KARADŽIĆ ŽELI DA RAZGOVARA SA HOLANDSKIM MEDIJIMA
On se pismeno obratio sudu, zatraživši od sekretarijata da preduzme mere koje će olakšati intervju.
KARADŽIĆ ŽELI DA RAZGOVARA SA HOLANDSKIM MEDIJIMA
On se pismeno obratio sudu, zatraživši od sekretarijata da preduzme mere koje će olakšati intervju.
Sud je pre tri sedmice, 12. februara, odlučio da Karadžić – koji čeka da mu počne suđenje za genocid – iz pritvorske ćelije može da bude intervjuisan za magazin Revu.
Međutim, okrivljeni tvrdi da sekretarijat suda – koji nadgleda procedure u pritvorskom objektu u Sheveningenu, na severu Haga – tek treba da sprovede tu odluku.
„Sekretarijat mi ni na koji način nije olakšao kontakt sa novinarkom“, kaže Karadžić u svom pismu od 2. marta.
„Svako dalje odlaganje rezultiraće podnošenjem nove molbe potpredsedniku [suda].“
Iako je sudski sekretarijat iz bezbednosnih razloga odbio zahtev da se Karadžić susretne „oči u oči“ sa novinarkom Revua Zvezdanom Vukojević, potpredsednik suda, sudija O’Gon Kwon (O’Gon Kwon), poništio je tu odluku i saopštio kako Karadžić može da bude intervjuisan „na daljinu – pismenim putem, telefonski, ili na bilo koji način koji sekretarijat smatra adekvatnim“.
Prema toj odluci, sud će nadzirati celokupnu komunikaciju između okrivljenog i novinarke.
Portparolka suda, Nerma Jelačić, izjavila je za IWPR kako sekretarijat trenutno odlučuje o najboljem načinu organizovanja intervjua.
„Sekretarijat razmatra pojedinosti [te odluke] i način na koji bi intervju trebalo da bude izveden“, kaže Jelačićeva. „Kada to bude utvrđeno, svi će biti obavešteni.“
Karadžić se u 11 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su u Bosni počinjeni u periodu od 1992. do 1995.
Među optužbama protiv njega je i odgovornost za genocid koji je 1995. izvršen u Srebrenici, gde se dogodio masakr nad gotovo 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, kao i za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo oko 12,000 civila.
Spomenuti intervju će biti prvi koji će dati jedan osumnjičenik za ratne zločine kome se sudi u Haškom tribunalu. Pravila koja regulišu zatvorsku proceduru pritvorenicima zabranjuju da, bez odobrenja sekretarijata, kontaktiraju sa medijima.
Karadžić je rekao kako želi javno da progovori o nagodbi koju je navodno 1996. sklopio sa bivšim izaslanikom Sjedinjenih Država, Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke), koji mu je – po njegovim rečima – obećao da neće biti krivično gonjen ukoliko se povuče iz politike. Holbruk je negirao postojanje takvog sporazuma.
Iako je Karadžić u više navrata tvrdio da ga navodni sporazum oslobađa procesuiranja pred sudom, sudije su odlučile da se, čak i u slučaju da je ta nagodba postojala, to ni na koji način neće odraziti na samo suđenje.
„Dobro [je] poznato da bi bilo kakav sporazum o imunitetu sa optuženikom koji se tereti za genocid, ratne zločine i/ili zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim tribunalom – po međunarodnom pravu – bio nevažeći“, saopštile su sudije u svojoj odluci od 17. decembra 2008.
Karadžić se u međuvremenu žalio na tu odluku.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.