Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆ OSPORAVA ODLUKU O ZASTUPNIKU U PRIPRAVNOSTI

Okrivljeni kaže da zastupnik ne raspolaže dovoljnom količinom vremena da bi se pripremio za slučaj koji je toliko važan i kompleksan.
By Rachel Irwin
Radovan Karadžić je ove sedmice zatražio da se odluka o tome koji će ga branilac u pripravnosti zastupati na suđenju koje je odloženo za 1. mart 2010. prepusti žalbenim sudijama.



Kao što je IWPR izvestio protekle sedmice, sudskom odlukom od 5. novembra potvrđeno je Karadžićevo pravo da se brani samostalno i u punom obimu učestvuje u sudskom postupku.



Ukoliko se, međutim, okrivljeni u martu ne bude pojavio pred sudom, ili pak bude „opstruirao prikladno i ekspeditivno“ vođenje procesa, biće mu „oduzeto pravo na samostalnu odbranu“, a njegov slučaj će u potpunosti preuzeti zastupnik, koji tek treba da bude imenovan – napisale su sudije.



Ova odluka je usledila nakon što je Karadžić 26. oktobra odbio da se pojavi na početku svog dugoočekivanog procesa, kao i na potonjem uvodnom obraćanju tužilaštva, tvrdeći da mu je potrebno dodatno vreme kako bi se pripremio za slučaj. Njegov raniji zahtev za dodatnih deset meseci odbacilo je i sudsko i žalbeno veće.



U dokumentu od četiri stranice kojeg je predao 12. novembra, Karadžić navodi kako je sudijska odluka „pogrešna iz više razloga, uključujući i taj što ne objašnjava zaključak, koji se čini potpuno neutemeljenim, da bi period od tri i po meseca zastupniku u pripravnosti mogao da bude dovoljan da se pripremi za suđenje u slučaju koji je ovoliko značajan i kompleksan.“



Karadžić je naveo i to da sudije sekretarijatu nisu poslale instrukcije sa spiskom mogućih zastupnika od kojih će biti izvršen odabir.



Sudije moraju da usvoje taj zahtev pre no što slučaj bude nastavljen.



Nezavisno od toga, ove sedmice je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson (Peter Robinson) potvrdio za IWPR kako je obustavio dalji rad na slučaju zbog neslaganja sa Kancelarijom Tribunala za pravnu pomoć i pitanja pritvora (Office of Legal Aid and Detention, OLAD) oko okolnosti vezanih za plaćanje.



Iako se Karadžić brani samostalno, on ima i mnogo pravnih savetnika, od kojih neke – kao osoblje za podršku – plaća Haški tribunal.



Prema troškovniku koji je u Haškom tribunalu usvojen prošlog jula, osoblje za podršku može tokom suđenja da bude plaćeno za najviše „150 van-sudskih sati za pripremu mesečno“.



Međutim, OLAD kaže kako, pošto je proces odložen za 1. mart, suđenje – kada je u pitanju finansijska shema – još uvek nije počelo.



Postoje i neslaganja oko plaćanja rada u pred-procesnoj fazi.



„Prestao sam da radim sve dok OLAD ne pristane da me plaća“, rekao je Robinson IWPR-u.



Na konferenciji za štampu koja je ove sedmice održana u Haškom tribunalu, portparolka suda Nerma Jelačić je izjavila da su „sve odluke OLAD-a u potpunosti usklađene sa politikom plaćanja“.



Kao predsednik Republike Srpske (RS) u periodu od 1992. do 1996., Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva prilikom koje je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr nad gotovo 8,000 muškaraca i dečaka u Srebrenici, počinjen u julu 1995.



Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je okrivljeni odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubistva i prisilnog razmeštanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.



Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.