Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadzicev saveznik prebegao u Beograd

Pretpostavlja se da se vodeci pripadnik mreze koja pomaze bosanskim Srbima u bekstvu krije negde u srpskoj prestonici.
By IWPR Balkans

IWPR saznaje da nekadasnji visoki pripadnik sluzbe drzavne bezbednosti bosanskih Srba, koji je pobegao iz Bosne proslog meseca, nakon sto su medjunarodne snage preduzele akciju protiv mreze koja pruza podrsku i zastitu Radovanu Karadzicu, sada zivi u Beogradu.


Prema izjavama koje su medjunarodni i lokalni izvori davali IWPR-u, Ljuban Ecim krije se u srpskoj prestonici, i moguce je da tu uziva zastitu nekih od svojih saradnika iz sveta podzemlja.


Nekoliko bivsih Karadzicevih saradnika sada borave u Beogradu, sto daje dodatnu tezinu tvrdnjama glavnog tuzioca tribunala u Hagu, Karle del Ponte, da se tamo mozda krije i bivsi lider Bosanskih Srba.


Veza Karadzica i Beograda nasla se u centru paznje medjunarodne zajednice 12.februara, kada je Karla del Ponte izjavila da se najtrazeniji haski osumnjicenik nalazi u Beogradu. Srpska prestonica postala je “utociste za nase begunce”, dodala je.


Tvrdnje Karle del Ponte nisu potkrepljene dokazima, i zvanicnici iz Beograda zustro su odbili njene optuzbe.


Medjunarodni sud za ratne zlocine, s druge strane, vec dugo veruje da Karadzicevi pomagaci koriste Srbiju i njenu prestonicu kao bazu za svoje aktivnosti.


“Karadziceva mreza deluje iz Srbije, bas kao i grupe koje pomazu preostaloj petnaestorici optuzenih begunaca koji tamo zive“, izjavila je za IWPR Florens Hartman, glavni portparol u Hagu, misleci na Karadzica, Mladica i ostale kljucne osumnjicenike.


Medjunarodne vlasti u Bosni smatraju Ecima, 40, za vaznu figuru u Karadzicevom krugu. Ecim je stavljen na crnu listu kljucnih Karadzicevih pomagaca koju je sastavila Evropska unija proslog jula. Sjedinjene Drzave su ga ukljucile na svoju crnu listu 9. februara. Visoki predstavnik, Pedi Esdaun, nalozio je zamrzavanje njegovih bankovnih racuna u Bosni.


Diplomatski izvor iz Sarajeva potvrdio je za IWPR da je Ecim i dalje jedan od kljucnih igraca u mrezi Karadzicevih saveznika: “Ecim nastavlja da obezbedjuje podrsku Karadzicu u Bosni preko obavestajne mreze.”


Jedan drugi medjunarodni izvor u Sarajevu izjavio je da je Ecim bio jedan od dva sefa ove obavestajne mreze koja je bila pod kontrolom Karadziceve stare politicke partije, Srpske demokratske stranke, SDS.


Esdaun je 9. februara podrzao odluku da se Ecim stavi na crnu listu koristeci slicno obrazlozenje, uz konstataciju da je u pitanju koordinirana akcija medjunarodne zajednice koja ima za cilj da se stane na put kriminalnoj mrezi koja pomaze Karadzicu i drugim optuzenicima.


Ecim je pocetkom devedesetih radio u Banja Luci u bosanskoj sluzbi drzavne bezbednosti. Tokom rata 1992-95, komandovao je paravojnom jedinicom policije bosanskih Srba na severozapadu Bosne.


Njegove navodne veze sa beogradskim podzemljem datiraju iz ovog vremena, kada su njegove snage koordinirale svoje akcije sa paravojnom formacijom poznatom kao “Tigrovi:, koju je predvodio Zeljko Raznjatovic Arkan.


Svedoci koji su se pojavili pred Haskim tribunalom svedocili su da se Ecimova jedinica takodje borila rame uz rame sa Crvenim beretkama, jedinicama drzavne bezbednosti koje je vlada Srbije rasformirala u martu 2003. posle ubistva premijera Zorana Djindjica.


Posle rata, Ecim je postao sef drzavne bezbednosti bosanskih Srba za region Banja Luke, i u isto vreme je navodno odrzavao kontakte sa Arkanom i njegovim saradnicima u Beogradu.


Godine 1997, Karadzicev naslednik na mestu lidera bosanskih Srba, Biljana Plavsic, javno je imenovala Ecima kao bliskog Karadzicevog saradnika kada ga je smenila sa polozaja.


To je usledilo posle odluke njene prozapadno orijentisane administracije da prekine odnose sa Karadzicevim pomagacima, koji su bili locirani na Palama.


Jedan politicar iz Republike Srpske izjavio je za IWPR: “U drugoj polovini 1997, Ecim je pobegao u Beograd, gde je bio drugi covek u Arkanovoj organizaciji, zaduzen za bezbednost. Vratio se kada se SDS vratila na vlast“. Isti politicar je dodao da se Ecim i ranije sklanjao u Beograd kada bi zivot u Bosni postao previse opasan. Pretpostavlja se da je njegovo poslednje bekstvo u srpsku prestonicu posledica medjunarodne akcije koja je organizovana u januaru protiv mreze Karadzicevih pomagaca i zastitnika.


Momcilo Mandic je navodno drugi kljucni clan Karadziceve mreze koji zivi u Beogradu od 1993. godine. Kao bivsi zamenik ministra Karadziceve policije, i on se nalazi na crnim listama EU i SAD.


Dana 7. marta 2003, ministarstvo finansija SAD zabranilo je Mandicu ulazak u SAD, opisujuci ga kao “glavnog finansijera Radovana Karadzica, koji kontrolise razvijenu mrezu kriminalnih preduzeca koja se bave proneverama, poslovnim prevarama i davanjem laznih kredita”.


Ministarstvo finansija SAD saopstilo je da Mandic “koordinira svoje delovanje sa sadasnjim sefom obavestajne sluzbe Republike Srpske da bi pomagao operacije OBS (sluzba bezebdnosti bosanskih Srba) i da bi finansirao kretanje i zastitu lica optuzenih za ratne zlocine.”


Srpska policija pritvorila je Mandica u aprilu 2003, posle ubistva Djindjica. Kasnije je optuzen za ilegalni transfer miliona evra iz Srbije u Bosnu. Mandic je oslobodjen u septembru 2003. i sve optuzbe protiv njega su odbacene. On i dalje zivi u Beogradu, gde je u vise navrata poricao da podrzava Karadzica.


Jos jedan Karadzicev pomagac koji se nalazi na crnoj listi EU, sa imovinom i poslovnim interesima u Beogradu, jeste njegov brat Luka, clan Komiteta za istinu o Radovanu Karadzicu, koji je osnovan da bi stitio Karadzicevu reputaciju.


Sekretar ovog komiteta, Miroslav Toholj – bivsi Karadzicev ministar informacija – odbacio je tvrdnje Karle del Ponte o tome da je Karadzic u Beogradu kao “smesne“.


Toholj tvrdi da su stari Karadzicevi saradnici u Beogradu, poput njega, pod stalnim nadzorom lokalnih sluzbi bezbednosti, zbog cega je malo verovatno da bi Karadzic tamo potrazio utociste.


Opisujuci Karlu del Ponte kao intriganta sa sopstvenim politickim ciljevima, Toholj je izjavio da se plasi da Karadzic ne bi ni bio uhvacen ziv, zbog svojih veza sa zapadnim obavestajnim sluzbama za vreme rata, i zbog toga sto previse zna.


“Verovatno bi ga ubili prilikom hapsenja”, izjavio je za IWPR. “U njihovom je interesu da ne ostane ziv“.


Politicki gledano, situacija u Srbiji se menja u korist Srpske radikalne stranke, ciji je lider, Vojislav Seselj, i sam optuzen za ratne zlocine, i cija se partija snazno suprotstavlja saradnji sa Haskim tribunalom. Nedavno su se na ulicama prestonice pojavili i plakati kojima se izrazava podrska Karadzicu.


Neki veruju da je aktuelna politicka klima navela policiju i preimenovanu sluzbu drzavne bezbednosti, Bezbednosno informativnu agenciju, BIA, da obustave potragu za haskim optuzenicima.


Hju Grifits je koordinator istrazivackih projekata IWPR-a, a Nerma Jelacic je menadzer programa IWPR-a u Sarajevu.