Kandidati
Osvrt na najvaznije igrace u mnostvu politickih partija i medju hiljadama kandidata koji izlaze na opste izbore zakazane za 5.oktobar.
Kandidati
Osvrt na najvaznije igrace u mnostvu politickih partija i medju hiljadama kandidata koji izlaze na opste izbore zakazane za 5.oktobar.
Bosna i Hercegovina, BiH, podeljena je na dva entiteta, Federaciju, u kojoj dominiraju Bosnjaci i Hrvati, i Republiku Srpsku, RS, u kojoj dominiraju Srbi. Glasaci ce birati svoje predstavnike na nivou drzave i na nivou entiteta.
Jedan od najvecih igraca je Socijaldemokratska partija, SDP. Ova partija je imala vaznu ulogu u Savezu za promene, heterogenoj koaliciji 11 nenacionalistickih partija koja je bila na vlasti u Federaciji od poslednjih izbora pre dve godine.
SDP, koja ima korene u nekadasnjoj komunistickoj partiji, jedina je istinski multietnicka partija levog centra koja zagovara ujedinjenu BiH orijentisanu prema evropskim integracijama. Mada gotovo 90 procenata njenih clanova pripada bosnjackoj zajednici, istrazivanja pokazuju da medju onima koji je podrzavaju ima sedam procenata Srba i pet procenata Hrvata.
Njen lider, Zlatko Lagumdzija, cetrdesetsedmogodisnjak sa doktoratom iz informacionih tehnologija, takodje je ministar spoljnih poslova BiH. Na ovim izborima on predvodi listu kandidata SDP za drzavni parlament. Lagumdzija se nedavno sukobio sa Nijazom Durakovicem, doktorom politickih nauka koji je bio osnivac SDP, ali se kasnije pridruzio rivalskoj Stranci za Bosnu i Hercegovinu, SBiH. Istrazivanja javnog mnjenja su pokazala da ovaj prelazak nije ugrozio popularnost SDP-a.
Prema poslednjem ispitivanju, SDP ce dobiti priblizno 15, 20 i 5 procenata mesta u parlamentima drzave BiH, Federacije i RS. Ako se to dogodi, SDP ce sacuvati poziciju jedne od najuticajnijih partija u Bosni. Ona takodje uziva snaznu, mada diskretnu podrsku medjunarodne zajednice.
Stranka demokratske akcije, SDA, najveca je bosnjacka nacionalna partija. Alija Izetbegovic, dugogodisnji lider ove partije osnovane u maju 1990.godine, predstavljao je vodecu politicku silu u bosnjackoj zajednici u periodu od 1990. do 2000.godine i zauzimao je najvise polozaje za vreme i posle rata.
Pre nesto vise od godinu dana Izetbegovic se povukao iz aktivnog politickog zivota i sada je samo pocasni predsednik partije. Ipak, njegov uticaj ostaje snazan.
SDA se predstavlja kao moderna partija politickog centra koja je donela odluku da, po prvi put, na svoje liste kandidata ukljuci i pripadnike drugih nacioanlnosti. Ove godine, SDA ce predloziti gradonacelnika Srebrenice Desnicu Radivojevica za mesto predstavnika Srba u Predsednistvu BiH, troclanom telu koje predstavlja glavne nacionalne grupe u zemlji.
Vecina analiticara to odbacuje kao kozmeticki potez i vidi SDA kao konzervativnu, nacionalisticku partiju koja predstavlja samo Bosnjake. Ipak, njen lider, Sulejman Tihic, postao je potpredsednik Skupstine RS i sada se kandiduje za predstavnika Bosnjaka u Predsednistvu BiH. Jos jedna vazna partijska figura, Hasan Muratovic, predvodi listu kandidata SDA za drzavni parlament. Prema istrazivanjima javnog mnjenja, SDA ce osvojiti priblizno 15 i 20 procenata mesta u drzavnom parlamentu i parlamentu Federacije.
Stranci za Bosnu i Hercegovinu, SBiH, nedostaje snaga da bi samostalno mogla izvrsiti veci uticaj, ali ona bi mogla odigrati vaznu ulogu u koalicijama. Podrskom SBiH, SDA ili SDP bi mogle dobiti jos priblizno 10 i 15 procenata mesta u drzavnom parlamentu i parlamentu Federacije. Smatra se da medjunarodna zajednica podrzava ideju koalicije SBiH sa SDP i drugim umerenim partijama.
SBiH moze gotovo sigurno racunati na bosnjacko mesto u Predsednistvu BiH, posto sva istrazivanja ukazuju na ubedljivu prednost lidera SBiH Harisa Silajdzica u toj trci. Silajdzic je osnovao SBiH pre prvih posleratnih izbora 1996.godine, posle razlaza sa Izetbegovicem. Ipak, partija nije imala mnogo uspeha na izborima i oformila je koaliciju sa SDA. Pre dve godine SBiH se pridruzila Savezu za promene, ovog puta na strani SDP.
Bosnjacka partija BOSS, koju vodi agresivni i medijski samosvesni Mirnes Ajanovic, stekla je popularnost za veoma kratko vreme i mora se uzeti u obzir kao potencijalni koalicioni partner na drzavnom i federalnom nivou. Analiticari veruju da popularnost BOSS-a, koja ima tek neznatnu infrastrukturu i jos manje originalnog politickog programa, pociva na upecatljivim nastupima njenog lidera u federalnom parlamentu. Prema nekim analiticarima, jedini razlog popularnosti koju Ajanovic i BOSS uzivaju, uprkos Ajanovicevim neobicnim stavovima, jeste to sto ih ljudi vide kao osvezavajucu promenu - mada, ne nuzno na bolje. Ispitivanja pokazuju da ce BOSS dobiti pet i sedam procenata mesta na nivou drzave i na nivou Federacije.
Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, jos uvek je najpopularnija partija medju bosanskim Hrvatima. Osnovana je 1990.godine kao sestrinska partija izrazito nacionalisticke HDZ iz susedne Hrvatske. Od 1990.do 2000.godine bila je na vlasti u BiH, zajedno sa bosnjackim i srpskim nacionalistickim partijama - SDA i Srpskom demokratskom strankom, SDS.
Ova partija se javno zalagala za stvaranje Federacije i zajednicku drzavu naroda u Bosni. Ali, prema tvrdnjama u medijima i diplomatskim izvorima, partija je pravila planove za ometanje realizacije Dejtonskog sporazuma i trazila nacin da pripremi osnivanje treceg, iskljucivo hrvatskog entiteta u BiH i njegovo konacno pripajanje Hrvatskoj.
Do poslednjeg javnog ispoljavanja ove politike doslo je nakon poslednjih opstih izbora na kojima je HDZ porazena. Lideri partije pokusali su da uspostave paralelne institucije na onim delovima terotorije Federacije na kojima dominiraju Hrvati. Medjunarodna zajednica je to onemogucila i HDZ je bila primorana da se povuce iz politickog zivota BiH. Stranka je ove godine usla u kampanju sa daleko umerenijim programom i znatno manje novca, usled smanjivanja donacija od poslovnih ljudi iz Hercegovine.
HDZ ima za cilj da zadrzi vlast koju ima u pet kantona Federacije. Po prvi put, ova stranka pravi zajednicku kampanju sa ultradesnicarskom Hrvatskom krscanskom demokratskom unijom i sa relativno umerenom Hrvatskom narodnom zajednicom. HDZ je nominovao svoju najjacu politicku figuru, Dragona Covica iz Mostara, kao kandidata za mesto predstavnika Hrvata u predsednistvu BiH. Od 1998. to 2000.godine Covic je bio potpredsednik vlade Federacije. Osumnjicen je za zloupotrebu polozaja, nakon cega se suocio sa krivicnim optuzbama. Ipak, prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, Covic ubedljivo vodi kao kandidat za hrvatskog predstavnika u Predsednistvu. Istrazivanja pokazuju da ce HDZ dobiti oko 10 i 15 procenata mesta u drzavnom parlamentu i parlamentu Federacije.
Mozda najspektakularniju kampanju vode popularni biznismen Mladen Ivankovic-Lijanovic i njegova dve godine stara stranka Radom do prosperiteta ili NS RZB. Ivankovic je suvlasnik uspesne hercegovacke fabrike hrane "Lijanovici" i na svojim mitinzima prisutne casti rostiljom i zivom muzikom. Ovaj predstavnik antinacionalisticke struje medju bosanskim Hrvatima trenutno je ministar bez portfelja u vladi Federacije. Neki Bosnjaci i bosanski Srbi takodje podrzavaju njegovu partiju. Ona ce izaci na izbore u koaliciji sa Hrvatskom demokratskom unijom, HDU, koja ima prakticno identican politicki manifest.
HDU je osnovao Miro Grabovac, poznat i pod imenom Titan, bivsi general i nekadasnji lider poslanicke grupe HDZ u drzavnom parlamentu. Titan se snazno suprotstavio politici izolacije koju je vodila HDZ i izasao je iz partije pre nekoliko meseci da bi sa nekoliko kolega oformio HDU. Ova partija organizuje kampanju zajedno sa NS RZB pod imenom Ekonomski blok - HDU za prosperitet. Analiticari tvrde da bi mogla odlicno proci u kantonima u Hercegovini, ali da ne moze osvojiti vise od dva procenta mesta u federalnom parlamentu.
Nova hrvatska inicijativa, NHI, prvenstveno je politicka partija Hrvata iz srednje Bosne i Posavine. Osnovana je 1998.godine od strane bivseg clana HDZ koji je stekao utisak da Hrvati is srednje Bosne nemaju mnogo uticaja na vrhove partijskog vodjstva HDZ. Njen osnivac, Kresimir Zubak, bio je prvi posleratni hrvatski clan Predsednistva BiH. Partija se opire osnivanju novog hrvatskog entiteta i zalaze se za jacanje drzavnih institucija. Mijo Anic, kandidat NHI za Predsednistvo BiH, obicno se opisuje kao umeren i hladnokrvan politicar. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ce NHI dobiti priblizno dva i tri procenta mesta u drzavnom parlamentu i parlamentu Federacije.
Proevropska narodna stranka, Pro-ENS, koju vodi bivsi visoki zvanicnik HDZ, Jadranko Prlic, zalaze se u kampanji za evroatlantske integracije. Mada ispitivanja pokazuju da Prlic i njegova partija jos uvek imaju malu podrsku medju bosanskim Hrvatima, oni bi mogli odigrati vaznu politicku ulogu u BiH.
Srpska demokratska stranka, SDS, ostaje najvaznija politicka organizacija u RS. Partija je osnovana 12.jula 1990. od strane Radovana Karadzica, koji je kasnije optuzen u Hagu za ratne zlocine. Kandidat SDS za clanstvo u Predsednistvu BiH je predsednik RS Marko Sarovic, dok je potpredsednik Dragan Cavic kandidat za mesto lidera entiteta. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je gotovo sigurno da ce obojica pobediti na izborima u kojima ucestvuju.
Sarovic je izjavio da ce SDS suprotstaviti pozivima na ukidanje entiteta BiH i uspostavljanje jedinstvene drzave, i odupreti se svim revizijama Dejtonskog sporazuma. U govorima koje je drzao tokom kamapanje, Dragan Cavic je govorio protiv demilitarizacije zemlje. Ocekuje se da ce ova partija igrati kljucnu ulogu u formiranju vlada na drzavnom nivou i u RS. Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ce SDS dobiti priblizno 15 i 40 procenata mesta u parlamentima zajednicke drzave i RS.
Najsnaznija opoziciona partija u RS je Savez nezavisnih socijaldemokrata, SNSD, Milorada Dodika, osnovan pre sest godina, koji se zalaze za drustveno-ekonomske reforme. Kandidat ove partije tvrdi da ekonomska, a ne politicka pitanja treba da budu najveca briga glasaca. SNSD veruje da vojska RS treba da ostane nezavisna, ali i da odrzi izvestan stepen saradnje na nivou drzave, sto bi pripremilo teren za integraciju Bosne i Hercegovine u NATO Partnerstvo za mir. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ce SNSD dobiti 25 procenata mesta u parlamentu RS.
Partija demokratskog progresa, PDP, takodje igra vaznu ulogu u RS. Osnovana je 1999.godine od strane premijera RS Mladena Ivanica, partija se bori za zastitu interesa RS, ekonomske reforme i protiv korupcije i kriminala. U poslednje dve godine, uspesno je odrzavala koaliciju sa zastupnicima tvrde linije iz SDS-a.
Ponekad je bio tesko uociti razliku izmedju navodno umerenog PDP-a i nacionalistickog SDS-a. Na oktobarskim izborima PDP ce imati kandidate za sve drzavne pozicije. Njen kandidat za mesto predsednika RS je predsedavajuci Saveta ministara BiH, Dragan Mikerevic. Kandidat za Predsednistvo drzave je ministar RS za saobracaj i komunikacije Branko Dokic. Ivanic tvrdi da je osnovni cilj PDP da sacuva drzavnost RS. Partijski slogan poziva da RS "postane evropska i ostane srpska". Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ce PDP osvojiti 4 i 13 procenata mesta u drzavnoj parlamentu i parlamentu RS.
Socijalisticka partija RS, SPRS, bila je osnovana 1993.godine, a svoju kampanju vodi pod sloganom "rad, hleb i pravda". Nakon sto je Slobodan Milosevic srusen sa vlasti i uklonjen sa politicke scene u Jugoslaviji SRPS je izgubila na popularnosti i znacaju. Predvidjanja su da ce ova partija, koja trenutno zauzima kljucna mesta u drzavnim telima, osvojiti svega cetiri procenta mesta u parlamentu RS.
Srpska radikalna stranka, SRS, nastupa pod sloganom "srpska drzava protiv lopova i izdajnika". Izrazeno konzervativna i nacionalisticka partija koja ima snazne veze sa SDS i slicnim partijama u Srbiji. Kandidat SRS za Predsednistvo BiH, Ognjen Tadic, tvrdi da partija nastavlja srpske tradicije iz devetnaestog veka. Njen cilj je da pre svega zastiti interese srpskog naroda. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da ce SRS dobiti priblizno tri i sedam procenata mesta u drzavnom parlamentu i parlamentu RS.
Senad Slatina je novinar sarajevskog nedeljnika "Slobodna Bosna".
