Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžić govori o problemima vojske

Okrivljeni je predočio dokumenta koja, kako tvrdi, pokazuju „slabosti“ jedinica bosanskih Srba angažovanih oko Sarajeva.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 650, 19. jun 2010.)

Radovan Karadžić je ove sedmice tvrdio da su snage bosanskih Srba predstavljale „narodnu vojsku“, koja je patila od neadekvatne obučenosti i odsustva discipline.

„[Postoji] utisak o velikoj, dobro organizovanoj snazi koja napada nebranjeni grad . . . što zapravo nije slučaj“, rekao je on sudijama pred Haškim tribunalom. „[Sarajevsko-romanijski korpus] nije funkcionisao kako treba i imao je mnoštvo problema.“

Karadžić se i dalje brani samostalno, a ove komentare je izneo prilikom unakrsnog ispitivanja vojnog analitičara Ričarda Filipsa (Richard Philipps), bivšeg obaveštajca britanske vojske u činu potpukovnika. Filips je svedočio o strukturi vojske bosanskih Srba, a pogotovo Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK), koji je tokom rata delovao na području glavnog grada.

Kao predsednik samoproglašenog entiteta bosanskih Srba, poznatijeg kao Republika Srpska (RS), Karadžić je od 1992. do 1996. imao punu kontrolu nad čitavom vojskom bosanskih Srba. Tereti se za nadziranje snajperskih i artiljerijskih dejstava na području Sarajeva, koja su trajala 44 meseca i u kojiima je ubijeno oko 12,000 ljudi.

Tokom dvodnevnog unakrsnog ispitivanja, Karadžić je predočio brojna dokumenta koja, kako je rekao, pokazuju „slabosti“ unutar SRK-a.

„Zar ne vidite da im . . . tokom 1994. na nižem komandnom nivou još uvek nedostaje obučeno osoblje i da je trebalo da ti oficiri prođu obuku [u vreme] trajanja rata?“, pitao je Karadžić.

Filips je odgovorio kako ne može da vidi nikakav smisao vojne službe ukoliko nekoga ne obučavaju ili on obučava druge.

„To je nešto što se dešava i što traje u vojnim jedinicama“, kazao je on.

Karadžić je potom predočio dokumenta u kojima se govori o tome kako da se pristupi problemu pijančenja i drugim vidovima neprikladnog ponašanja u SRK-u.

„Zar to ne liči na narodnu vojsku, koju je neophodno disciplinovati?“, pitao je Karadžić.

„Mogli ste očekivati da će pod takvim okolnostima doći do problema sa ponašanjem“, kazao je Filips, dodajući da su za sve vojske uobičajena veoma stroga pravila u vezi sa konzumiranjem alkohola.

„To je stvar stalnih napora komande, koja nastoji da unutar jedinice održi standarde vojne discipline“, nastavio je on.

Karadžić se pozvao i na druga dokumenta, u kojima je opisana „neefikasna komandna kontrola na skoro svim nivoima“, kao i to da su se, uprkos vojnim seminarima, ljudi „slagali na rečima, ali je u praksi svako radio šta je hteo“. Dokumentacija govori i o merama preduzetim „radi sprečavanja negativnih pojava“.

„Zar to ne pokazuje da se radilo o narodnoj vojsci i da ju je bilo teško kontrolisati?“, pitao je Karadžić.

„Još jednom, mislim da to pokazuje da [komandni kadar] uviđa probleme koji se pojavljuju i pribegava nekim metodama za njihovo otklanjanje“, kazao je Filips.

Komentarišući brojna druga dokumenta, Filips je ostao pri stavu da je komanda SRK-a „rešavala probleme onako kako je mislila da treba“.

„Postojale su dobra komanda i kontrola“, rekao je Filips. „[One su se] suočavale sa problemima i obučavale ljude da ih otklanjaju.“

Karadžić je dosta vremena potrošio na ispitivanje svedoka o ciljevima rata.

„Da li se slažete sa time da se rat uvek vodi sa nekom svrhom ili ciljem?“, pitao je on.

„To je skoro filozofsko pitanje, koje prevazilazi moje sposobnosti“, odgovorio je Filips. „Rat je vođen iz najrazličitijih razloga, i ja ne bih želeo da dam bilo kakvu uopštenu izjavu.“

„Bilo bi lepo misliti da je zaista i bilo tako“, umešao se sudija Hauard Morison (Howard Morrison), član sudskog veća.

Karadžić je Filipsu kasnije postavljao pitanja u vezi sa terminom „opsada“, koji se obično koristi za opis onoga što su srpske snage tokom rata radile u Sarajevu.

„Da li smo se složili oko toga da ’opsada’ ne bi bila prava reč?“, pitao je Karadžić.

„Ja u vezi sa Sarajevom ne koristim reč ’opsada’, jer to nije vojni termin koji je danas u upotrebi“, kazao je Filips. „Ja bih govorio o bici za Sarajevo, ili o opkoljavanju, ili blokadi, ali ne koristim [reč] ’opsada’. To nije moderan vojni termin.“

Karadžić je potom pitao da li je „blokada“ Sarajeva, koju je izvršio SRK, bila „razumljiva i opravdana“.

„Ukoliko je jedna vojska u stanju da blokira ili zadrži deo druge vojske – ta je vojska u prednosti“, odgovorio je Filips. „Sa vojne tačke gledišta, blokiranje i opkoljavanje drugih snaga jeste vojno značajno.“

Filips je ove sedmice završio svedočenje, pa će se pred sudom kao sledeći svedok pojaviti Džon Vilson (John Wilson), bivši vojni oficir Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) iz vremena rata u Bosni.

Što se tiče ostalih novosti, Karadžić je 14. juna zvanično odgovorio na predlog tužilaštva da se na njihov spisak dokaza u postupku uvedu i beležnice koje su navodno pripadale haškom optuženiku Ratku Mladiću – bivšem komandantu glavnog štaba vojske bosanskih Srba i Karadžićevom bliskom saradniku.

Reč je o beležnicama koje sadrže preko 3,000 stranica i koje su u februaru zaplenjene u stanu Mladićeve supruge, da bi potom 12. aprla njihove skenirane kopije bile prosleđene i Karadžiću.

Međutim, Karadžić je u svom podnesku naveo kako te beležnice neće biti u stanju da pregleda pre letnje pauze, koja počinje krajem jula. Stoga je zatražio da mu se odobri dodatno vreme, do 23. avgusta, kako bi u potpunosti odgovorio na zahtev tužilaštva da se dnevnici nađu na spisku dokaza.

On zahteva da se i pojavljivanje jednog zaštićenog svedoka odloži za period nakon letnje pauze „zbog povezanosti ovih beležnica i iskaza“ tog svedoka.

Karadžić se žalio i na odluku sudija da se saslušanja i dalje održavaju četiri, umesto tri puta sedmično – kao što je činjeno sve do kraja maja. Sudije su odbacile njegov zahtev da se postupak potpuno obustavi sve dok odluka o toj žalbi ne bude doneta.

U žalbi je Karadžić naveo da je „pružio maksimum svojih resursa i snaga kako bi udovoljio iscrpljujućim zahtevima sudskog veća koji su usledili nakon što je počelo iznošenje dokaza – te da nije propustio niti jedan dan na sudu ili makar i jedan jedini dokument.

„Međutim, on je samo ljudsko biće. Zahtevati od njega da taj posao radi samostalno, i to četiri dana nedeljno, ugrožava ne samo pravičnost suđenja, nego i njegovo sopstveno zdravlje.“

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.