Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić traži obustavu suđenja na mesec dana

Okrivljeni zahteva dodatno vreme kako bi proverio informacije koje tužilaštvo možda nije obelodanilo.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 777, 22. februar 2013.)

Ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je da njegovo suđenje u Hagu bude odloženo na mesec dana zbog toga što su metodi tužilaštva u pogledu obelodanjivanja dokaza „nepouzdani i nesigurni“.

Zahtev od 20. februara posledica je zakasnelog objavljivanja podataka koji su se odnosili na generala Aleksandra Vasiljevića, bivšeg oficira Jugoslovenske Narodne Armije (JNA).

Po Karadžićevim rečima, dokumenti koji su obelodanjeni sa zakašnjenjem imaju oslobađajući karakter, a obuhvataju delove intervjua koji je načinilo tužilaštvo, i u kojem Vasiljević opisuje kako je „saznao za paravojne grupe bosanskih Muslimana i naoružavanje Muslimana tokom 1991., skrenuo pažnju na to predsedniku [Aliji] Izetbegoviću, te kako su oni počinili zločine nad JNA, uključujući ubijanje“.

Karadžić tvrdi da je Vasiljević tužiocima rekao da „njegove informacije idu u prilog dr Karadžiću“, te da je tom intervjuu – koji je načinjen 2009. godine, mesec dana pre isteka roka za obelodanjivanje – prisustvovao viši tužilac.

Obustava suđenja je neohodna, kaže Karadžić, kako bi njegov tim odbrane mogao da izvede vlastita pretraživanja baze podataka tužilaštva.

„Za sada je jasno da, uprkos oštrim upozorenjima veća i utvrđivanju brojnih rokova, tužilaštvo nije u potpunosti ispunilo svoje obaveze koje se tiču obelodanjivanja, kao i da će se – osim ukoliko ne budu izrečene adekvatne pravne mere – ta kršenja nastaviti“, saopštio je okrivljeni.

On u nastavku navodi da je Vasiljevića odabrao za svedoka odbrane iako nije znao za oslobađajuću izjavu, te da „verovatno“ postoje još neke osobe koje nije stavio na svoj spisak svedoka zbog toga što tužilaštvo nije obelodanilo podatke o njima koji bi mogli da idu u prilog odbrani.

„Sudsko veće ima obavezu prema okrivljenome, prema žalbenom veću i prema sistemu međunarodne pravde da obustavi ta kršenja jednom zauvek“, saopštio je Karadžić u zaključku.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.