Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić traži obavezujući poziv da bi obezbedio svedoka

Okrivljeni tvrdi kako bi ratni general mogao da potvrdi kako njih dvojica nikada nisu razgovarali o ubijanju u Srebrenici.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadzic in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 759, 5. oktobar 2012.)

Ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je od sudija Haškog tribunala da upute obavezujući poziv jednom bivšem generalu vojske bosanskih Srba koji je odbio da svedoči u predstojećem dokaznom postupku odbrane.

Generalu Radoslavu Krstiću je pred Haškim tribunalom bilo suđeno tokom 2000. godine, kada je zbog učešća u masakru počinjenom u Srebrenici osuđen na 35 godina zatvora. Karadžić se tereti za genocid zbog toga što je u julu 1995. bilo ubijeno preko 7,000 Bošnjaka.

Prema pisanom podnesku od 3. oktobra, Krstićev advokat je 28. septembra obavestio Karadžića da njegov klijent ne bi pristao na razgovor ili svedočenje u okviru dokaznog postupka odbrane. Krstić je sutradan poslao pismo okrivljenom u kojem je rekao istu stvar, da bi nakon što mu je Karadžić poslao odgovor odbio da ga primi – kaže se u podnesku.

Karadžić tvrdi da Krstić raspolaže „značajnim informacijama“ za njegovu odbranu.

„Očekuje se da general Krstić posvedoči kako nikada nije obavestio doktora Karadžića o tome da će zarobljenici iz Srebrenice biti, jesu, ili su bili pogubljeni“, naveo je Karadžić u podnesku.

Okrivljeni smatra da bi to svedočenje bilo značajno zbog optužbe za genocid iz optužnice – konkretnije, zbog navoda o postojanju „genicidne namere“.

Karadžić je saopštio da su, pre operacije zauzimanja Srebrenice od strane vojske bosanskih Srba, Krstić i on održali sastanak koji se ticao „planiranog odvajanja enklava Srebrenica i Žepa“. A to se, tvrdi Karadžić, tiče i navoda o genocidnoj nameri i njegovoj „sveobuhvatnoj odgovornosti za događaje u Srebrenici“.

„Svedočenje generala Krstića je neophodno kako bi se utvrdilo da se kontakt [između njih dvojice] ni na koji način nije ticao zločina, te da general Krstić i doktor Karadžić nikada nisu razgovarali ili razmišljali o činjenju bilo kakavih zločina u Srebrenici“, saopštio je okrivljeni.

Dokazni postupak odbrane počeće 16. oktobra, a okrivljeni je od sudija zatražio da Krstiću upute obavezujući poziv da svedoči 15. januara 2013.

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik bosanske Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje srebreničkog masakra, kao i opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.

U optužnici se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić je uhapšen 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.