Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆ ZAHTEVA TELEFONSKI INTERVJU

Bivši lider bosanskih Srba usprotivio se odluci suda kojom mu je odobrena isključivo pismena komunikacija sa novinarkom.
By Simon Jennings
Nekadašnji predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je od potpredsednika Tribunala da poništi sudsku odluku iodobri mu da razgovor sa holandskom novinarkom obavi telefonskim putem.



Sudski sekretarijat odobrio je Karadžiću 12. marta pismeni kontakt s novinarkom. Okrivljeni želi da bude intervjuisan u vezi sa sopstvenom tvrdnjom o tome da je sklopio sporazum sa izaslanikom Sjedinjenih Država kojim mu je garantovano da neće biti krivično gonjen.



Međutim, Karadžić – koji čeka početak suđenja za masovne ratne zločine – tvrdi da ograničavanjem komunikacije na pismenu formu, sekretarijat „zloupotrebljava svoje ovlašćenje“.



„Novinarski se intervjui ne izvode posredstvom pismenog upitnika, jer je takav kontakt lišen spontanosti usmene komunikacije i mogućnosti da se pitanja nižu ili pojašnjavaju“, ističe Karadžić u svom podnesku od 20. marta, dodajući da će medijski interes „za takve konzervirane razgovore“ biti mali.



Potpredsednik Tribunala, sudija O’Gon Kvon (O’Gon Kwon), dozvolio je Karadžiću 12. februara da ga intervjuiše novinarka holandskog magazina Revu, Zvezdana Vukojević. Sudija Kvon je time poništio prvobitnu odluku suda kojom je okrivljeniku zabranjen bilo kakav kontakt sa Vukojevićevom zbog sumnje da bi to bila pretnja po zatvorsku bezbednost ili da bi se time naškodilo samom procesu koji se protiv njega vodi.



Sudija Kvon je zaključio kako intervju ne može biti realizovan kontaktom „oči u oči“ unutar zgrade zatvora, ali da može biti obavljen „pismenom komunikacijom, telefonskim razgovorima ili na bilo koji drugi način koji Sekretarijat oceni kao prikladan“.



Prema toj odluci, celu komunikaciju između okrivljenika i novinarke nadziraće sud.



Karadžić u svom podnesku kaže da bi sud, kada je u pitanju ograničavanje slobode izražavanja, trebalo da mu dozvoli upotrebu „najmanje restriktivnih mera“. On tvrdi da ograničavanje njegovog prava na slobodno izražavanje treba da bude srazmerno riziku koji bilo kakva komunikacija predstavlja po bezbednost zatvora.



„Sekretarijat nije ponudio nikakva načela srazmere, niti je naveo bilo kakve razloge zbog kojih se opredelio za najrestriktivniji oblik komunikacije“, ističe se u podnesku koji je Karadžić sudiji Kvonu uputio nakon što mu je saopšteno da intervju mora dati pismeno.



Karadžić u haškoj pritvorskoj jedinici boravi od jula 2008., kada je uhapšen u Beogradu. Tokom ove godine protiv njega će početi sudski proces po 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. On se u dve odvojene tačke tereti i za genocid u deset opština širom Bosne, kao i za masakr nad skoro 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici.



U pitanju je prvi optuženik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) kome je odobreno da iz zatvorske ćelije kontaktira sa medijima.



Karadžić je izjavio kako medijima želi da govori o nagodbi koju je navodno sklopio sa bivšim izaslanikom SAD-a, Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke) i kojom mu je – kako tvrdi – u zamenu za povlačenje iz politike bilo obećano da ga Hag neće krivično goniti. Holbruk je negirao postojanje takvog sporazuma.



Iako je Karadžić u više navrata tvrdio da ga navodni sporazum štiti od sudskog procesa, sudije su odlučile da se to – čak i ukoliko je sporazum postojao – ni na koji način neće odraziti na suđenje. Karadžić se u međuvremenu žalio na tu odluku.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.