Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić osporava tvrdnje svedoka o zlostavljanju

Karadžić negira svedočenje o ponižavajućem incidentu u zatvoru bosanskih Srba.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 682, 4. mart 2011.)

Radovan Karadžić je pred Haškim tribunalom ove sedmice osporavao tvrdnju svedoka da je jedan Bošnjk bio prisiljen na seksualni odnos s drugim zatočenikom u vreme dok su obojica boravili u zatvorskom objektu bosanskoh Srba.

Svedok optužbe Mehmed Musić izjavio je da je gotovo šest meseci proveo zatočen na različitim lokacijama nakon što su njegovo selo, koje se nalazi nadomak Hadžića, u maju 1992. zauzeli bosanski Srbi. Prema sažetku njegovog iskaza koji su naglas pročitali tužioci, Musić je u pritvoru bio „tučen i ponižavan“, a svedočio je i tome da je jedan zatvorenik bio prisiljen „da stavi svoja usta na penis drugog čoveka“.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je pitao zbog čega Musić – koji je pred Haškim tribunalom već svedočio dva puta – navodno seksualno zlostavljanje nije spomenuo i u svojim ranijim iskazima.

„Na svedočenju 1993. godine, kada Vam je pamćenje po logici stvari bilo bolje, nijednom niste spomenuli taj događaj“, konstatovao je Karadžić.

„Postojale su neke stvari zbog kojih sam se osećao nelagodno i koje nisam pomenuo u svom iskazu“, odgovorio je Musić.

Karadžić je primetio da ni u kasnijim iskazima svedok nije pominjao ime zatočenika koji je navodno bio prisiljen na seksualni čin. Okrivljeni je potom postavio pitanje da li je Musiću iko „sugerisao“ da doda i ovaj incident u svoj iskaz.

„Na to me je nagnala [moja] čista savest, jer još uvek povremeno viđam tu osobu, a možda mi je i više nelagodno zbog čitave te stvari nego njemu“. odgovorio je svedok.

„Znate li da se nekoliko stvari ponavljaju u iskazima mnogih [svedoka] . . . čini se da od zatvora Abu Graib [u Iraku], pa do onog u Hadžićima, uvek postoji neko ko bi želeo da se poigra sa ljudskim genitalijama“, primetio je Karadžić.

„Kako je moguće da nam svi govorite jednu te istu priču?“, upitao je okrivljeni.

„Nisam iznenađen Vašim lažima“, odgovorio je odsečno svedok.

„Vi u svojoj dopunjenoj izjavi opisujete jednu drastičnu scenu, koju 1993. niste ni spomenuli“, kazao je Karadžić.

„Ja sam se zakleo i stojim iza svega što sam izjavio“, uporan je bio Musić.

Karadžić je u jednom trenutku primetio kako „omiljeni svedoci“ tužilaštva imaju pamćenje koje vremenom postaje „sve bolje i bolje“.

„To je potpuno neprihvatljiva izjava“, kazao je predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon).

Tužioci tvrde da je Karadžić, koji je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić je optužen i da je planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i masakr koji je u julu 1995. počinjen nad 8,000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu, a na sudu se brani samostalno.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je od svedoka zatražio da pojasni koja je to paravojna jedinica došla u sportsko-kulturni centar u Hadžićima u vreme dok je Musić boravio tamo.

Musić je u jednom svom iskazu te vojnike identifikovao kao „Arkanovce“ – čiji je navodni komandant bio pokojni Željko Ražnatović – dok je u drugom iskazu rekao da se radilo o „Šešeljevcima“ – koje je navodno predvodio srbijanski političar Vojislav Šešelj, kome se trenutno sudi pred Tribunalom.

Musić je tužiocima prethodno rekao da su se ti ljudi predstavili kao Šešeljevci, ali da su zatvorski stražari tvrdili da zapravo pripadaju Arkanovim snagama.

„Dakle, Vi ne znate ko su bili ti ljudi?“, pitao je Karadžić.

„Ja sam ih doživeo kao agresore“, odgovorio je Musić. „Nije mi bilo važno da li su to Arkanovi ili Šešeljevi [ljudi], bila je to ista bagra.“

Musić je prilikom svedočenja delovao krajnje uzrujano, a sa okrivljenim je razmenio i nekoliko oštrijih replika.

Kada mu se Karadžić obratio sa „gospodine“, Musić se naljutio.

„Nemojte mi se obraćati sa ’gospodine’ – ja sam za Vas balija“, kazao je on, upotrebljavajući pogrdan izraz za bosanske Muslimane.

„Jeste li ikada čuli da ja koristim reč ’balija’?“, pitao je Karadžić.

„Čuo sam mnoge Vaše laži“, kazao je Musić. „Mene su ponižavali Vaši ljudi.“

Svedok je rekao i da je pre izbijanja rata Karadžića u više navrata video u Hadžićima kako „popravlja svoj auto“.

„Bio je to trik, kako ljudi ne bi shvatili da je dolazio iz drugih razloga“, kazao je Musić tužiocima.

Na Karadžićevo pitanje svedoku zbog čega to nije pominjao u svojim ranijim iskazima, Musić je odgovorio kako „nije osećao potrebu.

„Nadao sam se da ćete umreti. Moram reći da sam veoma srećan što Vas vidim ovde i da se nadam da ćete završiti kao Vaš mentor, gospodin [Slobodan] Milošević.“

Milošević je bio predsednik Srbije, a preminuo je u zatvoru pre okončanja procesa koji je bio vođen protiv njega.

„A šta ako bih ja rekao da nikada nisam bio u Hadžićima?“, pitao je Karadžić.

„[Kazao bih] Vam da lažete“, odgovorio je Musić. „Naši ljudi su Vas pratili.“

Na Karadžićevo pitanje da li je to bilo zakonito, Musić je odgovorio kako „nije zakonito ni silovati, pljačkati i otimati“.

„Želim Vam sve najbolje“, naglasio je Karadžić na kraju ispitivanja. „Jasno mi je zbog čega ste omiljeni svedok.“

„A Vi niste omiljeni u mom narodu“, uzvratio je Musić. „Vi ste najveći agresor posle Hitlera.“

Pored Musića, ove sedmice je svedočio i Eset Muračević, koji je rekao da su ga bosanski Srbi pritvorili i koristili kao živi štit. Nekadašnji funkcioner Karadžićeve stranke, Nedeljko Prstojević, takođe je počeo da svedoči, a nastaviće i naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.