Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆ TVRDI DA JE MEĐUNARODNA ZAJEDNICA KRIJUMČARILA ORUŽJE

Bivši lider bosanskih Srba zahteva dokumenta koja će navodno dokazati da su članice UN-a slale oružje bosanskoj vojsci.
By IWPR ICTY
Nekadašnji predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, uputio je ove sedmice nekolicini zemalja zahtev da mu isporuče dokumenta koja će, po njegovim rečima, dokazati da su za vreme rata nelegalno dopremale oružje u Bosnu.



„[Ta dokumenta] će pokazati ne samo šta se dešavalo na terenu . . . [nego i] da su članice UN-a bile na strani jedne od zaraćenih strana, umesto da ostanu neutralne“, rekao je Karadžić na saslušanju koje je 15. februara pred Haškim tribunalom održano u prisustvu predstavnika Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana. Predstavnici Bosne bili su odsutni usled „tehničkih poteškoća“.



Embargom UN-a iz 1991. godine, svim zemljama je uvedena zabrana da snabdevaju oružjem vojske u bivšoj Jugoslaviji – ali Karadžić kaže da su mnoge od njih ipak slale oružje bosanskoj vojsci, koju su uglavnom činili Bošnjaci.



U poslednjih nekoliko meseci, on je od više zemalja tražio dokumenta o tome, jer su mu – kako je naglasio – važna za odbranu. Ovosedmično saslušanje je održano da bi se utvrdio napredak zemalja u pronalaženju pomenutih dokumenata – ili, u slučaju Nemačke, da bi se videlo zbog čega ne postoji želja za njihovom predajom.



„Ne možemo doći do potpune slike i imati pravično suđenje ukoliko ne raspolažemo svim elementima“, rekao je Karadžić ove sedmice pred sudom.



Sa tim stavom se nije složio nemački ambasador Tomas Laufer (Thomas Laufer), koji je doveo u pitanje zahtevana dokumenta.



„Karadžić se suočava sa optužbama za genocid i ostale zločine, pa nije jasno zbog čega su mu neophodni [ti dokumenti]“, kazao je Laufer. „Ostajemo pri svom stavu.“



Karadžić je odgovorio da se „događaji u Bosni nisu desili u vakuumu“.



„Švercovanje oružja koje je stizalo preko Nemačke . . . jeste značajno i uticaće na iskaze međunarodnih svedoka“, nastavio je on.



Dodao je i da su neke zemlje, među kojima i Nemačka, „predvidele šta će se desiti u Jugoslaviji, a neke od njih su i aktivno doprinele onome što će se tamo dešavati“.



U podrobnijem, pismenom zahtevu – kojeg je Nemačkoj uputio 12. avgusta 2009. – Karadžić je naveo da se radi o dokumentima od kojih su mnogi direktno povezani sa srebreničkim masakrom koji se odigrao jula 1995., kada je ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i mladića. Smatra se da je u pitanju najteži pojedinačni zločin koji je na evropskom tlu počinjen nakon Drugog svetskog rata.



Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik bosanske Republike Srpske (RS), Karadžić je optužen da je planirao srebrenički masakr, kao i da je nadzirao opsadu Sarajeva, tokom koje je poginulo skoro 12,000 ljudi.



Optužnica sadrži ukupno 11 tačaka, i u njoj se navodi da je okrivljeni odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarivanju cilja – trajnog iseljenja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.



Karadžić je u svom zahtevu od 12. avgusta naveo da će obaveštajni materijal nemačke vlade pokazati da on nikada nije „podržavao, planirao ili tolerisao ubijanje civila u Srebrenici“.



Štaviše, Karadžić je naveo da će dopremanje oružja bosanskoj vojsci pokazati kako je postojao „legitimni vojni cilj da se započnu operacije“ oko Srebrenice, pošto je švercovano oružje – kako je rekao – bilo korišćeno za napade na srpske civile u Bosni.



Lauferu Karadžićeve tvrdnje nisu bile uverljive, pa je sudijama rekao kako okrivljeni „naprosto tvrdi da su neki ljudi znali za neke događaje“.



„Niko to ne može proveriti“, nastavio je on. „Način na koji Karadžić nastupa ne motiviše nas da [uslišimo] njegove zahteve.“



Sudija O-Gon Kvon (O-gon Kwon) je rekao kako će sud utvrditi da li su dotični dokumenti relevantni ili nisu za Karadžićev slučaj, a onda je – u sklopu toga – zatražio od tužilaštva da pojasni neke stvari oko Srebrenice.



„Tužilaštvo ne spori da je švercovanja oružja bilo i da su se muslimanski napadi nastavili i nakon što je [Srebrenica] proglašena bezbednom zonom“, objasnio je tužilac Alan Tiger (Alan Tieger).



Dodao je i da tužilaštvo nikada nije ni zastupalo stanovište po kojem bosanska vojska nije bila legitiman vojni cilj.



Karadžić je pak izjavio kako ceni te Tigerove reči.



„To nas navodi na zaključak da su odluke koje sam doneo u vezi sa Srebrenicom bile legitimne“, kazao je Karadžić. „Međutim, ta optužba je još uvek u optužnici.“



Dodao je i da su napadi na Srbe bili „veoma, veoma žestoki“ i da raspolaže dokazima da su se „[bošnjački] borci iz enklave vraćali sa nanizanim srpskim ušima oko vrata“.



Sudija Kvon ga je prekinuo i rekao kako je „jedna stvar imati legitiman razlog za vođenje rata, a da je potpuno drugo pitanje kako se on vodi“.



„Podsetio bih Vas na to da je svrha ovog suđenja da utvrdi da li ste Vi krivi po tačkama iz optužnice“, nastavio je sudija. „Ovo nije mesto za izvođenje [dokaza] o svemu što se tada dešavalo.“



Sudija Kvon je pitao i da li su traženi dokumenti uopšte relevantni za optužbu po kojoj je Karadžić odgovoran za uzimanje preko 200 talaca iz redova UN-a tokom 1995.



„Uzimanje talaca – to je bilo izvedeno spontano i u panici“, odgovorio je Karadžić. „Ljudi su te naoružane predstavnike doživljavali kao pristrasne. [Ti taoci] su se zaista svrstali na jednu od strana u sukobu i to je ono što ćemo pokazati.“



I dok je Nemačka odbila da dostavi traženi materijal, predstavnici Francuske su saopštili da bi mogli da otkriju jedan od dokumenata. Ostatak, međutim, čini zapravo interna dokumentacija UN-a, koja nije u njihovom posedu.



Hrvatski ambasador Joško Paro izjavio je da je njegova zemlja optuženiku dostavila 15 dokumenata, te da će joj biti potrebno još vremena da razmotri ostale zahteve.



Predstavnici Irana su saopštili da su završili potragu za zahtevanim dokumentima, ali da nijedan nisu pronašli. Osim toga, oni su doveli u pitanje važnost takvih dokumenata za optuženikov slučaj, pogotovo kada je u pitanju ono što se dešavalo u Srebrenici.



Nakon što ga je sudija Kvon zamolio da to objasni, Karadžić je rekao da će dokumenta „pokazati da optužbe tužilaštva nisu onakve kakvima se čine.



„Moramo da pokažemo kako nema dokaza za tu optužbu [za genocid] iz optužnice. Srpska strana je bila u poziciji da brani svoj goli opstanak.“



Nastavak suđenja Karadžiću zakazan je za 1. mart.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.