Karadžić traži istragu protiv Del Ponteove
Okrivljeni zahteva da se protiv bivše haške tužiteljke povede istraga.
Karadžić traži istragu protiv Del Ponteove
Okrivljeni zahteva da se protiv bivše haške tužiteljke povede istraga.
Bivši predsednik bosansko-hercegovačkih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je ove sedmice osnivanje posebnog panela koji bi istražio mogući slučaj uvrede suda od strane bivše tužiteljice Tribunala, Karle del Ponte (Carla Del Ponte).
U podnesku koji je predao 27. septembra, Karadžić je priznao da navodni incident nije direktno povezan sa njegovim vlastitim suđenjem u Hagu.
Prema tom podnesku, diplomatska depeša koju su 16. aprila 2004. u Hagu sačinili pravni zvaničnici ambasade Sjedinjenih Država "ukazuje na to da je tužiteljka Del Ponte obelodanila poverljive podatke predstavnicima Sjedinjenih Država" za vreme suđenja bivšem srbijanskom predsedniku, Slobodanu Miloševiću.
Milošević je umro 2006. godine, pre okončanja sudskog postupka koji je protiv njega bio vođen, a presuda nikada nije ni doneta.
Depeša je naknadno objavljena na internet-stranici Vikiliksa (Wikileaks), a nastala je kao rezultat sastanka zvaničnika ambasade SAD i Del Ponteove. Zvaničnici SAD-a tu beleže da je Milošević sudijama "predao poverljivi spisak svedoka".
"Čitajući direktno sa spiska preuzetog iz podneska, ona [Del Ponte] je rekla da su podneskom obuhvaćeni bivši predsednik Bil Klinton (Bill Clinton), bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), bivši sekretar odbrane Vilijam Koen (William Cohen), ambasador Kristofer Hil (Christopher Hill), general Vesli Klark (Wesley Clark), kao i bivši ambasador Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) ", kaže se u depeši.
Karadžić, kome se pred Tribunalom sudi od 2009., tvrdi kako depeša "pruža razlog da se poveruje" da je Del Ponteova prekršila pravila Tribunala tako što je "obelodanila informacije . . . svesno kršeći nalog sudskog veća".
U svom podnesku, on je od predsednika Tribunala, sudije Teodora Merona (Theodor Meron), zatražio da imenuje "specijalno veće da razmotri tu stvar", pošto "ne postoji veće koje se trenutno bavi Miloševićevim predmetom".
Karadžić priznaje kako nema "pravni osnov da tvrdi da su prekršena prava Slobodana Miloševića", ali pošto potonji više nije živ, ne postoji "niko ko bi mogao proslediti ovu stvar nadležnim organima".
"Žrtva otkrivanja poverljivih informacija nije samo predsednik Milošević. I dr Karadžić ima lični interes da očuva mehanizme posredstvom kojih se tužioci proglašavaju odgovornima za otkrivanje poverljivih informacija o svedocima odbrane", naveo je okrivljeni.
"Ukoliko tužilac može nekažnjeno da otkrije poverljivu informaciju o svedocima odbrane, onda dr Karadžić nema poverenja u to da su njegovi podnesci zaštićeni", zaključuje on.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
