KAKO SU SREBRENIČKI BOŠNJACI ODVEZENI NA GUBILIŠTA

Bivši vojni policajac ispričao je ove sedmice Haškom tribunalu kako su Bošnjaci iz Srebrenice bili ukrcani u autobuse kojima su odvezeni na streljanje.



Mile Janjić je sudu rekao da je tokom 12. i 13. jula 1995. brojao ljude koji su bili „evakuisani“ iz sela Potočari – gde su se civili, u potrazi za zaštitom, okupili u bazi Ujedinjenih nacija.



Rekao je i da su pripadnici vojne policije pratili autobuse za Bratunac. Autobusi su bili predviđeni za prijem svega 52 putnika, ali je policija na ulazak u njih primoravala veći broj ljudi.



„Imali ste sedišta i imali ste prazan prostor. Tu je moglo da stane još 15 do 20 ljudi“, rekao je on.



Prisećajući se kako se broj Bošnjaka oko baze UN-a tokom dva dana povećavao, svedok je objasnio: „Kada se broj autobusa povećao, nastala je gužva, koja je bila posledica procesa razdvajanja muškaraca od žena.“



Janjić je svedočio na suđenju sedmorici visokih vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba: Ljubiši Beari, Vujadinu Popoviću, Ljubomiru Borovčaninu, Vinku Pandureviću i Dragi Nikoliću (koji su optuženi za genocid i ratne zločine), te Radivoju Miletiću i Milanu Gveru (koji se terete za blokadu pomoći i snabdevanja Srebrenice).



Jedan okrivljenik iz iste optužnice – Zdravko Tolimir – biće zasebno procesuiran, jer je uhapšen tek nakon što je suđenje sedmorici njegovih saoptuženika počelo.



Tužilaštvo navodi da su optuženi oficiri planirali i sprovodili „odvajanje“ i „prisilno raseljavanje stanovništva“ Srebrenice, te da su isplanirali i naredili pogubljenje i ukop bošnjačkih muškaraca i dečaka u toj enklavi, nakon što su je u jesen 1995. zauzele srpske snage.



Barem 8,000 Bošnjaka je ubijeno u masakru, koji predstavlja najveće masovno ubistvo koje se u Evropi odigralo nakon Drugog svetskog rata.



Prema evidenciji vojske bosanskih Srba, oko 9,000 ljudi je tokom dva julska dana 1995. autobusom ili kamionom bilo odvezeno iz Potočara.



Veliki su kamioni – po Janjićevim rečima – prevozili i po 140 ljudi, uglavnom žena i dece. Svedok je procenio da je 12. jula iz Potočara otišlo između 10 i 15 prepunih autobusa, a da ih je narednog dana bilo čak trostruko više.



Janjić tvrdi i da su za odvajanje muškaraca od njihovih porodica bili zaduženi pripadnici specijalne, a ne vojne policije.



„Tokom ta dva dana bio sam sve vreme prisutan. Vojna policija nije učestvovala u odvajanju vojno sposobnih muškaraca od žena“, rekao je on sudu.



I vojna se policija – uključujući okrivljenike Ljubišu Bearu i Draga Nikolića – zajedno sa specijalnom tereti za raseljavanje bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice i planiranje pogubljenja svih vojno sposobnih muškaraca.



Janjić je u dva navrata već svedočio. U februaru se pojavio na suđenju četvorici svojih kolega iz Bratunačke brigade vojne policije pred bosanskim sudom za ratne zločine u Sarajevu. Njegovo je svedočenje bilo iskorišćeno i preispitano kao dokaz u tekućem slučaju protiv vojnih oficira.



Janjić se, osim toga, pojavio i kao svedok odbrane u Haškom tribunalu, na suđenju svom bivšem komandantu Vidoju Blagojeviću. Blagojević je u maju žalbenom presudom osuđen na 15 godina zbog sudelovanja u srebreničkom masakru.



Sledeći svedok – Dragan Jović – pojavio se 21. novembra i opisao kako su zarobljenici u školi u Ročeviću ležali na podu fiskulturne sale, koja je bila skoro puna civila i vojnika. Po Jovićevim rečima, zarobljenici su potom bili kamionima prebacivani do šljunčanih jama na području Kozluka, udaljenom oko tri kilometra.



Jović je bio vozač komandanta Drugog bataljona vojske bosanskih Srba, a prevozio je i vojnu policiju koja je sudelovala u operaciji. Ispričao je i kako su ga poslali da pita jednog bosanskog Srbina koji je pre toga ostao bez brata „da li bi želeo da dođe i iz osvete ubija ljude iz Srebrenice“, ali je taj čovek to odbio učiniti.



Po dolasku u Kozluk, zarobljenici su odvođeni na ono što je – po Jovićevim rečima – moralo biti streljanje. On je, međutim, rekao i kako „nije video niti čuo njihovo pogubljenje“.



„To nije bio [moj] posao, tako da nisam ni gledao“, rekao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.