Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KISELI UKUS RUGOVINE POBEDE

Komentar: Pobeda Ibrahima Rugove na lokalnim izborima proslog meseca mogla bi ga skupo kostati ukoliko zvanicnici LDK ne postignu stvarna poboljsanja uoci opstih izbora zakazanih za sledecu godinu.
By Shkëlzen Maliqi

Posto je postigla ubedljivu pobedu na proslomesecnim lokalnim izborima, Demokratska liga Kosova, Ibrahima Rugove, LDK, suocava se sa neizbeznim zadatkom da se pozabavi s mnostvom kosovskih problema.


Pritisak na partiju i njenog lidera veoma je jak. LDK nema vremena da ostvari nuzna poboljsanja u svakodnevnm zivotu ljudi pre nego sto izadje na opste izbore sledece godine, koji su od kriticnog znacaja za ovu stranku.


Uspeh LDK na nedavnim izborima, na kojima je osvojila 58 odsto glasova, sto je gotovo za 30 odsto vise od najblize protivnicke partije Stranke demokratskog progresa, PDK, pripisuje se konzervatizmu biraca i greskama politickih oponenata. Drugi navode Rugovinu harizmu i desetogodisnje politicko iskustvo kao razlog podrske biraca.


Malo je onih koji ukazuju na uspesnu kampanju LDK ili na njenu platformu. Suocena s realnoscu vladanja kosovskim opstinama, decenija politickog iskustva Rugove i LDK mogla bi se pokazati pre kao smetnja nego kao pomoc.


Novi zvanicnici ove partije moraju odlucno da vladaju, pokazu inicijativu i fleksibilnost, sto nisu vrline po kojima je poznata ova stranka. Godine politickog iskustva izgleda da ne predstavljaju garant da ce se ova partija adaptirati u novoj politickoj ulozi.


Za vreme okupacije od strane Beograda, strategija ove partije bila je inercija i nedostatak akcije, cak i nakon sto je kosovska skupstina objavila nezavisnost septembra 1990. godine. LDK se klonila hrabrih inicijativa i izbegavala izmene unutrasnje organizacije ove stranke ili njene politike.


Rugova je, na primer, odbio da odobri funkcionisanje kosovske skupstine, koju su kosovsko albanski biraci izabrali 1992.godine. On se distancirao od partijskih institucija u kuci, ili u izgnanstvu, sto je i danas uocljivo.


Lider LDK pokazao je u proslosti autoritativan nacin vodjstva sto je godinama doprinosilo atrofiji ovog pokreta. Deceniju kasnije ova stranka mora demonstrirati da je sposobna da ide napred, bez oslanjanja na druge snage.


Sadasnje LDK rukovodstvo jos uvek treba da dostigne razboritost, politicki i moralni autoritet preminulog lidera ove stranke, Fehmija Aganija, koji je ubijen kada je pokusao da izadje sa Kosova u maju 1999.godine. Agani je, za razliku od sadasnjih lidera stranke bio veoma agilan.


U medjuvremenu su znacajne licnosti LDK napustile stranku, ostavivsi za sobom birokrate, odvise slabe da bi se oduprle Rugovinoj kontroli.


Izborna pobeda mogla bi ozbiljno uzdrmati LDK, otkrivajuci upravo nedostatak njenog profila, osim onog koji dopusta Rugova i oslanjanje na autoritativni proces donosenja odluka. Potrebno je da odbornici LDK donose odluke sami a ne da se na svakom koraku obracaju vodji svoje partije.


Nove lokalne vlasti treba da rese konkretna pitanja kao sto su: skolstvo, komunalije, zdravstvo, isplata penzija i socijalna pomoc. Iako sef UN administracije, Bernard Kouchner ima pravo veta na odluke koje donose lokalne vlasti, LDK ce morati da pokaze rezultate ukoliko ima nameru da ozivi i postane ozbiljna politicka snaga u buducoj kosovskoj demokratiji.


Poslednjih meseci Rugova sve cesce napusta svoju ‘tvrdjavu’. Iako neosporno uziva podrsku vecine kosovskih Albanaca, mnogi kazu da su za njega glasali jer je bio prihvatljiviji od svojih rivala.


Nekad je on imao 98 odsto glasova kosovskih Albanaca. Imajuci to u vidu, 58 odsto glasova koje je dobio proslog meseca mogli bi se protumaciti kao znacajan pad podrske.


LDK takodje treba da pojasni stav prema srpskom stanovnistvu na Kosovu i novoj vladi Vojislava Kostunice u Beogradu. Prosle nedelje, Rugova je rekao da Srbija ne bi trebalo da odlucuje o buducnosti Kosova.


U jednom interjvuu za nemacki casopis “Focus”, Rugova je izjavio, “nasa nezavisnost ne bi trebalo da zavisi od demokratskih procesa u Srbji...Nakon ovog uzasnog rata, intervencije i prisustva NATO snaga na Kosovu, Beograd nema ovde sta da trazi”.


Rugova je odbacio mogucnost da bi opsti izbori u Srbiji, zakazani za 23.decembar mogli da se odrze i na Kosovu. “Kosovo nije deo Srbije”, rekao je on.


Lider LDK je, medjutim, ponovo naglasio svoju veru u saradnju sa srpskom manjinom na Kosovu. “Ne samo da im treba zagarantovati bezbednost, vec i njihovu politicku, ekonomsku i socijalnu integraciju”.


Kosovski Srbi pozdravili su Rugovinu pobedu, jer njega smatraju za umerenijeg politicara od njegovog rivala Hashima Thacija, lidera PDK i nekadasnjeg komandanta Oslobodilacke vojske Kosova.


Rugova mora odgovoriti i na pitanje o tome kako ce postupati prema PDK. Do sada su porazene stranke izrazavale samo bes i razocaranje rezultatima izbora. Postoje znaci da ce pokusati da otezaju rad Rugove koga smatraju isuvise “mekim”. One se nalaze pred dilemom ili ostati po strani, ili ucestvovati u radu opstinskih vlada.


Lokalni izbori bili su samo preliminarno iskusavanje snaga pred glavni dogadjaj, opste izbore zakazane za sledecu godinu. Posto je odnela uverljivu pobedu 28. oktobra, LDK je stekla pravo da vlada na nivou opstina. Ukoliko ova stranka, uprkos svim izgledima, uspe da ostvari rezultate, mogla bi da bude nagradjena 2001.godine. Medjutim, Rugova je mozda dobio otrovan pehar, koji ce njegova partija skupo platiti na sledecim izborima.


Shkelzen Maliqi je izdavac i sef dopisnika Radio Free Europe u Pristini.