'Jugosloveni' kontrolisu evropske svercerske kanale

Hapsenje drzavljanina Srbije i Crne Gore Darka Milicevica u Svedskoj poslednji je u nizu incidenata koji ukazuju na cinjenicu da kriminalne bande iz bivse Jugoslavije i dalje igraju dominantnu ulogu u nelegalnim poslovima sirom Evrope.

Milicevic, star 26 godina, uhapsen je u luckom gradu Geteborgu 31. avgusta na zahtev vlasti iz Beograda. Svedska policija je saopstila da za Milicevicem postoji poternica zbog niza ubistava pocinjenih u Srbiji, ne pruzajuci, medjutim, nikakva dodatna objasnjenja.

Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije saopstilo je da se zahtev za hapsenjem i izrucenjem Darka Milicevica zasniva na poternici u kojoj se on kao clan zloglasnog "zemunskog klana" tereti za umesanost u ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica 12. marta.

Veruje se da je "zemunski klan" upravljao glavnom mrezom za krijumcarenje svega i svacega - od cigareta i nafte do oruzja i narkotika - kako u Srbiji, tako i izvan granica zemlje.

Milicevic je prvi put bio uhapsen u Svedskoj, zajedno sa dvojicom etnickih Albanaca, u vezi sa ubistvom dvojice rivala - dilera droge u Geteborgu u avgustu 2000. godine. Potom je deportovan iz zemlje zbog koriscenja laznih licnih dokumenata posto se optuzbe za umesanost u ubistvo dilera droge nisu mogle potkrepiti materijalnim dokazima u krivicnom postupku.

Mada se ovaj savez albanskih i srpskih kriminalaca moze uciniti neobicnim imajuci u vidu nedavnu istoriju srpsko-albanskih odnosa, veruje se da je "zemunska banda" u proslosti saradjivala sa etnickim Albancima. Dileri droge u Beogradu koji su upuceni u nacin na koji je ova kriminalna grupa delovala rekli su novinaru IWPR-a da su Albanci iz Makedonije redovno snabdevali "zemunski klan" heroinom nakon okoncanja oruzanog sukoba na Kosovu.

Svedska policija ce zadrzati Milicevica u pritvoru dok se ne odluci o eventualnom pokretanju postupka protiv njega za krivicna dela pocinjena u samoj Svedskoj. Ipak, njihove kolege u Beogradu veruju da ce Milicevica izruciti srpskoj policiji kada mu istekne pritvor.

Organizovane kriminalne grupe koje poticu iz bivse Jugoslavije vec dugo su prisutne u Svedskoj. Na njihove delovanje u ovoj skandinavskoj zemlji, osim niza ubistava, ukazuju i ceste zaplene narkotika, krijumcarenih cigareta i oruzja koje su izvele svedske vlasti.

Najozloglaseniji srpski gangster Zeljko Raznatovic Arkan, protiv koga je Haski tribunal svojevremeno takodje podigao optuznicu za ratne zlocine, bio je jedan od "pionira" izvrsivsi najmanje pet pljacki banaka u Stokholmu i Geteborgu tokom sedamdesetih. Tada mu je svedska policija dala nadimak - "pljackas sa osmehom".

Arkanovi saradnici u Svedskoj, poput Dragana Joksovica i kasnije Milana Seva u svedskim medijima stekli su reputaciju najistaknutijih ozloglasenih vodja bandi stokholmskog podzemlja.

Pocetkom 1997. godine, Arkan i Joksovic su formirali deo panevropske mreze za sverc cigareta. Prema podacima svedske carine, te prve godine se kolicina cigareta prokrijumcarenih u Svedsku udvostrucila dostizuci brojku od 40 miliona cigareta. Samo je jedan makedonski sleper koga je svedska policija presrela u luci Treleborg prenosio 16 miliona cigareta.

"Znamo da su Arkan i Joksovic predstavljali kontrolne punktove u Srbiji i Svedskoj svercerske mreze preko koje su krijumcarene cigarete sa Balkana u severnu Evropu", izjavio je zvanicnik svedske carine angazovan na Balkanu, koji je zeleo da ostane anoniman.

Joksovic je ubijen u Stokholmu 1998. godine u sukobu oko sverca cigareta, a Arkanovo ubistvo se odigralo u Beogradu u januaru 2000. godine. Sevo trenutno sluzi zatvorsku kaznu zbog nelegalnog posedovanja oruzja. Iste sedmice kada je uhapsila Milicevica, svedska policija je privela brata Milana Seva nakon otkrica tajnog skladista oruzja u kome su se nalazile automatske puske, granate i municiju.

Uprkos uklanjanju ovih kljucnih aktera krijumcarskog lanca, sluzbenici svedske carine kazu da gangsteri iz bivsih jugoslovenskih republika jos uvek imaju dominantnu ulogu u svercu cigareta sirom Evrope.

"Imamo niz slucajeva koji jasno ukazuju na cinjenicu da krijumcarenje i distribuciju falsifikovanih cigareta kontrolisu lica iz bivse Jugoslavije", izjavio je za IWPR istrazitelj Tomas Peterson, vodeci ekspert svedske carine za sverc cigareta.

Peterson je rekao da se Svedska nalazi na tranzitnom putu za falsifikovane cigarete koje se potom svercuju u Norvesku i Veliku Britaniju.

Kako su svercerske bande postepeno sazrevale, pocele su da sire krijumcarske mreze izvan balkanskih zemalja. Peterson objasnjava kako su vodje bandi koristile novac i iskustva stecene u prethodnim svercerskim operacijama da bi uspostavili nove mreze u Poljskoj, baltickim drzavama i Belorusiji.

"Mislim da ce ova cinjenica sve vise privlaciti paznju s obzirom na skori prijem ovih zemalja u Evropsku uniju. Ovi kljucni ljudi iz bivse Jugoslavije se premestaju i stacioniraju u ovim zemljama. Znam da imaju neke ljude u Poljskoj, bliske distributerima, kako bi bili sigurni da novac ide gde treba i da se isplacuje pravim ljudima", kaze on.

Lica iz bivse Jugoslavije upravljaju ovom nelegalnom trgovinom koristeci osobe drugih nacionalnosti za fizicki deo posla.

"Ako je neophodno da se zasucu rukavi, odradi tezi deo posla, oni radije to prepustaju nekom drugom - Litvancima ili Poljacima. Ali lica iz bivse Jugoslavije - i u jednom slucaju smo imali kosovske Albance - bave se finansijskom stranom ovih nelegalnih poslova ovde u Svedskoj", kaze Peterson.

Magnus Ramebek, svedski tuzilac koji je radio na velikom broju slucajeva sverca cigareta, potvrdjuje ovakvu hijerarhiju unutar svercerskog lanca. Lica protiv kojih vodi krivicni postupak su obicno vozaci iz Poljske ili baltickih drzava, ali "na osnovu prikupljenih podataka u nasim istragama znamo da jos uvek nismo dospeli do kljucnih osoba iz bivse Jugoslavije u vrhu hijerarhije. Uhapsena osumnjicena lica su pominjala osobe iz bivse Jugoslavije tokom istrage, ali informacije koje su nam dali nisu same po sebi dovoljne da bi preduzeli akciju protiv njih."

Uprkos povremenim ubistvima ili hapsenjima, krijumcari i dalje rade svoj posao. Estonska carina je 3. septembra zaplenila 640.000 cigareta na brodu koji je trebalo da zaplovi ka Svedskoj.

Hju Grifits je koordinator istrazivackih projekata za IWPR.