Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid

Sudije su procenile da ne postoje dokazi koji potkrepljuju optužbu za genocid izvan Srebrenice.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadzic (left) in court earlier this year. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadzic (left) in court earlier this year. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 748, 29. jun 2012.)

Sudije Haškog tribunala oslobodile su ove sedmice ratnog lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, jedne tačke optužnice kojom ga se tereti za genocid, dok je preostalih deset tačaka optužnice potvrđeno.

Tužilaštvo je svoj dokazni postupak protiv Karadžića okončalo u maju. Prema pravilima Haškog tribunala, ukoliko ne postoje dokazi koji omogućavaju osudu, sudije okrivljenog mogu i pre početka dokaznog postupka odbrane osloboditi po jednoj ili više tačaka optužnice.

Na saslušanju održanom 11. juna okrivljeni je zatražio da bude potpuno oslobođen. (O tome vidi tekst „Karadžić traži da bude oslobođen“.)

Sudije su, pak, 28. juna odbacile prvu tačku optužnice, u kojoj se Karadžić tereti za genocid koji je u periodu od 31. marta do 31. decembra 1992. počinjen u sedam bosanskih opština, izuzimajući istočnobosanski grad Srebrenicu.

„Ne postoje dokazi koji bi, čak i ukoliko se imaju u vidu oni najuverljiviji, mogli da potkrepe osudu za genocid u tim opštinama“, zaključilo je sudsko veće.

Ovo je prvi put da je neki okrivljenik u ovoj fazi sudskog postupka oslobođen neke tačke optužnice koja se odnosi na genocid.

Zamoljen da to prokomentariše, portparol tužilaštva je rekao da njegova kancelarija „istražuje da li postoje zakonske ili faktičke greške koje se mogu preispitati u žalbenom postupku“.

U optužnici će ostati zasebna tačka za genocid, koja se odnosi samo na masakr koji je 1995. počinjen u Srebrenici, gde je ubijeno 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Isto važi i za optužbe za progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju, nehumano postupanje, teror, nezakonite napade, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija kao talaca.

Sudije su zaključile i da bi neki „razumni ocenjivač činjenica“ mogao zaključiti da je Karadžić, zajedno sa ostalim članovima rukovodstva bosanskih Srba, „dobrovoljno sudelovao“ u zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ sa „ciljem uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Čitajući odluku sudskog veća, predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je rekao da je test za oslobađanje to da li „neki razumni ocenjivač činjenica može biti ubeđen izvan svake razumne sumnje“.

„Test se ne sastoji u tome da li sudsko veće hoće da osudi, nego da li ono može to da učini“, objasnio je on.

On je rekao da prilikom donošenja odluke veće nije vrednovalo kredibilitet svedoka na način na koji bi to učinilo u konačnoj presudi.

Osvrćući se na odbačenu tačku za genocid, sudija Kvon je rekao da je veće razmotrilo dokaze koji se tiču sedam opština: Bratunca, Foče, Ključa, Prijedora, Sanskog Mosta, Vlasenice i Zvornika. Zaključio je da dokazi „ukazuju na to da su veliki broj bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata u tim opštinama snage bosanskih Srba ubile tokom i nakon navodnog osvajanja, kao i u pritvoru“.

„Ovim je dokazima moguće potkrepiti zaključak da su bosanski Muslimani i/ili bosanski Hrvati bili masovno ubijani . . . sa namerom proganjanja“, rekao je sudija Kvon.

To bi značilo da su ti ljudi bili ubijani po političkoj i verskoj osnovi, što je optužba koja je uključena u tačku optužnice nazvanu „progoni“.

Odbacujući ranije Karadžićeve tvrdnje da je broj žrtava u opštinama premali da bi se radilo o genocidu, sudija Kvon je rekao kako odlučivanje o tome da li su dokazi „dovoljno snažni da podrže“ optužbu za genocid „ne uključuje brojčanu procenu i ne zavisi ni od kakvog brojčanog praga“.

Dokazi koji su izneti u vezi sa opštinama nisu takvi da bi „neki razumni ocenjivač činjenica mogao pomisliti da je značajan deo bosanskih Muslimana i/ili bosanskih Hrvata i znatan broj pripadnika [tih grupa] bio predviđen za eliminaciju“, rekao je on.

Sudija Kvon je primetio da se genocidna namera – koja je neophodna da bi se dokazao genocid – može manifestovati u vidu nanošenja telesnih ili mentalnih povreda pripadnicima izabrane grupe, „ili svesnim nametanjem uslova koji su sračunati na to da dovedu do fizičkog uništenja te grupe“ u celini ili delimično.

Takva ozbiljna povreda „mora biti teža od privremene nesreće, nelagode i poniženja“, i mora proisteći iz dugotrajno nepovoljnog položaja žrtava – kazao je sudija.

„Dokazi ukazuju na to da su . . . snage bosanskih Srba nanele teške telesne i mentalne povrede mnogim bosanskim Muslimanima i bosanskim Hrvatima tokom njihovog boravka u brojnim pritvorskim objektima“, kazao je sudija.

To, po njegovim rečima, uključuje „okrutno i nehumano postupanje, mučenje, fizičko i psihičko zlostavljanje, nehumane uslove života, silovanje, seksualno nasilje, prinudni rad, neobezbeđivanje adekvatnog smeštaja, zaklona, hrane, vode ili higijenskih objekata“.

Međutim, da bi bila moguća osuda za genocid, telesne i mentalne povrede koje su predočene u dokazima moraju – po rečima sudije – biti toliko teške da prete uništenjem napadnute grupe u celosti ili delimično.

„Okončavši ovo razmatranje, veće je došlo do zaključka da, kada je u pitanju Tačka jedan, dokazi koji su mu predočeni, čak ni oni najuverljiviji, ne mogu da potkrepe zaključak da su uslovi u pritvorskim objektima bili takvi da iz toga proističe da su bosanski Muslimanu i/ili bosanski Hrvati u pritvoru boravili pod uslovima koji su bili sračunati da dovedu do njihovog fizičkog uništenja“, kazao je sudija Kvon.

Sudija je napomenuo da je tužilaštvo podnelo izjave i govore okrivljenog i ostalih članova rukovodstva bosanskih Srba.

„Po mišljenju tužilaštva, [te izjave] sadrže retorička upozorenja koja se tiču nestanka, uništenja ili izumiranja bosanskih Muslimana u slučaju da izbije rat“, rekao je on.

Veće je zaključilo kako ne postoje dokazi o postojanju naročite namere koja je neophodna da bi se dokazao genocid.

Strane u sporu će se idući put sresti na statusnoj konferenciji zakazanoj za 3. septembar. A početak Karadžićevog dokaznog postupka odbrane očekuje se u oktobru.

Rachel Irwin je novinarka IWPR-a u Hagu.