Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kako zapoceti rat

Dan 46
By IWPR ICTY
Svedok ciji se ime drzi u tajnosti i koji je najavljen samo kao K-3, doveo je
Medjunarodni sud jos jedan korak blize najuzem krugu Milosevicevih saradnika. K-3 je
nekada bio znan kao Ratomir Tanic. Tanic je bio savetnik Sluzbe Drzavne Bezbednosti
Srbije (SDB) i Dusana Markovica, predsednika Nove Demokratske Stranke (koja je od
1994 do 1997 bila u koaliciji saa Milosevicevom Socijalistickom Partijom Srbije (SPS) i
Jugoslavenskom Levicom (JUL) Mirjane Markovic.) Vec dve i po godine, od kada su ga
uhapsili i u zatvoru mucili policajci odani Milosevicu, Tanic zivi pod novim imenom u
inosranstvu. Iako je sudnica za vreme njegovog svedocenja bila otvorena za javnost,
Tanic je sedeo iza paravana i njegovo se lice nije videlo na televizijskim monitorima u
sudnici.

Tanic je izjavio da je u prolece 1997 Milosevic poceo aktivno da radi na tome da se
izazove vojni sukob na Kosovu, uprkos pregovorima koji su bili u toku (a koje je on
odobrio) da se nadje politicko resenje krize. Mnogi smatraju da je Milosevic hteo da se
smanji broj Albanaca na Kosovu i da im zatim oduzme manjinska prava. Medjutim, jos
je verovatnije da je Milosevic bio prvenstveno zainteresovan da obnovi svoju politicku
poziciju, koja je bila oslabljena posle demonstracija zimi 1996-97. U napetom razgovoru
izmedju Tanica i Milosevica tokom unakrsnog ispitivanja, Tanic je otkrio da su SDB i
vojska poceli tajno da prisluskuju Miloseviceve razgovore, bojeci se da ce ovaj da
izazove gradjanski rat. Milosevicev stav u odnosu na Kosovo bio je jedan od razloga sto
je Nova Demokratija u to vreme napustila vladajucu koaliciju. “Umesto politickog
resenja koje je vec bilo postignuto i koje je garantovalo mirno resenje krize na Kosovu,
.... Milosevic je izabrao politiku sukoba, i to je bio jedan od razloga zasto smo napustili
koaliciju.”

S obzirom na svoja iskustva sa Hrvatskom i sa Bosnom, Milosevic nije trebao uputstva
kako da zapocne jos jedan rat. Prvi je problem bio naci neprijatelja. Srpski izvori su
procenili da je 1996-e godine Oslobodilacka Vojska Kosova (OVK) imala oko 2000
slabo naoruzanih clanova, vecinom seoskih momaka koji su bili u malim grupama i bez
cenralne komande. OVK je nastala iz frustracije Albanaca kada je medjunarodna
zajednica zanemarila problem Kosova na pregovorima u Dejtonu pokazujuci tako da
njihova politika mirnog otpora ne donosi rezultate. Tanic je rekao da su Miloseviceveo
odbijanje mirnog resenja i njegove namerne provokacije nasilja na Kosovu takodje isle u
prilog OVK. U jednom od brojnih napetih momenata u toku unakrsnog ispitivanja, Tanic
je rekao da su oni koji su bili protiv Miloseviceve politike bili i protiv terorizma OVK.
Tanic: “Tu nema dileme. Razlika je samo u tome kako to da se resi.” Milosevic: “Da li je
to bio stav medjunarodne zajednice?” Tanic: “Jeste. Pitanje je bilo ko izaziva [terorizam.]
Vi ste ga izazvali, ne oni.”

Tanic je opisao na koji nacin je Milosevic sprovodio svoju politiku na Kosovu, koristeci
kao primer napad na porodicu Jashiri u selu Drenica u januaru 1998. Prvo, rekao je
Tanic, potrebno je par srpskih zrtava, da bi se podigla napetost. Onda bi srpske snage
zapocele opsti, masivan napad na civilne ciljeve. U slucaju Jashirijevih, Tanic je rekao da
su srpske snage znale da su braca Jashiri u kucama sa svojim porodicama. “Nase snage su
napadale masovno -- zene i deca su bez ikakve potrebe ubijani.” Naveo je jos jedan
primer -- napad na navodno snajpersko gnezdo u Decanima na Uskrs 1998 u kome je
tenkovska jedinica JA sravnila sa zemljom centar Decana. Snajpersko gnezdo nije
unisteno, ali je operacija uspela da dodatno podigne napetost na Kosovu. Tanic je jos
rekao da je 1998-e bio na prijemu na kome je Milosevic u neformalnom razgovoru ljutito
izjavio da je, posto svi Albanci podrzavaju teroriste, prirodno da u ratnim sukobima ginu
njihovi civili.

Tanic smatra da Milosevicu i njegovim najbliskijim saradnicima nije bilo vise stalo ni do
zivota Srba. Jednom su neadekvatno naoruzani srpski policajci bili poslani u Likosane,
mesto pod kontrolom OVK-a. Bili su “baceni u smrt”, rekao je Tanic, pozivajuci se na
policijski izvestaj o incidentu. I u toku NATO bombardovanja, Milosevicev je olako
prihvatao smrt Srba (vidi dalje u tekstu.) Tanic je citirao Vladimira Stambuka, bliskog
Milosevicevog saradnika, koji je u razgovoru sa nemackim i sa britanskim ambasadorima
rekao da “sluzbeni Beograd nema nista protiv toga da NATO malo bombarduje Srbiju.”
Milosevic je tokom unakrsnog ispitivanja pritisnuo Tanica oko knjige koju je ovaj
napisao o tome kako je Milosevic zrtvovao kosovske Srbe. Milosevic: “Vi tvrdite da sam
ja hteo da etnicki iscistim Albance i da ubijem Srbe?” Tanic: “U svom vlastitom interesu.
I to ste uradili.”

Sledeci problem je bio kako navesti veliki broj Albanaca da napuste Kosovo. Represija i
teror su tu koristili, ali nisu bili dovoljni. Iako je vise od 300,000 kosovskih Albanaca
bilo raseljeno unutar Kosova zbog ratnih aktivnosti tokom 1998-e, oni nisu poceli
masovno da beze preko granice sve dok Milosevic pre pocetka NATO bombardovanja
nije zapoceo akciju koja neformalno zvala Potkovica. Tanic je rekao da je Potkovica bila
stara vojna vezba koju je Milosevic iskoristio da bi resio svoj problem na Kosovu.
Celnici VJ, SDB i “reformisti” u vladajucoj koaliciji su bili protiv Potkovice, jer je ona
zamisljena kao odgovor na inostranu agresiju, a to tada nije bio slucaj.

Svedok je naveo da je Milosevic napravio privatan komandni lanac koji mu je omogucio
da zaobidje sluzbene vladine, vojne i policijske komandne strukture. Tanic je sudu
pokazao pismo koje je jula 1998 Milosevicu uputio general Momcilo Perisic, tada najvisi
covek VJ. U pismu Perisic ostro protestuje sto Milosevic koristi VJ izvan sluzbenih
kanala, sto se srpska policija nametnula kao komandant Armiji, sto policija koristi
opremu i naoruzanje VJ. Persiic se dalje buni sto Milosevic koristi VJ protiv OVK a da
nije objavljeno vanredno stanje i OVK nija sluzbeno odredjena kao teroristicfka
organizacija. Tanic smatra da je Milosevic izbegavao ovakve sluzbene deklaracije, jer su
za njih potrebne javne skupstinske rasprave. Milosevic je u jesen 1998 smenio Perisica i
na njegovo mesto postavio generala Nebojsu Pavkovica.

U toku rata sa NATO-m, Milosevic je nastavio da koristi svoj privatni lanac komande;
namerno je smestao vojsku u civilne objekte, ukljucujuci jednu osnovnu skolu; vojnike je
oblacio u civilnu odecu i postavio je tenkove oko Hrama Svetog Save. Iako je unapred
znao koji ce biti sledeci ciljevi NATO napada, nekada je evakuisao civile, a nekada nije,
ovisno o tome da li su mu u tom momentu koristile vesti o civilnim zrtvama, ili ne.
Tanic, koji je bio blizak sa SDB-om, je rekao da su srpske vlasti znale dva dana unapred
da ce RTV Srbija biti na meti udara, ali da nisu evakuisali civile, jer su im u tom
momentu odgovarale civilne ztve. Ovo je bio deo jasno definisane politike, rekao je
Tanic, da se prosiri rat sa NATO-m, jer “civilne zrtve i unistavanje civilnih objekata
predstavljaju moralnu pobedu nad NATO-m.” Kada mu je predlozen prekid vatre za
katolicki Uskrs, Milosevic je odgovorio: “Nismo jos tamo dole zavrsili posao. Videceo o
tome kada zavrsimo.” “Posao”, pretpostavljamo, se odnosi na etnicko ciscenje Kosova od
Albanaca. Tuzilastvo je pokazalo sudu pismo od Zorana Lilica, umerenog clana
Miloseviceve partije, u kome pise da su stvoreni uslovi da se okonca rat sa NATO-m. Rat
je, medjutim, potrajao jos mesec dana.

U leto 1999, prikupljajuci materijal za svoju knjigu, Tanic je imao nekoliko susreta sa
ljudima koji su bili blize sedistu moci od njega (Zoran Mijatovic i Dusan Mihajlovic, su
bili medju njima). Jedna od tema razgovora bile su masovne grobnice koje su kasnije
otkrivene. Tanic je dobio informacije da je policija istrazila navode svedoka, pronasla
neke od grobnica i identifikovala pocinioce zlocina, ali da su istrage na tome zavrsile.
Tanic je kasnije uhapsen, ispitivan i mucen zbog svojih saznaja o tim istragama.

Tanicevo svedocanstvo je izazvalo buru. Miosevic je utrosio dva dana da napada Tanicev
karakter, kvalifikacije i motive za svedocenje. Pokazao je pisma u kome se Tanicevi
bivse kolege i izvori informacija ogradjuju od njega i od njegovog svedocenja. Ratko
Markovic je napisao pismo. Nove Demokratiaj je dala saopstenje za javnost i telefaksom
ga poslala Milosevicu u Hag. RTS je takodje dala saopstenje za javnost. Vuk Draskovic
dao je intervju listu Blic, a Dusan Mihajlovic srpskoj televiziji. Svi su tvrdili da je Tanic
sarlatan i lazov. Tanic je na to rekao da se “cini da svi peru ruke od toga.” Mogao je da
kaze da peru ruke od njega, jer su se svi javno odrekli njega.

Ipak, Tanic je uporno nastavio da tvrdi da ima dva ili tri neovisna svedoka koji su
spremni da potvrde sve njegove navode. Tuzioci su pokazali kopiju pisma Generala
Perisica MIlosevicu, u kome se ovaj zali na njegovu privatizaciju vojske, i pismo od
Zorana Lilica, u kome pise da rat sa NATO-m moze da se zavrsi. Tanic je kada je zavrsio
svedocenje izneo dodatne dokaze, ukljucujuci tri fotografije. Na jednoj su zajedno on i
Milosevic. Milosevic je ranije tvrdio da ga nikada nije sreo.

Pokazala se problematicnom Taniceva odluka da svedoci samo o cinjenicama za koje je
siguran da mogu da ih potvrde jos dva ili tri svedoka. Naime, u svojoj pisanoj izjavi je
izneo i navode za koje nema svedoka, a od njih se ogradio u licnom svedocenju. U
jednom trenutku je Milosevic ukazao na to da u pisanoj Tanicevoj izjavi stoji da je sreo
Milosevica “dvadesetak puta,” dok je dan ranije pred sudom rekao da ga je sreo pet do
sedam puta. Tanic je odgovorio da su obe izjave tacne. “Moje [usmeno] svedocenje se
odnosi na ono sto mogu da potvrde nezavisni svedoci --- a i moja [pisana] izjava je
istinita.” Sud ce morati da odluci da li je ovo Tanicevo objasnjene prihvatljivo ili mozda
razlike izmedju njegovog pisanog i usmenog svedocenja ukazuju na njegovu
nepouzdanost.
Milosevic je imao priliku da pokaze da je uspesan provokator kada je insistirao da Tanic
objasni svoje akademski pedigre. Svedok je odbio da odgovori na pitanje da li je dobio
fakultetsku diplomu, ili ne, cak i nakon intervencije Sudije Meja koji je od njega trazio
da odgovori na pitanje. Ni Sud ni tuzilastvo nisu postavili potpitanje posle Taniceve
primedbe da ne zeli da odgovori na pitanje, koje mu je vec postavljeno u podrumu dok su
ga mucili. Takodje je nerado razgovarao o incidentu iz 1977, kada je osudjenj kao
19-godisnjak, jer je to kasnije izbrisano iz evidencije. Milosevic je pokazao overeni
dokument iz beogradskog suda u kome stoje detalji presude, ukljucujuci i to da je
Taniceva prvobitna kazna od 19 meseci smanjena na sedam meseci i da je slucaj kaznije
“ponisten”.

Pretresno Vece ce da uzme u obzir sve ove informacije o kredibilnosti svedoka i sve
njegove navode kojima direktno povezuje Milosevica sa ratnim zlocinima i zlocinima
protiv covecnosti na Kosovu. Sve u svemu, Tanic je imao razlozne odgovore na
Miloseviceva pitanja. Dodatna svedocanstva ljudi iz Milosevicevog kruga koja
podrzavaju barem neke elemente Taniceve price bi umnogome doprinela njegovoj
kredibilnosti i ojacala bi poziciju Tuzilastva.