Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KARADŽIĆ ODLUČAN U NASTOJANJU DA SE BRANI SAMOSTALNO

Bivši politički lider je rekao kako će „istina o našem sukobu“ moći da se ustanovi jedino ako on bude sam sebe zastupao pred sudom.
By Simon Jennings
Ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, potvrdio je ove sedmice kako namerava da se na svom suđenju pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) brani samostalno.



Na početku jednočasovnog saslušanja, pred-procesni sudija, Ian Bonomi (Iain Bonomy), upitao ga je da li se pred sudom pojavljuje sam.



„Ja nikada nisam sam. Ali ovde jesam sam. Imam svoje nevidljive savetnike, ali sam i Blizanac, tako da su nas svakako dvojica“, rekao je okrivljeni, smešeći se sudiji.



Karadžić (63) se po treći put pojavljuje pred sudijom Tribunala otkako je u julu mesecu prebačen u haški pritvor.



On se po 11 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i one koji se tiču 44 meseca duge opsade Sarajeva, te genocida u Srebrenici, gde je 1995. izvršen masakr nad preko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.



Ovosedmična statusna konferencija predstavljala je prvo u nizu zasedanja na kojima će odbrani i tužilaštvu biti omogućeno da se pripreme za suđenje.



„Uzde svoje odbrane moram držati u vlastitim rukama, pre svega da bih utvrdio istinu o našem sukobu . . . a onda i da bih se odbranio“, rekao je Karadžić sudiji.



Sudija Bonomi je Karadžića zamolio da pažljivo razmotri tu svoju odluku, te da ima na umu napor koji ona iziskuje.



„Očito, odluka . . . je na Vama“, rekao je on Karadžiću. „Samo Vas na temelju višegodišnjeg iskustva savetujem da razmotrite da li su sedenje u ovom sudu [i] pripremanje vlastite odbrane i dokaznog postupka izvan njega pravi i najbolji način da se to učini.“



Karadžić, ovaj put s frizurom koji je jako podsećala na njegov stil iz ratnog perioda, delovao je dobro raspoložen.



On je govorio i o svojoj tvrdnji da mu je bivši izaslanik Sjedinjenih Država, Ričard Holbruk (Richard Holbrooke), 1996. ponudio imunitet ukoliko se zauzvrat povuče sa političke scene. Holbruk – koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat – već dugo poriče te navode.



Karadžić je sudiju Bonomija zamolio da odluku o značaju navodnog sporazuma odloži sve dok ne izvrši dodatnu istragu.



„Želeo bih da zamolim sudsko veće da se uzdrži od odlučivanja o tome jer će ovde biti i novih dokaza“, kazao je.



Karadžić tvrdi i da je sporazum o imunitetu odobrilo i telo koje upravlja Tribunalom, odnosno Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – a ne samo Holbruk i SAD.



„Gospodin Holbruk nije govorio samo u ime Amerike, nego je oko toga postojala saglasnost svih članica Saveta bezbednosti“, rekao je on.



Karadžić je tvrdio i da je bilo pokušaja da mu se oduzme život. „Imam nepobitne dokaze da je NATO pokušavao da me likvidira“, kazao je.



Sudija Bonomi je rekao da će sa svojim kolegama razmotriti odlaganje odluke o značaju navodnog sporazuma, koja je trebalo da bude doneta naredne sedmice. Ali je upozorio Karadžića da bi se, zahvaljujući pravilima Tribunala, njegovi napori mogli pokazati uzaludnim.



„Postoji pravna nedoumica u vezi sa Vašim podneskom, a odnosi se na ovlasti jedne osobe poput Holbruka da bilo šta preduzima u ime Tribunala“, rekao je sudija Bonomi. „Drugim rečima, da li sve to – čak i ukoliko se pokaže da je ono što govorite istina – treba ili može imati bilo kakvo dejstvo ili uticaj na rad jednog nezavisnog tribunala.



„Nadam se da ste se u potpunosti posavetovali u vezi sa pravnim mogućnostima pre no što ste predali ove podneske, i da nećete sebi uskratiti mogućnost da obezbedite adekvatno pravno zastupanje po ovom pitanju koje je od naročite važnosti.“



Tužilaštvo negira postojanje sporazuma o imunitetu. U svom dopisu sudskom veću, ono tvrdi kako – čak i ukoliko se pokaže da je takav sporazum postojao – on ne bi bio pravno obavezujući po Tribunal.



„Nijedna od činjenica koje su navedene u podnesku, čak i ukoliko bi bila dokazana, ne može poslužiti kao osnova za bilo kakvo pravno rešenje“, pišu tužioci.



Tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) je sudu ove sedmice rekao da će predlog izmene optužnice podneti 22. septembra.



Još uvek se ne zna da li se mogu očekivati izmene i u kojim tačkama. Kada ih budu dobili, sudije će najpre odlučiti o tome da li odobravaju izmene optužnice, da bi potom Karadžić ponovo bio pozvan da se izjasni o krivici.



Sudija Bonomi je 29. avgusta odlučio da se Karadžić izjasnio kao nevin, nakon što je okrivljeni odbio da se izjasni o postojećoj optužnici koja mu je prethodno pročitana.



Karadžić je zatražio i pojašnjenje u vezi sa time kako je njegov slučaj dodeljen sudskom veću br. 1. Ali, sudija Bonomi je rekao da se ta stvar tiče predsednika Tribunala, Fausta Pokara (Fausto Pocar), a ne sudija iz veća, odlučno upozorivši Karadžića da ne ometa postupak.



„Molim Vas da ne koristite ovaj sud kao platformu za pokretanje pitanja koja se ne tiču onih stvari kojima se ovde bavimo“, rekao je Bonomi okrivljenome.



Pojedini optuženici koji su se takođe branili sami uporno su skretali raspravu sa glavne teme – uključujući i pokojnog predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, te Vojislava Šešelja, lidera Srspke radikalne stranke (SRS).



Iako sudija Bonomi nije utvrdio tačan datum sledećeg pred-procesnog saslušanja, najavio je da će ono biti održano u narednih mesec dana.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.