Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆ TRAŽI VIŠE VREMENA ZA PRIPREMU ODBRANE

Bivši lider bosanskih Srba namerava da se žali na odluku o tome da suđenje za ratne zločine bude nastavljeno 1. marta.
By IWPR ICTY
Bivši predsednik bosanskih Srba rekao je ove sedmice sudijama Haškog tribunala kako će podneti predlog za odlaganje nastavka svog suđenja, koji je zakazan za 1. mart.



Karadžić je kazao kako mu je potrebno više vremena za pripremu odbrane u procesu koji je od oktobra privremeno obustavljen.



„Svari su se pogoršale tokom pauze, koja za odbranu zapravo i nije bila pauza“, rekao je Karadžić sudijama.



Kao osnivač i najistaknutiji član Srpske demokratske stranke (SDS) Bosne i Hercegovine, Karadžić se pred Haškim tribunalom u 11 tačaka optužnice tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući i genocid u Srebrenici, gde je nad skoro 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka izvršen masakr nakon što su u taj grad, jula 1995. godine, ušle snage bosanskih Srba.



U optužnici se navodi kako je Karadžić sudelovao u „više povezanih zajedničkih zločinačkih poduhvata“, čiji je cilj bilo to da se u Bosni – deportacijom, prisilnim raseljavanjem, genocidom, progonom, istrebljenjem i ubijanjem – „trajno uklone bosanski Muslimani i bosanski Hrvati sa teritorije koja je navodno trebalo da pripadne bosanskim Srbima“.



U optužnici stoji i da je Karadžić, kao predsednik Republike Srpske (RS) u periodu od 1992. do 1996. godine, bio odgovoran za planiranje i nadziranje snajperskih i artiljerijskih napada na Sarajevo, u kojima je tokom 44 meseca opsade ubijeno skoro 12,000 ljudi.



Karadžić je 13 godina izmicao pravdi, da bi 21. jula 2008. bio uhapšen u Beogradu, a nakon toga i izručen u Hag.



Sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je Karadžića ove sedmice zamolio da što pre podnese svoj eventualni predlog za odlaganje suđenja.



Karadžić se pred sudom pojavio bez zastupnika, a sudijama je rekao kako – usled „manjih nesporazuma“ koji ometaju pripremu odbrane – još uvek ne može podneti svoj predlog u pismenom obliku, naglašavajući da je Kancelarija za pravnu pomoć i pitanja pritvora (Office of Legal Aid and Detention Matters, OLAD) od samog početka uskratila finansijska sredstva za odbranu.



„OLAD veruje kako za ova tri meseca ne mora ništa da plati, pošto oni smatraju da se radi o pauzi“, kazao je Karadžić, dodajući kako je odbrana, počev od novembra, od Kancelarije tužioca dobila gotovo 3,000 stranica građe. „To za odbranu nije odmor.“



Nakon što je okrivljeni odbio da se pojavi na saslušanjima na kojima je – 26. i 27. oktobra, kao i 2. novembra – tužilaštvo iznelo uvodnu reč, Tribunal je u decembru britanskog advokata Ričarda Harvija (Richard Harvey) imenovao za Karadžićevog branioca u pripravnosti.



Pošto se Karadžić žalio na odluku da mu se dodeli pravni zastupnik, sudija Kvon je rekao kako Harvi ne želi da se pojavi na statunoj konferenciji. Harvi je zasedanje pratio sa novinarske galerije.



„Ja ću se braniti, samostalno, sve do okončanja ovog procesa“, kazao je Karadžić sudijama 28. januara.



Sudija Kvon se pak osvrnuo na nekoliko „nerešenih predloga za obavezujuće naloge državama“, koje je Karadžić podneo tokom avgusta i septembra, nakon što je od nekoliko država – uključujuči Nemačku, Francusku, Holandiju, Iran, Bosnu, Hrvatsku i Pakistan – tražio da mu na dobrovoljnoj bazi predaju neka dokumenta.



Iako je odredjen napredak u pogledu tih zahteva ostvaren, ostalo je – po rečima sudije – još nekoliko nerešenih predloga o kojima će se raspravljati na saslušanju zakazanom za 15. februar, za kada je upućen poziv nekim državama da se pojave pred sudom.



Nalog koji je Karadžić 13. avgusta uputio nemačkoj vladi odbijen je na temelju toga što zahtevani dokumenti – kako tvrde nemačke vlasti – nisu relevantni za sudski postupak.



„Ne očekuje se da će do rešavanja tih pitanja doći putem pregovora na dobrovoljnoj bazi“, rekao je Kvon, dodajući da će se i Nemačka naći na spisku zemalja koje će biti pozvane na februarsko zasednje posvećeno ovom zahtevu.



Osim toga, Karadžić je rekao i kako postoji nekoliko izuzetno važnih dokumenata koje tek treba da preda francuska vlada, a koja se tiču „značajnog“ prisustva francuske vojske na Balkanu u relevantnom periodu.



„Ubeđen sam u to da nam Francuska može puno pomoći“, kazao je Karadžić. „Reč je o jednoj od najvažnijih zemalja za ovaj sukob . . . oficiri njihove vojske dali su veliki doprinos.“



Karadžić je rekao i da su hrvatska, bosanska i holandska vlada izašle u susret njegovim zahtevima za dostavljanje izvesnih dokumenata. No, on je svoje zahteve ponovio i u beleškama od 7. i 8. januara, nakon što je – kako je napomenuo – dobio samo odlomke traženih dokumenata.



Na pitanje sudije Kvona o tome da li će i ubuduće podnositi obavezujuće naloge, okrivljeni je sudijama rekao kako to zavisi od toga hoće li mu stići dodatna dokumentacija iz Bosne.



„Oni raspolažu ogromnom količinom materijala koja se tiče istraga njihove sopstvene vojne policije“, katao je Karadžić. „Imamo primedbe na njihovo ponašanje, koje se odnose na postupke naših oružanih snaga, kako policijskih, tako i civilnih.“



Karadžić je rekao i da bi najverovatnije zahtevao dokumenta i od Sjedinjenih Država, Turske, Evropske Unije i Ujedinjenih nacija, ali da ne želi da se njegovo suđenje pretvori u „papirni proces“.



„Čini se sve što se može kako bi se broj svedoka smanjio na minimum“, kazao je Karadžić sudijama. „Kako [ćemo] ovde ustanoviti istinu? Ne samo o mojoj umešanosti u zbivanja, nego i o samim tim zbivanjima?“



Karadžić je rekao da Tribunal počiva na sistemu „jednostrane istrage“, kroz koji njegovi saradnici ne mogu da se „probiju“ usled nepostojanja odgovarajućih istraživanja. No, oni će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi intervjuisali sve svedoke – istakao je on.



„Ovo nam je poslednja šansa da izvršimo neka poboljšanja“, rekao je Karadžić.



Sudija Kvon je zasedanje zaključio upućujući Karadžiću pitanje o tome koliko će mu vremena biti potrebno za uvodnu reč odbrane nakon što suđenje bude nastavljeno.



Karadžić je sudijama rekao da mu je potrebno šest sati kako bi za dva dana obavio unakrsno ispitivanje. Međutim, naglasio je i da će odbrani naposletku biti potrebno više vremena nego tužilaštvu – što je objasnio velikim brojem „spornih činjenica i materijala“ i svedoka, kao i potrebom za dodatnim terenskim istraživanjima.



“Nadam se da će sudsko veće uvideti koliko je to neophodno za odbranu, pošto ćemo vreme koristiti racionalno i efikasno“, rekao je Karadžić, „Vreme će biti najveći protivnik odbrane.“



Suđenje će biti nastavljeno 1. marta, nakon čega će sud – po rečima sudije Kvona – u narednih mesec dana zasedati tri puta sedmično.



Julia Hawes je saradnica IWPR-a.