IZVESTAJ IZ REGIONA: SPROVODJENJE PRAVDE
Lokalni i medjunarodni eksperti saglasni su da se tokom bosanskih sudjenja za ratne zlocine moraju primenjivati odgovarajuci programi zastite svedoka.
IZVESTAJ IZ REGIONA: SPROVODJENJE PRAVDE
Lokalni i medjunarodni eksperti saglasni su da se tokom bosanskih sudjenja za ratne zlocine moraju primenjivati odgovarajuci programi zastite svedoka.
Eksperti upozoravaju da ce odsustvo zastite za one koji svedoce o ratnim zlocinima ometati eventualna sudjenja pred domacim sudovima, kao i da se zivoti tih svedoka vec nalaze u opasnosti. Pitanje zastite svedoka postalo je glavna tema konferencije odrzane u Banja Luci, pod pokroviteljstvom Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviji (ICTY), koji uveliko nastoji da omoguci sudjenja pred bosanskim sudovima.
Do provizornog okoncanja svog mandata, 2008., tribunal bi trebalo da procesuira oko 200 slucajeva, usredsredjujuci se pre svega na optuzenike najviseg ranga. Medjutim, buduci da je oko Bosne moguce podici optuznice protiv cak 4,000 ljudi, predvidja se da ce mnogi optuzenici srednjeg i nizeg ranga, zajedno sa svojim slucajevima, biti prepusteni lokalnom sudstvu.
Tokom posete Bosni, predsednik tribunala Klod Zorda je svojevremeno naglasio da ce se to dogoditi samo ukoliko se zakljuci da je doticna zemlja sposobna da sudjenja provede po medjunarodnim standardima, koji podrazumevaju zasticenost svedoka u svim fazama sudskog postupka.
U Hagu je tuziocu dozvoljeno da od sudskog veca zatrazi izdavanje naloga po kome identitet zrtve ili svedoka ostaje pod velom tajne. To moze znaciti brisanje imena iz svih javnih zapisnika, odobravanje svedocenja koje podrazumeva distorziju lika ili glasa posredstvom interne televizije, pa cak i pojavljivanje na sednici koja je zatvorena za javnost. Ipak, takva zastita je primenljiva jedino dok se svedok nalazi pod jurisdikcijom samog tribunala.
Oni koji su svedocili kazu da stvarni problemi nastaju tek po povratku kuci - neovisno od toga da li je svedok zvanicno zasticen ili nije. "Tribunal ne poseduje vlastitu policiju, te otuda zastita svedoka nakon svedocenja zavisi iskljucivo od dobre volje lokalnih vlasti u mestu gde svedok boravi", rekao je Piter Mekloski, visi pravni konsultant pri tuzilastvu tribunala.
Nusreta Sivac iz Prijedora (severozapadna Bosna) prezivela je uzase u vreme dok je, 1992. godine, boravila u obliznjem zatvorskom logoru Omarska. Ona se pred tribunalom vec dva puta pojavila kao zasticeni svedok - jednom protiv Milana Kovacevica, a potom i na sudjenju Miroslavu Kvocki - ali je njen identitet ipak nekako "procurio".
"Ni jednog trenutka nisam imala dilemu o tome da li treba da svedocim", kaze ona za IWPR. "Probleme sam dozivela tek naknadno. Zamislite samo nekoga ko mora da se vrati kuci [posle sudjenja za Omarsku] i potom bude izlozen svakodnevnom strahu, provokacijama i pretnjama."
Taib Pasic, kao predstavnik Saveza bosnjackih porodica zarobljenih i nestalih, takodje tvrdi da tribunal trenutno ne nudi odgovarajuce mehanizme zastite svedoka. Pasic ukazuje da je velikom broju Bosnjaka koji su pred tribunalom svedocili kao zasticeni svedoci identitet ipak otkriven, te da su oni po povratku iz Haga postali zrtve pretnji, pa cak i napada.
On je za IWPR izjavio da je pre dva meseca u Kozarcu, na severozapadu Republike Srpske (RS), lokalna policija fizicki napala nekolicinu Bosnjaka koji su - pretpostavlja se, tajno - svedocili pred tribunalom. Niti on, niti sam Medjunarodni sud, nisu ponudili nikakve dodatne informacije o tom incidentu.
Jedan od portparola Haga je kasnije, govoreci o anonimnim svedocenjima, potvrdio za IWPR da je tribunal, posredstvom mreze nevladinih organizacija, primio izvestan broj izvestaja koji su se ticali uznemiravanja zasticenih svedoka. Trenutno je, u onom delu Bosne koji je u sastavu Federacije, kao i u okrugu Brcko, pitanje zastite svedoka regulisano posredstvom vise razlicitih zakona, dok RS u tom pogledu ne raspolaze nikakvim pravnim aktom.
Banjalucki advokat Krstan Simic - koji je u vise navrata pred tribunalom branio lica osumnjicena za ratne zlocine koja zive toj oblasti - smatra da je u RS preko potrebno izgraditi novi politicki ambijent, u kome bi svedok bio obavezan da iznosi istinu a u kome nece postojati nikakav strah od odmazde.
"Na tome bi trebalo svi zajedno da radimo", kaze Simic. "Ali posto su zelje jedno, a stvarnost nesto sasvim drugo, moramo priznati da u nasoj zemlji ova problematika ni na koji nacin nije regulisana. Mislim da bi trebalo da tragamo za pravnim resenjem kojim bi se omogucilo postojanje potpuno zasticenih svedoka."
Tribunal bi u principu zeleo da vidi sasvim nov sud, koji bi bio formiran na drzavnom nivou i pred kojim bi se sudjenja za ratne zlocine vodila po medjunarodnim standardima - uz stroge mere zastite svedoka. Postojece uredbe su za sada ocito neprikladne, kao sto se moglo videti i u slucaju neidentifikovanog svedoka NN, koji je pred Okruznim sudom u Banja Luci svedocio protiv petorice nekadasnjih policajaca optuzenih da su 1995. ubili katolickog svestenika i njegovu porodicu.
Prema posmatracima iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR), NN je - cak i pre no sto je svedocio - izjavio da se plasi povratka u rodni Prijedor, kao i da ce njegovo svedocenje upravo zbog tog straha biti umnogome ograniceno.
Na ranije pomenutoj konferenciji, Refik Hodzic je, kao rukovodilac zasebnog programa tribunala za Bosnu, govorio o dodatnom problemu koji nastaje u onim slucajevima kada mediji objavljuju informacije o zasticenim svedocima. Hodzic je kao primer naveo cinjenicu da je hrvatski dnevni list Slobodna Dalmacija objavio zapisnik sa svedocenja predsednika Stjepana Mesica - koji se pred tribunalom pojavio kao zasticeni svedok. Pasic je ukazao na jos dramaticniji primer: sarajevske Jutarnje novine objavile su spisak bosnjackih zena koje su bile silovane u istocnoj Bosni.
Iako pomenuti slucajevi predstavljaju dovoljan razlog da se u Bosni uspostave visoki standardi zastite svedoka, ostaje neizvesno iz kojih bi se izvora finansirao takav program. Prema navodima bosanskog Udruzenja za zastitu ugrozenih ljudi, cena potpune zastite iznosi i do 50,000 americkih dolara po osobi: u pitanju je dakle svota koju Sarajevo, jednostavno receno - nema.
Gordana Katana je dopisnik sarajevskog lista Dnevni avaz.
