Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić zahteva novo suđenje

Okrivljeni tvrdi da je kašnjenje u obelodanjivanju dokaza dovelo u pitanje sudski postupak.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 752, 16. avgust 2012.)

Ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je 13. avgusta novo suđenje pred Haškim tribunalom, napominjući da je tužilaštvo „brojnim“ kršenjima pravila o obelodanjivanju dokaza tekući sudski proces učinilo nepravičnim.

Otkako je suđenje u oktobru 2009. počelo, Karadžić je – odlučivši da se brani samostalno – predao preko 70 podnesaka u kojima se pozivao na to da tužilaštvo dokaze otkriva ili sa zakašnjenjem ili na neprikladan način. Sudije su u nekoliko navrata obustavile suđenje kako bi mu omogućile da razmotri dokumenta koja mu nisu dostavljena blagovremeno.

Tužilaštvo ima obavezu da dokaze kojima raspolaže dostavi okrivljenom. Ono je svoj dokazni postupak okončalo u maju, dok bi dokazni postupak odbrane trebalo da počne u oktobru ove godine.

Karadžić je u svom zahtevu naveo da je opisanim obelodanjivanjem načinjena „šteta . . . kojom je ugrožena pravičnost suđenja“, te da se to može ispraviti samo potpuno novim procesom.

„Započinjanje novog, ovoga puta pravednog suđenja, jedini je lek kojim se može obezbediti da suđenje dr Karadžiću bude pravično“, saopštio je okrivljeni u svom zahtevu.

Takođe je ocenio da su pomenuta kršenja nezapamćena u istoriji međunarodnog krivičnog prava.

Karadžić je optužio tužilaštvo da nije na vreme obelodanilo 406 iskaza svedoka ili delova njihovih svedočenja, kao i da je „stotine hiljada“ potencijalno oslobađajućih dokumenata obelodanilo prekasno.

Istakao je i da bi mu trebalo dozvoliti da pogleda ta dokumenta pre početka suđenja, te da je njegovo pravo da „bude upoznat sa dokaznim postupkom tužilaštva od samog početka“, umesto da se sa njime upoznaje naknadno.

U zaključku je Karadžić optužio tužilaštvo da nije ispunilo svoje obaveze prema veću i prema odbrani.

„Sudsko veće, kao zaštitnik optuženikovog prava na pravično suđenje, ne bi smelo samo da skreće pogled u stranu zbog toga što mu je nelagodno“, kazao je on. „Kada je obelodanjivanje pogrešno, i suđenje je pogrešno. Sudsko veće bi trebalo da naloži novo suđenje, pravično suđenje.“

Tužilaštvo još uvek nije formalno odgovorilo na optuženikov podnesak.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.

Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin je viša izveštačica IWPR-a iz Haga.