Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: STRAH OD ISTRAGE HRVATSKOG MASAKRA

Hapsenje visokih funkcionera politicke desnice, umesanih u ubistva u Paulinom Dvoru, moglo bi izazvati pravi metez na hrvatskoj politickoj sceni.
By Drago Hedl

Ukoliko ispuni obecanje dato Haskom tribunalu za ratne zlocine, te uhapsi lica osumnjicena za najteze zlodelo koje su hrvatske snage pocinile u ratu sa Srbijom, Hrvatska ce se naci na politickoj prekretnici. Drzavni tuzilac Mladen Bajic izjavio je da istraga ubistva 19 civila (18 Srba i jednog Madjara) – koje se 11. decembra 1991. dogodilo u Paulinom Dvoru, dvadesetak kilometara juzno od Osijeka – ima «apsolutni prioritet».


Tela su, uz jedan jedini izuzetak, otpremljena citavih 500 kilometara od mesta zlocina, u Rizvanusu (nadomak Gospica), gde su proletos i pronadjena u jednoj masovnoj grobnici. Glavni osumnjiceni i danas zauzimaju visoke pozicije u ultranacionalistickom pokretu, pa bi njihovo hapsenje moglo izazvati poprilicnu buru. Ali ukoliko ne dodje do tog hapsenja, hasko nezadovoljstvo bi moglo kompromitovati poziciju Hrvatske na Zapadu.


Jula ove godine, Karla del Ponte je, kao glavni tuzilac tribunala, upozorila Bajica da od odluke o tome da li ce osumnjicenima biti sudjeno u Hrvatskoj ili u Hagu zavisi i brzina kojom ce se odvijati krivicni postupak. Dokazi za sada ukazuju na umesanost bivsih visokih zvanicnika sluzbe bezbednosti – ukljucujuci i Miroslava Tudjmana, sina pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana. Buduci da sin bivseg vodje danas predvodi ekstremnu hrvatsku desnicu, premijer Ivica Racan je svestan da ce – ukoliko se dokaze da je i Tudjman na bilo koji nacin povezan s onim sto se dogodilo u Paulinom Dvoru – nastupiti politicka oluja.


Tela ukupno 18 civila ubijenih u Paulinom Dvoru – samo jedan les je otkriven na mestu zlocina – nedavno su, zajedno s njihovim licnim ispravama, pronadjena u velikim plasticnim vrecama u Rizvanusi. Otkrila ih je grupa istrazitelja koji se bili u potrazi za jednim sasvim drugim zlocinom. Pocetkom avgusta, potpisnik ovog teksta je – u izvestaju pisanom za IWPR – obelodanio nacin na koji su pomenuta tela zavrsila u Rizvanusi.


Tela zrtava iz Paulinog Dvora bila su najpre (sva osim jednog) prebacena u veliko vojno skladiste nedaleko od Luga (10 kilometara od Osijeka), gde su – po recima bivseg funkcionera Sluzbe za zastitu ustavnog poretka (tj. civilne sluzbe bezbednosti) – u potpunoj tajnosti i sahranjena. Doticno skladiste je svojevremeno pripadalo Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji (JNA), ali su ga – jos na samom pocetku rata, u septembru 1991, zajedno s mnostvom drugih objekata – zauzele jedinice hrvatske vojske.


Tri dana nakon masakra, jedinice JNA su, uz podrsku srpskih paravojnih formacija, osvojile Paulin Dvor i tom prilikom – na izvesnoj udaljenosti od kuce u kojoj je ubijeno ostalih 18 civila – otkrile samo jedno telo, koje je pripadalo Dari Vujnovic. Tela zrtava ostala su skrivena u Lugu sve do januara 1997., kada je – po recima naseg izvora – na sastanku visokih funkcionera sluzbe bezbednosti i vojnih zvanicnika, koji je odrzan u Osijeku, dogovoreno da se posmrtni ostaci prebace u Rizvanusu.


Izvor tvrdi – a izjave svedoka koji zele da ostanu anonimni to potvrdjuju – da je osijecki sastanak sazvao licno Miroslav Tudjman, koji se tada nalazio na celu Hrvatske izvjestajne sluzbe (HIS), glavnog orudja Ureda za nacionalnu sigurnost (UNS), koji pak nadgleda rad svih drzavnih tajnih sluzbi. IWPR se obratio i samom Tudjmanu, ali je on odbio da odgovori na pitanje koje se ticalo njegovog ucesca u citavoj operaciji.


Tela su iz Luga – kako tvrdi nas izvor – prebacena zbog toga sto se strahovalo da bi haski istrazitelji, koji su se u to vreme nalazili u Hrvatskoj, mogli otkriti i ovu grobnicu. Nakon osijeckog sastanka, skladiste je bilo zatvoreno citava tri dana, kada su tela ocigledno bila ekshumirana i zapakovana u plasticne vrece, koju su potom – kako nam je izjavio jedan pripadnik hrvatske vojske koji je prisustvovao celom dogadjaju – karlovacki inzenjerci hrvatske vojske prebacili u Rizvanusu.


Nezavisno od uzasa samog zlocina, Hrvatska je uznemirena otkricem da su njeni nekadasnji rukovodioci nastojali da zataskaju masakr. Istragom se navodno stiglo i do imena ostalih optuzenih; uglavnom je rec o hrvatskim vojnicima iz Vladislavaca, sela koje se nalazi u neposrednoj blizini Paulinog Dvora. Izvor blizak osijeckoj policiji nagovestio je da bi oni vec ovih dana – i pre no sto, tokom meseca, u Hrvatsku doputuju haski istrazitelji – mogli biti uhapseni. Ostaju, medjutim, nedomice o tome sta bi policija i sudstvo preduzeli protiv Miroslava Tudjmana, u slucaju da se i njegovo ime nadje na zvanicnom spisku osumnjicenih.


Tudjman je danas lider Udruge za promovisanje hrvatskog identiteta i prosperiteta (HIP) – ekstremno desne nacionalisticke stranke, koju pretezno cine nekadasnji pripadnici tajnih sluzbi i bivse vojne staresine. HIP je predvodio proteste protiv izrucenja generala Ante Gotovine, haskog optuzenika i begunca. Ta partija je organizovala i velike demonstracije zbog hapsenja generala Mirka Norca, kome se trenutno sudi u Rijeci za ratne zlocine pocinjene nad Srbima u Gospicu 1991. godine.


Drago Hedl je redovni saradnik IWPR.