Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆEV TAJNI ŽIVOT PRIVLAČI TURISTE

Beogradska turistička agencija nudi turistički obilazak lokacija na kojima je boravio doskorašnji odbegli optuženik za ratne zločine.
By IWPR ICTY
Sve donedavno, za omanji kafić pod nazivom „Luda kuća“ u novobeogradskom predgrađu znao je tek mali broj ljudi, uglavnom stanovnika obližnjih betonskih nebodera – tipičnih primera arhitekture bivše Jugoslavije iz perioda nakon Drugog svetskog rata.



Ali sve se to promenilo nakon što je prošlog meseca uhapšen jedan od redovnih tamošnjih posetilaca, za koga se ispostavilo da je i jedan od najtraženijih ljudi u Evropi.



Hvatanje bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića – koji je navodno često dolazio u taj kafić – iznenada je Ludu kuću dovelo u središte pažnje javnosti.



Ovih dana se oko tamošnjeg šanka tiska mnoštvo ljudi, među kojima su i oni koji u Beogradu borave kao turisti – u sklopu ture pod nazivom „Tragom Radovana Karadžića“, kojom su obuhvaćena mesta na kojima je Karadžić živeo i družio se u vreme dok se, pod lažnim idenititetom, skrivao od pravde.



Prema navodima srpskih vlasti, Karadžić je uhapšen 21. jula u jednom beogradskom predgrađu, na lokaciji koja nije otkrivena. Okrivljeni, međutim, tvrdi da je uhvaćen tri dana ranije, u autobusu kojim se zaputio na odmor izvan grada.



Pre no što je uhapšen, Karadžić je nekoliko godina proveo prerušen u dugokosog gurua alternativne medicine, Dragana Dabića, krećući se slobodno širom Srbije, pod nosom lokalnim vlastima.



Kao Dragan Dabić je Karadžić navodno posećivao i Ludu kuću.



Jedan stalni posetilac kafića, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je kako većina turista koji tu dođu naručuju Karadžićevo omiljeno crno vino – Medveđu krv – pri čemu neki od njih čak traže da im se ono posluži i iz njegove čaše.



„Ne verijem da postoji neka posebna čaša koju je koristio. To je trik kojim su se poslužili vlasnici kafića kako bi zaradili na Karadžiću.“



Iznad stola, za koji vlasnici kažu da je Karadžić za njim redovno sedeo, stoji njegova zajednička fotografija sa generalom bosanskih Srba i odbeglim optuženikom za ratne zločine, Ratkom Mladićem. Pokraj nje je i slika pokojnog jugoslovenskog predsednika, Slobodana Miloševića. Fotografije su navodno obešene na istom mestu gde su stajale i tokom poslednjih deset godina.



Turisti su takođe u prilici da posete i pekaru i palačinkarnicu u kojima se Karadžić navodno hranio; kao i da vide njegov dom u Bloku 45, gradskoj četvrti punoj nebodera; te da se autobusom provezu istim putem kojim se i on navodno vozio kada je uhapšen.



Direktorka beogradske turističke agencije „Vekol Tours“ koja organizuje ovu turu – Tanja Bogdanov – kaže da ovakav dodatak redovnom turističkom obilasku Beograda žanje veliki uspeh.



Naglašava i da obilazak nema nikakvih političkih konotacija.



„Važno je reći da našim vodičima nije dozvoljeno da bilo šta kažu dok vode turiste kroz novobeogradski Blok 45. Mi ne želimo da izražavamo bilo kakve političke stavove“, rekla je ona.



Bogdanovljeva objašnjava i da je do svega toga došlo na zahtev njihovih partnera iz inostranstva, te da je sve udešeno tako da zadovolji putnike iz inostranstva.



„Ja sam turistička radnica, i [ta mesta predstavljaju] atrakciju“, pojašnjava ona.



Sudeći po mnoštvu ljudi koji su se prijavili za ovaj obilazak, izgleda da je veliki broj njih fascinirani Karadžićevom sposobnošću da toliko dugo izbegava hapšenje.



Međutim, neki ljudi iz regiona smatraju da je ovo morbidno interesovanje za one koji se sumnjiče za ratne zločine – neukusno.



„Žalsono je da turistički aranžmani kojima se slave zaista veliki ljudi ove zemlje ne postoje, ali imamo turu posvećenu Radovanu Karadžiću“, izjavila je Milena Dragićević Šešić, stručnjak za srpsku kulturu.



Dragićevićeva kaže da bi ljudi trebalo da prestanu da budu zaokupljeni Karadžićem i da se umesto toga suoče sa zločinima počinjenim tokom bosanskog rata.



„Površno gledano, ovo se može shvatiti kao mudar poslovni potez, ali on zapravo pokazuje stvarnu dubinu moralne i etičke krize u našem društvu. Svi sad pričaju o Radovanu Karadžiću, odnosno Draganu Dabiću, ali ljudi u Srbiji još uvek ne govore o Srebrenici“, dodala je ona.



Sa ovim stavom se slaže i istaknuti beogradski filmski reditelj Gorčin Stojanović.



„Turu pod nazivom Tragom Karadžića zapravo bi trebalo organizovati u Bosni, i njome bi trebalo obuhvatiti sva mesta na kojima su počinjeni stravični zločini za koje je Karadžić optužen“, kaže on. „To bi bila prava stvar.“



Iva Martinović izveštava za RSE i saradnica je IWPR-a iz Beograda.