Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆ TVRDI DA SVEDOK „NIJE ŽRTVA“

Sudija je bivšeg lidera bosanskih Srba ukorio zbog „užasnih“ izjava.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 643, 24. april 2010.)

Bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, kazao je ove sedmice jednom od preživelih svedoka srebreničkog masakra – počinjenog 1995. godine – da „nije žrtva“ i optužio ga da nije ni bio prisutan na mestu pogubljenja.

Svedok je tužiocima Haškog tribunala ispričao kako je masovno pogubljenje preživeo tako što je ležao pod drugim telom i pravio se da je mrtav, dok je na Karadžićev komentar reagovao tako što se razgnevio i povisio glas.

„Kada tako govorite, kao da je to istina, da li smete da pogledate u svoju mrtvu decu, [onako kako su bošnjačke] majke to učinile kad su njihova deca [bila ubijena]“, povikao je svedok.

Svađa je usledila nakon što je Karadžić svedoka pitao zbog čega je od Tribunala tražio mere zaštite, uključujući pseudonim i digitalno izobličenje lika prilikom svedočenja.

„Postoje ljudi koji dele Vaša uverenja i žele da me se otarase“, odgovorio je svedok, koji je već davao iskaze na nekoliko drugih suđenja u Tribunalu, pa i u postupku protiv bivšeg srbijanskog predsednika, Slobodana Miloševića.

„Da li Vam je poznat ijedan svedok koga su moje pristalice likvidirale?“, upitao je Karadžić.

„Ne znam“, odgovorio je svedok. „Ne interesuju me drugi, ja o sebi govorim.“

Karadžić je izrazio zabrinutost zbog toga što mere zaštite bivaju odobrene svedocima koji „nisu žrtve“.

„Ovaj svedok nije žrtva, on je bio borac u [bosanskoj] vojsci“, rekao je Karadžić sudu.

„Ko nije žrtva?“, povikao je svedok. „Da li Vam je uopšte poznat moj slučaj, gospodine?“

Predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je Karadžiću rekao kako je „potpuno neprihvatljiv“ način na koji on dovodi u pitanje mere zaštite, dok je za njegovo obraćanje svedoku rekao da je „užasno“.

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik bosanske Republike Srpske (RS), Karadžić je optužen za planiranje i nadziranje masakra koji je nad gotovo 8,000 Bošnjaka (bosanskih Muslimana) izvršen jula 1995. u Srebrenici, kao i za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se tvrdi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Karadžić je jula 2008. uhapšen u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Pošto je svedok davao iskaze u nekoliko drugih postupaka, tužilaštvo je ponudilo sažetak dokaza koje je on već izneo i zatražilo da mu postavi manji broj dodatnih pitanja. Unakrsno ispitivanje je, međutim, trajalo skoro dva dana i proteklo je u znaku tenzije između svedoka i okrivljenog.

Karadžić je, pak, tvrdio da svedoka iz sela sa područja Zvornika 1993. godine nisu odvele snage bosanskih Srba. Umesto toga, svedoka i njegovu porodicu je – po rečima okrivljenog – evakuisala bosanska vojska.

„Ne, nipošto“, kazao je svedok. „Vojska [bosanskih Srba] je upala kod nas, spalila nam kuće, uništila džamije i mi smo se svi iselili.“

Svedok je dodao i to da je Karadžić dotičnom selu lično isključio struju.

„A kako sam to uradio?“, uzvratio je Karadžić.

„Vi ste bili čovek broj jedan“, odgovorio je svedok. „Uvek ćete pitati glavu, a ne stopalo.“

„Ako kažete da sam to ja naredio, morate biti konkretniji“, kazao je Karadžić. „Kako i kada sam izdao taj nalog?“

„Idemo dalje“, umešao se sudija Kvon.

Potom je Karadžić svedoku postavljao pitanja koja su se ticala bošnjačkog vojnog otpora, pri čemu se pozvao i na nekoliko relevantnih dokumenata.

„Šta ćete mi odgovoriti ako Vam kažem da su tajne muslimanske paravojne formacije bile osnovane još 1991., u vidu čitave mreže jedinica pri nekim opštinama’“, upitao je Karadžić.

„A šta ako je to što Vi kažete notorna laž, i ako mi nismo imali [srbijanskog lidera Slobodana] Miloševića iza sebe da nam pošalje tenkove?“, odgovorio je svedok.

Svedok nije negirao da je, pre no što je 1993. pobegao iz svog sela, bio pripadnik bosanske vojske.

On je rekao i to da u proleće iste godine, kada je stigao u Srebrenicu, već više nije bio vojnik. U aprilu 1993. Ujedinjene nacije su i zvanično srebreničku enklavu demilitarizovale i proglasile „bezbednom zonom“.

Karadžić je nastavio da se poziva na nekoliko vojnih dokumenata za koje je svedok rekao da mu nisu previše poznati. Svedok je u jednom trenutku bio toliko nezadovoljan da je Karadžiću rekao da „priča gluposti“.

„Recite ovom sudu, da li priznajete da su Srbi za išta odgovorni?“, pitao je svedok, ponovo podigavši glas.

„Samo su drugi po Vama krivi! Hajde da prekinemo s tim glupostima.“

A kada je sudija Kvon svedoka ohrabrio da odgovara na pitanja, svedok je ponovio kako ne može da odgovara na „glupa pitanja“.

„Ja sam svašta preživeo. Ako Vam se ne sviđa ono što govorim, recite mi da odem tamo odakle sam došao“, uzviknuo je svedok.

U tom trenutku je intervenisao i sudija Melvil Berd (Melville Baird), koji je svedoku kazao da sudije „potpuno razumeju“ kako se on oseća, ali da Karadžić ima prava da vrši unakrsno ispitivanje.

„I ja imam svoja prava“, inisistirao je svedok.

„Nećemo dozvoliti da Vaša prava budu pogažena“, rekao je sudija Berd. „Ali, mi moramo osigurati da se poštuju prava obeju starna.“

Karadžić je postavio relativno mali broj pitanja koja su se ticala srebreničkih dešavanja iz jula 1995., a sudijama je to objasnio najavom tužilaštva da će se najpre baviti onim delom optužnice koji se odnosi na Sarajevo, a da će Srebrenica doći na kraju – usled čega je, kako je rekao, trenutno spreman da postavlja pitanja samo o onome što se dešavalo pre 1993.

Sudija Kvon je rekao da je „razočaran“ time što tužilaštvo nije ostalo pri „ranijem planu po kojem je prvo trebalo da bude reči o Sarajevu“. Rekao je i da bi Karadžić trebalo da postavlja pitanja koja se odnose na 1995. godinu – ali da kasnije, bude li to smatrao potrebnim, može podneti zahtev da se svedok ponovo pozove.

Potkraj ove sedmice, počeo je i iskaz četvrtog svedoka – Herberta Okuna. Okun je bio specijalni savetnik i zamenik ličnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju u periodu od 1991. do 1997. Pred Tribunalom je već svedočio na još četiri suđenja.

Okun je tužiocu Alenu Tigeru (Alan Tieger) rekao kako se sa Karadžićem tokom rata video oko 50 do 60 puta, te kako je vodio i detaljan dnevnik u koji je unosio i beleške sa svakog od tih sastanaka.

Tiger je Okuna upitao da li bi na temelju tih sastanaka mogao da kaže koji su bili ratni ciljevi bosanskih Srba.

„Da“, odgovorio je Okun.

On je rekao da su Srbi imali šest glavnih ciljeva, koje je potom ukratko obrazložio. Ukazao je na to da su oni želeli da stvore zasebnu državu u Bosni – pod nazivom Republika Srpska – koja bi predstavljala „celovitu teritoriju“ i bila „geografski povezana sa Srbijom“.

Osim toga, kazao je Okun, pomenuta teritorija je trebalo da bude i „etnički homogena koliko god je to moguće“, pri čemu bi Republika Srpska bila u „specijalnom odnosu“ sa Srbijom, uključujući možda i prisajedinjenje.

Dalje, trebalo je da bosanski Srbi – po njegovim rečima – imaju pravo veta na sve odluke ostatka centralne bosanske vlade, dok je poslednji cilj bila podela Sarajeva između Bošnjaka i bosanskih Srba.

„Njihovi ciljevi nisu bili tajni“, kazao je Okun. „Oni su bili prilično otvoreni i iskreni u pogledu tih ciljeva.“

Okun je rekao i da je Karadžić bio zabrinut zbog toga što je prirodni priraštaj Bošnjaka veći od srpskog i što će to rezultirati time da će Bošnjaci postati većina.

„Brinuo se da bi to mogao biti hendikep za srpsku zajednicu u Bosni“, kazao je Okun.

Takođe, Karadžić je „neprekidno“ pominjao genocid koji je nad Srbima počinjen u Drugom Svetskom ratu – naglasio je Okun.

„Sećam se kako sam od samog početka bio donekle šokiran tim konstantnim podsećanjima“, rekao je Okun.

U jednom svom dnevničkom zapisu kojeg je predočio sudu, Okun navodi kako je Karadžić „[bio] razbarušen i melodramatičan više nego obično, ali da reč ’genocid’ u razgovoru nije spomenuo otprilike tri minute“.

Očekuje se da će Karadžićevo unakrsno ispitivanje Okuna biti nastavljeno i iduće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.