Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić zahteva presudu iz dva dela

Okrivljeni traži da se Tribunal o mogućoj dužini zatvorske kazne ne izjašnjava istovremeno kada i o samoj krivici.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)

Ratni predsednik bosansko-hercegovačkih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je od sudija da – ukoliko ga osude – donesu zasebnu odluku o dužini kazne, umesto da kaznu saopšte u okviru presude.

"Razlog za ovaj zahtev leži u izuzetno širokom opsegu optužnice u postupku protiv dr Karadžića", kaže se u njegovom podnesku od 5. maja. "Sudsko veće će morati da se izjasni o 340 mogućih presuda: o 263 zasebna incidenta, koliko ih se navodi u optužnici, i o 77 različitih tipova odgovornosti".

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosansko-hercegovačke Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje masakra koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici; kao i opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi.

U optužnici se – u okviru ukupno 11 tačaka – navodi da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su "doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Njegovo suđenje je zvanično počelo u oktobru 2009., a okončano je 1. maja ove godine, kada je zaključen dokazni postupak odbrane.

Početak iznošenja završnih reči zakazan je za 29. septembar, ali se presuda ne očekuje pre oktobra 2015.

U svom zahtevu, Karadžić tvrdi da bi – ako, na primer, bude oslobođen po dve tačke za genocid iz svoje optužnice – njegova "kazna trebalo da bude drugačija nego ako bude osuđen za sve zločine".

Slično tome, ukoliko bude "proglašen odgovornim samo po komandnoj odgovornosti ili zbog toga što nije kaznio ili sprečio neke zločine, njegova bi kazna trebalo da bude drugačija nego ako se zaključi da je planirao ili naredio zločine".

"Ukoliko podnesci stranaka o kaznama u ovom postupku treba da imaju nekakvog smisla, mora ih se predati nakon saznanja o tome za šta je dr Karadžić osuđen. To nije samo pitanje pravičnosti prema strankama, nego će se tako usmerenim podnescima umnogome pomoći i samom sudskom veću", naveo je okrivljeni u svom podnesku sudijama.

Karadžić je primetio da, iako u Tribunalu postoji praksa da se kazna izriče istovremeno kada i presuda, ostali sudovi – poput Međunarodnog krivičnog suda (MKS) i Specijalnog suda za Sijera Leone (SSSL) – izdaju zasebnu presudu kojom se izriče kazna.

"Ovo odražava sve prisutnije uverenje da je takva procedura pravičnija i da više pomaže sudu u kompleksnim slučajevima kakvi su sve češći pred međunarodnim tribunalima, nego objedinjeno izricanje presude", nastavlja se u podnesku. "Slučaj dr Karadžića je svakako jedan od kompleksnijih slučajeva o kojem se raspravlja pred takvim tribunalima."

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.