Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KAKO SU SREBRENIČKI BOŠNJACI ODVEZENI NA GUBILIŠTA

Na suđenju sedmorici visokih oficira bosanskih Srba, svedok je opisao kako je nakon pada Srebrenice bio organizovan transport zarobljenih Bošnjaka.
By IWPR ICTY
Bivši vojni policajac ispričao je ove sedmice Haškom tribunalu kako su Bošnjaci iz Srebrenice bili ukrcani u autobuse kojima su odvezeni na streljanje.



Mile Janjić je sudu rekao da je tokom 12. i 13. jula 1995. brojao ljude koji su bili „evakuisani“ iz sela Potočari – gde su se civili, u potrazi za zaštitom, okupili u bazi Ujedinjenih nacija.



Rekao je i da su pripadnici vojne policije pratili autobuse za Bratunac. Autobusi su bili predviđeni za prijem svega 52 putnika, ali je policija na ulazak u njih primoravala veći broj ljudi.



„Imali ste sedišta i imali ste prazan prostor. Tu je moglo da stane još 15 do 20 ljudi“, rekao je on.



Prisećajući se kako se broj Bošnjaka oko baze UN-a tokom dva dana povećavao, svedok je objasnio: „Kada se broj autobusa povećao, nastala je gužva, koja je bila posledica procesa razdvajanja muškaraca od žena.“



Janjić je svedočio na suđenju sedmorici visokih vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba: Ljubiši Beari, Vujadinu Popoviću, Ljubomiru Borovčaninu, Vinku Pandureviću i Dragi Nikoliću (koji su optuženi za genocid i ratne zločine), te Radivoju Miletiću i Milanu Gveru (koji se terete za blokadu pomoći i snabdevanja Srebrenice).



Jedan okrivljenik iz iste optužnice – Zdravko Tolimir – biće zasebno procesuiran, jer je uhapšen tek nakon što je suđenje sedmorici njegovih saoptuženika počelo.



Tužilaštvo navodi da su optuženi oficiri planirali i sprovodili „odvajanje“ i „prisilno raseljavanje stanovništva“ Srebrenice, te da su isplanirali i naredili pogubljenje i ukop bošnjačkih muškaraca i dečaka u toj enklavi, nakon što su je u jesen 1995. zauzele srpske snage.



Barem 8,000 Bošnjaka je ubijeno u masakru, koji predstavlja najveće masovno ubistvo koje se u Evropi odigralo nakon Drugog svetskog rata.



Prema evidenciji vojske bosanskih Srba, oko 9,000 ljudi je tokom dva julska dana 1995. autobusom ili kamionom bilo odvezeno iz Potočara.



Veliki su kamioni – po Janjićevim rečima – prevozili i po 140 ljudi, uglavnom žena i dece. Svedok je procenio da je 12. jula iz Potočara otišlo između 10 i 15 prepunih autobusa, a da ih je narednog dana bilo čak trostruko više.



Janjić tvrdi i da su za odvajanje muškaraca od njihovih porodica bili zaduženi pripadnici specijalne, a ne vojne policije.



„Tokom ta dva dana bio sam sve vreme prisutan. Vojna policija nije učestvovala u odvajanju vojno sposobnih muškaraca od žena“, rekao je on sudu.



I vojna se policija – uključujući okrivljenike Ljubišu Bearu i Draga Nikolića – zajedno sa specijalnom tereti za raseljavanje bošnjačkog stanovništva iz Srebrenice i planiranje pogubljenja svih vojno sposobnih muškaraca.



Janjić je u dva navrata već svedočio. U februaru se pojavio na suđenju četvorici svojih kolega iz Bratunačke brigade vojne policije pred bosanskim sudom za ratne zločine u Sarajevu. Njegovo je svedočenje bilo iskorišćeno i preispitano kao dokaz u tekućem slučaju protiv vojnih oficira.



Janjić se, osim toga, pojavio i kao svedok odbrane u Haškom tribunalu, na suđenju svom bivšem komandantu Vidoju Blagojeviću. Blagojević je u maju žalbenom presudom osuđen na 15 godina zbog sudelovanja u srebreničkom masakru.



Sledeći svedok – Dragan Jović – pojavio se 21. novembra i opisao kako su zarobljenici u školi u Ročeviću ležali na podu fiskulturne sale, koja je bila skoro puna civila i vojnika. Po Jovićevim rečima, zarobljenici su potom bili kamionima prebacivani do šljunčanih jama na području Kozluka, udaljenom oko tri kilometra.



Jović je bio vozač komandanta Drugog bataljona vojske bosanskih Srba, a prevozio je i vojnu policiju koja je sudelovala u operaciji. Ispričao je i kako su ga poslali da pita jednog bosanskog Srbina koji je pre toga ostao bez brata „da li bi želeo da dođe i iz osvete ubija ljude iz Srebrenice“, ali je taj čovek to odbio učiniti.



Po dolasku u Kozluk, zarobljenici su odvođeni na ono što je – po Jovićevim rečima – moralo biti streljanje. On je, međutim, rekao i kako „nije video niti čuo njihovo pogubljenje“.



„To nije bio [moj] posao, tako da nisam ni gledao“, rekao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.