavani su od strane JNA u centrima za obuku JNA. SRJ je isplacivala njihove plate. Ovaj odnos se nije promenio kada je JNA postala VJ (armija novonastale Savezne Republike Jugoslavije –SRJ). General Klark je objasnio pred sudom: 'Nase vidjenje je bilo da je srpska vojska, da je VRS blisko povezana sa vojskom -- Jugoslavije, VJ. To smo znali na osnovu elektronskih dokaza, na osnovu pouzdanih izvora, cak smo u jednom trenutku otisli I rekli srpskoj vojsci da mora da se prekine veza sistema protiv-vazdusne odbrane u Bosni sa onim u Srbiji.' To je bio integrisani sistem protiv-vazdusne odbrane, objasnio je Klark, nasledjen od bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije koji se pokazao korisnim za SRJ I bosanske Srbe. Kada mu je postavljeno pitanje sta taj integrisani sistem pokazuje o vezame izmedju VJ I VRS, general je rekao: 'To je znacilo da je postojala integrisana kontrola sistema tako da su se odluke da se puca ili odluke da se iskljuce radari, itd, vrlo verovatno donosile u Jugoslaviji, a ne od strane samih Srba u Bosni'.

MILOSEVICEVI RESENJE ZA KOSOVSKE ALBANCE: 'POBITI IH SVE'

Druga oblast o kojoj je general Klark pruzio jasne i korisne dokaze jeste Kosovo i rat koji je usledio izmedju SRJ I NATO-a. General, kao komandant NATO-a, bio je ukljucen u pregovore koji su trajali vise od godinu dana I koji na kraju nisu uspeli da sprece rat. Kao sto je I tada radio, on je pruzio jasnu sliku okolnosti koje su dovele do sukoba. Do mnogih od njih se doslo kroz Milosevicevo unakrsno ispitivanje.

General Klark se suocio sa Milosevicevim agresivnim nacinom ispitivanja. Milosevic je tvrdio da su SRJ i on, kao njen predsednik, preduzimali legitimne akcije protiv albanskih terorista, akcije koje predstavljaju pravo svih suverenih drzava. General Klark je odgovorio da on ne prihvata da su Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) cinili teroristi. On je rekao da je Srbija izlozila kosovske Albance ekstremnoj represiji tokom protekle decenije, ukljucujuci selektivna ubistva, i time onemogucila svaku mogucnost za postizanje politickog resenja. Kao rezultat toga, mali broj kosovskih Albanaca uzeo je oruzje i uzvratio. Na kraju, ti ljudi su postali OVK. Izjavljujuci da je problem bio u prekomernoj upotrebi sile od strane srpske policije i vojske, Klark je objasnio: 'Pokusavao sam da objasnim generalu Djordjevicu. Prikladan nacin bavljenja ovim (problemom) bio bi kroz dijalog i uzdrzavanje, a ne kroz upotrebu sile, jer je to jasan nauk iz vojne istorije da kada pokusavate silom da obuzdate ovakve pokrete koji imaju siroku podrsku, to jednostavno ne daje rezultate. Ne samo da je to nezakonito, vec je i neefikasno. Djordjevic nije imao odgovor. On je ocigledno postupao po naredjenju.'

Svedok je naveo primer napada na porodicnu kucu Jasarija pocetkom 1998.godine, o kome ga je obavestio makedonski predsednik Kiro Gligorov, u cijoj drzavi otprilike trecinu stanovnistva cine Albanci. Znajuci da je Adem Jasari vodja OVK, policija je opkolila njegovu kucu. U njoj su se nalazili nenaoruzane zene, deca i starci, ali je polcija ipak napala koristeci tesko naoruzanje, i ubivsi 60 ljudi, ukljucujuci veci broj zena, dece i staraca. Klark je rekao: 'Predsednik Gligorov … me je upozorio da je to vrsta incidenta koje ti ljudi, ti Albanci jednostavno nece tolerisati. To je bilo ubistvo tih ljudi u porodicnoj kuci. Vecina njih nije bila naoruzana, nisu pruzali otpor, jednostavno su ubijeni'. Ovaj masakr je izazvao veci otpor kosovskih Albanaca i jos disproporcionalnije odgovore.

Do kraja leta, pocetka jeseni 1998.godine akcije VJ/MUP-a (srpske policije) na Kosovu su rezultirale time da je izmedju 350 i 400 hiljada ljudi izmesteno iz svojih kuca. Mnogi od njih su ziveli u sumama i u brdima. U tom trentuku, humanitarne organizacije su se plasile velike humanitarne katastrofe ukoliko se ti ljudi pre zime ne vrate u svoje domove.

Tokom sastanka na kome se pregovaralo o povlacenju srpskih snaga da bi se sprecila katastrofa koja je pretila da se desi, general Klark je zamolio od generala Vlastimira Djordjevica, nacelnika resora javne bezbednosti MUP-a, da na mapi pokaze polozaje snaga OVK. Tuzilac mu je postavio pitanja o tom razgovoru. NAJS: 'Da li je bilo moguce u tom razgovoru i iz poikazivanja na mapi, saznati broj ljudi koji su prema Djordjevicu navodno pripadali OVK?' KLARK: 'Da, mi smo sabirali brojeve i oni su u zbiru iznosili 410 pripadnika OVK, prema Djordjevicevoj analizi.' NAJS: 'Da li ste mu nesto o tome rekli, i ako jeste, recite nam sta je on rekao'. KLARK: 'Naravno da jesam. Rekao sam mu: 'Vi ste naterali, tim recima… Vi ste naterali 350, 400 hiljada ljudi da napuste svoje domove, vi pokusavate da unistite pokrajinu da biste dosli do 400 ljudi.' On je rekao: 'Trebalo nam je dve nedelje da ih sve pobijemo. Zasto ste nas zaustavili?' I ja sam odgovorio: 'Zato sto napadate civilno stanovnistvo i sto to stvara humanitarnu katastrofu za vas sopstveni narod'.' NAJS: 'U redu. Da li ste mu rekli nesto dalje o prikladnosti… upotrebe sile?' KLARK: 'Jasno sam mu stavio do znanja da to nije prikladno, da je nelegalno, da je protivzakonito; to nije bilo ispostovano'.

Potvrdjujuci raniji iskaz generala Klausa Naumana koji je tada bio s njim, general Klark se osvrnuo na jezivi incident sa Milosevicem koji ih je obojicu sokirao. On se dogodio tokom relaksirajucih trenutaka nakon napornih pregovora u oktobru 1998.godine ciji je cilj bio da se smanje tenzije i spreci humanitarna katastrofa na Kosovu povlacenjem snaga SRJ, sto je sprecilo bombardovanje od strane NATO-a. Postignut je sporazum i ucesnici su cekali da takst sporazuma bude prekucan. General Klark je opisao scenu, kao sto je to ucinio i general Nauman pre njega: 'Predsednik Milosevic je nesto filozofirao… i okrenuo se prema meni i rekao je:'Generale Klark, mi znamo kako cemo sa tim ubicama, tim silovateljima, tim kriminalcima. To smo vec uradili ranije.' Ja sam pitao: 'Kada?' On je rekao: 'U Drenici 1946.' Ja sam ga pitao: 'Sta ste uradili?' On je rekao: 'Pobili smo ih. Sve smo ih pobili'. Bio sam zapanjen zustrinom sa kojom je on to govorio, i samo sam gledao u njega. Koliko se secam i general Nauman je gledao u njega, i tada je Milosevic rekao – tada je kvalifikovao svoju izjavu: 'Naravno, to nismo uradili odjednom. Trebalo nam je vremena.'

Tokom ispitivanja od strane Milosevica, sudija Robinson je pitao svedoka da li je moguce da optuzeni nije mislio na sve Albance, nego samo na one koji su bili ubice i silovatelji. Klark je odgovorio da se njemu cinilo da je Miloseviceva namera vrlo jasna. Milosevic je tokom unakrsnog ispitivanja pokusao da objasni da je on govorio o ostacima Albanaca koji su podrzavali Hitlera u II Svetskom ratu. Oni su bili u brdima i ubijali ljude. Jugoslovenskoj vojsci je bilo potrebno dve godine da zavrsi sa njima.

General Klark je rekao da je Miloseviceva napomena o ubijanju Albanaca kao resenju krize za njega bila indikacija da Milosevic nema nameru da postuje sporazum o povlacenju svojih trupa sa Kosova. Jos jedna indikacija je bila to da su sporazum trebali da potpisu predsednik Srbije Milan Milutinovic i nacelnik Generalstaba VJ, ali nije bilo mesta za Milosevicev potpis. Tek kada su Klark i Nauman insistirali on je stavio svoj potpis pri dnu papira.

MILOSEVIC JE KOSOVO VIDEO KAO KLJUCNO ZA SVOJU POLITICKU BUDUCNOST

Nakon masakra u Racku u januaru 1999.godine, u kome je ubijeno 42 civila, Klark i Nauman su se sreli sa Milosevicem u pokusaju da izdejstvuju sporazum da se tuziocu tribunala Luiz Arbur dozvoli da vrsi istragu, sto je on do tada odbijao. Oni su takodje zeleli da on dozvoli ambasadoru Vilijemu Vokeru, sefu posmatracke misije OEBS-a da ostane u zemlji. Dozvola koju je Voker imao povucena je nakon sto je on posetio Racak i dogadjaj u njemu opisao kao masakr civila. Srbi su insistirali da su mrtvi bili pripadnici OVK-a koji su ubijeni u borbi.

Milosevic nije bio kooperativan. On je rekao da nece postovati sporazume koje je potpisao, i upozorio je Klarka da 'cemo se mi braniti'. General je odgovorio da njegove reakcije nastavljaju da budu disproporcionalni. 'Ja sam mu objasnio da su njegove akcije otisle izvan bilo kakve razumne odbrane, da su disproporcionalne, da se njima krse sporazumi, i rekao sam da 'ukoliko Vi nastavite da budete uporni u tome, NATO ce mi reci da pocnem da pomeram avione'. Drugim recima, implicirao sam da on ne ispunjava svoje obaveze iz sporazuma i da ce NATO zbog toga dati aktivirajucu komandu.'

Gospodin Najs je pitao svedoka: 'Da li ste tokom razgovora sa optuzenim nastupali cvrsto, da li ste ga upozorili sta on cini svojoj zemlji?'. General Klark je odgovorio: 'Da, ja sam govorio veoma jasno da bi on mogao da razume koje ce posledice imati on i njegova medjunarodna pozicija. Rekao sam: 'NATO ce poceti da postavlja pitanja – ti lideri ce pitati sta je to sto Vi pokusavate da uradite ovoj zemlji? Vi ste naterali profesore da potpisu zakletve o lojalnosti, Vi ste unistili demokratiju; preuzeli ste privredu u dobrom stanju - unistili ste je. Oni ce pitati kakav ste Vi to lider'. NAJS: 'Sta je optuzeni na to rekao i uradio?' KLARK: 'Predsednik Milosevic je postao veoma besan i onda je – tvrdio je da nije bilo zakletvi o lojalnosti, da je Srbija demokratska zemlja, i optuzio je generala Naumana i mene da mu pretimo. On je – rekao je: 'Vi ste ratni zlocinci'.

General Klark je rekao da je pokusao da smiri Milosevica. Pitao ga je o necemu sto mu je ambasador Holbruk rekao, da je Milosevic Holbruku izjavio kako mu je Kosovo vaznije od sopstvenog vrata. Milosevic je, prema Klarku, odgovorio: 'Ne, to nije tacno, rekao sam da je vaznije od moje glave'. Klark je razumeo da je to kljucna stvar za Milosevicevu buducnost kao politicara. Dvojica generala nisu uspela u svojoj misiji da izdejstvuju istragu za Racak.

Svedok je takodje dao koristan iskaz o obrascu vojnih i policijskih operacija na Kosovu. 'Izgledalo je konzistentno sa ranijim obrascem koji smo posmatrali tokom decenije sukoba u bivsoj Jugoslaviji. Vojska bi opkolila cilj, bokirala ga, i sprecila dolazak pojacanja ili izlaz iz okruzenja. Zatim bi policija upadala, hapsila bi ljude poimenice ukoliko poseduju konkretne informacije koje su trazene. Zatim bi dolazili pripadnici paravojnih formacija, pretili ljudima, pljackali ih, itd, a zatim bi ljudi bili izbaceni iz svojih domova, sve to pod kontrolom vlasti.' Oslanjajuci se na svoje vojnicko iskustvo on je rekao: 'To se nije moglo dogadjati bez koordinacije VJ i MUP-a, i na osnovu onoga kako sam ja video tu vojsku, to je moralo da se desava na visokim nivoima komandovanja i kontrole jer je to i dalje bila disciplinovana sila'.

SUD SUZAVA OKVIR UNAKRSNOG ISPITIVANJA

Pretresno vece je postavilo striktne okvire za svedocenje generala Klarka i za unakrsno ispitivanje. Dok je Milosevicu inace dozvoljeno da pita bilo koje relevantno pitanje, u ovom slucaju on je ogranicen samo na pitanja pitanjima koja su postavljena u direktnom ispitivanju, sto je vise uobicajeno pravilo unakrsnog ispitivanja. Najvaznija potencijalno relevantna oblast koja je ostavljena izvan ovira bila je vazdusna kampanja NATO-a. Klark nije svedocio protiv Milosevica ni o cemu sto se dogodilo nakon sto je rat zapoceo, stoga se to nije otvorilo kao predmet za unakrsno ispitivanje.

Na pocetku unakrsnog ispitivanja, sud se potrudio da objasni Milosevicu taj suzeni okvir. Sudija Ricard Mej uveravao je optuzenog da ce njemu biti dozvoljeno da pozove svedoke i da prezentuje dokaze o vazdusnoj kampanji NATO-a, ukoliko su relevantni, kada dodje njegovo vreme da predstavi svoj slucaj. Ova odluka je onemogucila Milosevica da koristi dragoceno vreme tuzilastva za predstavljanje svoje odbrane. Optuzeni ili nije shvatio ili nije zeleo da prihvati ovo pravilo, posto je utrosio znacajno vreme pokusavajuci da pokrene pitanja koja su bila izvan okvira ili raspravljajuci se o proceduri sa sudijom Mejom.

MILOSEVIC NAPADA KLARKA

Na samom pocetku Milosevic je optuzio generala Klarka da je on odgovovoran za smrt trojice svojih kolega koji su izgubili zivot kada je njihovo vozilo skliznulo sa puta na planini Igman u Bosni, dok su isli da se sretnu sa predsednikom Izetbegovicem. Klark i Holbruk su bili u drugom vozilu i ostali su nepovredjeni. Incident se dogodio nakon Klarkovog prvog susreta sa Milosevicem, dok su pokusavali da postave osnove za Dejton. Pre nego sto su napustili taj sastanak, Holbrukova grupa je zatrazila garancije za bezbedan prolaz kroz kontrolne punktove bosanskih Srba. Nakon sto je proverio sa Mladicem, Milosevic je rekao da nije u stanju da to obezbedi. Kao rezultat, pregovaraci su krenuli rezervnim putem, gde se nesreca dogodila. Milosevic je insistirao da je pruzio Holbruku garancije, ali da je ovaj to odbio 'zbog svoje tastine'. 'Ne secate se toga, generale Klark?' on je nastavio, 'cetvorica Vasih saputnika iz delegacije poginula je tada zbog Vase tastine'. Klark nije zagrizao mamac. On je mirno ponovio da su oni krenuli rezervnim putem jer nisu dobili garancije za bezbedan prolaz, obracajuci se sudu (a ne Milosevicu) kao sto je inace cinio tokom svog svedocenja.

MILOSEVIC DOVODI U PITANJE LEGALNOST NATO INTERVENCIJE

Sudija Mej je dozvolio Milosevicu da pita generala Klarka o ovlascenjima (ili nepostojanju ovlascenja) NATO-a za upotrebu sile protiv SRJ. Klark se pozvao na Rezoluciju 1199 Saveta bezbednosti i prenosenje ovlascenja iz glave VII na NATO da upotrebi sva 'neophodna sredstva' da zastiti civilno stanovnistvo primoravajuci suvisne srpske snage da napuste Kosovo. Milosevic je zahtevao: 'Generale Klark, odgovorite na moje pitanje: u kom delu Vas Rezolucija 1199 ovlascuje da uoptrebite silu? Da li Vi tvrdite da ste imali rezoluciju Saveta bezbednosti na osnovu koje ste vodili rat protiv Jugoslavije? Je li to Vase shvatanje?'

Klark je opravdao NATO intervenciju: 'Vasa visosti, optuzeni je doveo humanitarnu situaciju u pokrajini Kosovo u stanje akutne krize. 350 do 400 hiljada… stanovnika su isterani iz svojih domova. Bili su prisiljeni da zive u sumama. Ljudi su umirali pod ekstremnim uslovima napolju. Artiljerija i tesko oruzje su korisceni protiv nenaoruzanih civila. Porodice su bile eliminisane tokom ovog perioda. U odgovoru na to, rezolucija Saveta bezbednosti UN nalozila je da se nacine humanitarni napori. Savet bezbednosti je ovlastio takve napore kroz rezoluciju 1199. Radeci zajedno, NATO je izdao aktivirajucu naredbu za Srbiju. NATO je izdao aktivirajucu naredbu za svoje snage. Naredba je bila usmerena protiv Srbije. Optuzeni to veoma dobro razume. To je ono sto je on zeleo da bude otklonjeno na sastanku 15.oktobra. Naredba je bila operativna da bi se doslo do olaksanja humanitarne situacije, krize koju je sam usmeravao kroz aktivnosti pilicijskih i vojnih snaga protiv sustinski nenaoruzanih stanovnika u toj pokrajini, vecine stanovnika te pokrajine. Stoga je NATO akcija bila konstruktivna i u cilju mirnog resenja tamosnjih problema da bi se omogucilo stanovnistvu da se vrati u svoje domove. Ono sto je bilo pitanje jeste da li ce se srpske snage smanjiti u skladu sa instrukcijama UN ili ce optuzeni zajedno sa elementima iz njegovog lanca komandovanja nastaviti sa upotrebom prekomerne sile u pokrajini, i to direktne upotrebe i upotrebe sile da bi se zaplasilo stanovnistvo.'

Da li je NATO postupao legalno tokom upotrebe vojne sile protiv Srbije nije pitanje u slucaju protiv Milosevica. Cak i da je to bilo ilegalno, to ne moze opravdati etnicko ciscenje ili druge zlocine protiv civilnog stanovnistva Kosova.

Takodje, fotografija coveka, koju je Milosevic predstavio, navodno vojnika OVK, koji drzi dve odsecene glave za koje je receno da su glave Srba ne moze biti opravdana bilo kojom akcijom srpskih snaga protiv OVK ili albanskih civila. Iako to nije predmet u ovom slucaju, tuzilastvo je zahtevalo preko suda da Milosevic dostavi glavnom tuziocu te fotografije da bi ona mogla sprovesti istragu u cilju moguceg krivicnog gonjenja.

KLARK ODBIJA DA VIDI MILOSEVICA KAO MIROTVORCA

Za razliku od nekih medjunarodnih posrednika, general Klark nije bio voljan prizna Milosevicu zasluge za kojima on zudi da bi se prikazao kao mirotvorac na Blakanu. Osporavajuci ono sto je Klark okarakterisao kao njegovu moc da isporuci pristanak bosanskih Srba u Dejton, Milosevic tvrdi: 'Sustina je pogresna, generale, zato sto ono o cemu mi govorimo ovde jeste u potpunosti moje opredeljenje, moja uporno insistiranje na pitanju mira i nikakvom drugom. Pitanje mira, generale. I to je bilo u interesu celog naroda, i ja sam u pogledu toga uzivao podrsku celog naroda. I mi govorimo o pitanju mira i ni o cemu drugom.' Nekoliko minuta kasnije on je ponovio: 'Generale Klark, moja vodeca uloga u postizanju mira nije sporna, ali sada ste Vi tu ulogu i postignuti rezultat stavili u drugaciji kontekst. Da li Vam je to jasno?'

Klark je, medjutim, predstavio sudu drugacije vidjenje Milosevicevog mirotvorstva. 'Razlog zbog koga je ovo vazno jeste da njegova liderska uloga, ja sam siguran, nije bila samo o miru, to je bilo vodjstvo, i to je bila kombinacija – strategija upotrebe sile, upotrebe zastrasivanja, zaplasivanja, a zatim odlaska pred medjunarodnu zajednicu i postizanja mira. To je bila kombinacija koja je obelezila njegovo ponasanje tokom citavog tog perioda, i mi smo znajuci za ovu kombinaciju njegovih sposobnosti i uticaja usli u razgovore sa optuzenim. Mi smo znali da njegov uticaj nije bio ogranicen na trazenje mira, vec da je on imao uticaj na bosanske Srbe. Niko ne zna i ne moze da kaze precizno koliki uticaj. Mi smo znali da je bilo razgovora. Mi smo znali da je bilo razmatranja, i znali smo da on mozda vidi dobit iz toga sto su Srbi bili izbrisani vojnom kontra-ofanzivom Hrvata i bosanskih Muslimana i da je zbog toga bilo logicno da ce on pokusati da zadrzi ono sto je imao pokusavajuci da postigne sporazum o prestanku borbi kojim bi se sacuvalo najvise teritorija za Srbe koliko je to bilo moguce. To je bila njegova motivacija kako smo mi pretpostavljali, i ova diskusija jednostavno govori o tome da smo mi otisli kod njega i pitali ga da li treba da govorimo sa njim ili direktno sa bosanskim Srbima, a on je rekao sa njim.'

KLARK ODGOVARA NA MILOSEVICEV ZAVRSNI POKUSAJ

Milosevic je sacuvao za pred sam kraj unakrsnog ispitivanja ono sto mu se cinilo najstetnijom optuzbom po generala Klarka. On je iz 'Njujorkera' od 17. novembra 2003. procitao deo intervjua sa generalom Hju Seltonom, nacelnikom generalstaba u vreme kada je Klark komandovao NATO snagama. 'Reci cu vam razloge zasto se on iz Evrope vratio brzo. To ima veze sa stvarima vezanim za integritet i karakter. Ves nece dobiti moj glas'. Selton se referirao na Klarkovu kandidaturu za demokratsku nominaciju za predsednika SAD.

Smeskajuci se kao da je predosetio pitanje, Klark je ispravio Milosevica - Selton nije bio njegov nadredjeni. On je podnosio izvestaje sekretaru za odbranu Vilijemu Koenu i generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani tokom rata na Kosovu. General Klark je tada procitao dugacke i pohvalne Koenove komentare, koji ukljucuju i sledece: 'Suoceni sa neprijateljem koji je proizveo izopacenu humanitarnu nocnu moru, Vi ste odgovorili saosecajno i brzo da olaksate ljudske patnje. Suoceni sa neprijateljem koji je pokusao da maksimalizuje civilne zrtve i mizeriju, Vi ste odgovorili minimalizovanjem patnji nevinih.'

Dajuci mu priliku da objasni svoje vidjenje dogadjaja, Milosevic je pitao Klarka zasto je rano zamenjen sa pozicije vrhovnog saveznickog komandanta za Evropu, nakon rata na Kosovu. 'Uz svo postovanje, izmedju generala Seltona i mene bilo je politickih razlika. Ja sam verovao da SAD i NATO ne mogu nadvladati, ne mogu -- izvinite, ne mogu dozvoliti novu rundu etnickog ciscenja na Balkanu koju je vodio optuzeni, i ja sam radio tesko da bih upozorio vladu SAD sta ce se dogoditi, i predstavio sam preporuke, i one su prihvacene. SAD su preduzele korake, i preduzele su korake da zaustave krug etnickog ciscenja. Neki ljudi u Vasingtonu se mozda s tim nisu slagali, ali to je ono sto smo mi uradili. Veoma sam ponosan na ono sto je postignuto, mi smo spasili million i po kosovskih Albanaca od etncikog ciscenja'. Pre nego sto ga je sudija Mej prekinuo zbog neprikladnog komentara, Milosevic je rekao: 'Vi ste prouzrokovali humanitarnu katastrofu, generale Klark. Vi niste spasili nikoga.'

Medjutim, Klark je imao zadnju rec, kada je sud zastao sa odlaganjem sudjenja za nekoliko minuta da bi stigao faks od bivseg predsednika SAD Bila Klintona. Sud je dozvolio Klarku da ga procita za zapisnik: 'Suprotno gospodinu Milosevicu, general Vesli Klark je sprovodio politiku NATO da zaustavi masovno etnicko ciscenje na Kosovu pokazujuci pritom velike sposobnosti, integritet i odlucnost.'

Sud je zatim zahvalio generalu Klarku za njegovo svedocenje i rekao mu da moze da ide.