Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić zahteva produžetak obustave suđenja

Okrivljeni želi da suđenje bude odloženo za još šest sedmica, kako bi imao vremena da pregleda novi materijal.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 683, 11. mart 2011.)

Radovan Karadžić je ove sedmice zahtevao novu obustavu suđenja pred Haškim tribunalom, kako bi pregledao materijal koji mu je nedavno prosledilo tužilaštvo.

Karadžić se brani samostalno i krajem januara je iz sličnih razloga već zahtevao tromesečnu obustavu. Sudije su mu na taj zahtev odgovorile tako što su odlučile da odobre šestonedeljnu pauzu – od 21. marta do 5. maja – i ukore tužilaštvo zbog „obrasca“ po kojem krši pravilo o obelodanjivanju materijala.

Karadžić je ove sedmice saopštio da je potkraj februara primio novu turu materijala od tužilaštva, uključujući 20,000 stranica pisane građe i 38 video-zapisa. Najveći deo tih stavki je opravdavajući – ili potencijalno štetan – pa Karadžić tvrdi da neće biti u stanju da se pripremi za unakrsno ispitivanje, ili da razvije „koherentnu stategiju odbrane“, ukoliko mu se ne omogući da ih na adekvatan način pregleda.

On je zatražio da se suđenje – nakon što istekne već odobrena šestosedmična pauza – odloži za još šest sedmica, kako se od njega ne bi zahtevalo da „nastavi da se brani od optužbi za dešavanja u [bosanskim] opštinama pre no što pregleda sve materijale koje imao pravo da dobije pre početka suđenja“.

Pre poslednje pauze, sudije su u tri ranija navrata Karadžiću već izašle u susret kada su u pitanju bili zahtevi za prekid suđenja – na mesec dana prošlog novembra, na nedelju dana prošlog septembra i na dve sedmice prošlog avgusta. U sva tri slučaja je Karadžiću upravo bio stigao materijal iz tužilaštva.

Iako su iskazi svedoka počeli u aprilu 2010. godine, tužilaštvo je tek nedavno okončalo prvi deo svog dokaznog postupka – posvećen snajperskim i artiljerijskim napadima na Sarajevo – a sada će preći i na zločine počinjene u bosanskim opštinama. Nakon toga, tužilaštvo će saslušati svedoke u vezi sa masakrom koji je 1995. počinjen u Srebrenici.

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.