Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: PREKINUTO SUDJENJE OTMICARU VOJNIH POSMATRACA

Tuzilastvo je privelo kraju izvodjenje dokaza u sudskom postupku protiv bosanskog Srbina optuzenog za zarobljavanje vojnih staresina UN-a
By IWPR ICTY

Nakon sto je Tuzilastvo privelo kraju iznosenje vlastitih dokaza, protekle je sedmice odlozeno sudjenje kanadskom Srbinu, optuzenom da je 1995. ucestvovao u otmici pripadnika UN-a u Bosni.


Nikolas Ribic (Nicholas Ribich), star 28 godina, rodjen u Srbiji, optuzen je kao pripadnik jedinice bosanskih Srba koja je zarobila kanadske vojnike iz sastava UNPROFOR-a, tj. vojnih snaga UN-a.


Optuzeni je, navodno, iz vojne kancelarije koja se nalazila na Palama (u prestonici srpske republike), 26. maja 1995. izvrsio otmicu jednog kanadskog i jednog ceskog kapetana – Patrika Rehnera (Patrick Rechner) i Oldrica Zidlika (Oldrich Zidlik).


Sudjenje pred porotom pocelo je 7. oktobra, ali je u ponedeljak, nakon sto su izneseni svi dokazi optuzbe, odgodjeno za 9. decembar.


Da bi izbegli vazdusne napade NATO-a, bosanski su Srbi, navodno, kao taoce koristili pripadnike mirovnog kontingenta UN-a.


Prikazan je i televizijski snimak – koji je u to vreme emitovan na BBC-u i CNN-u – na kome se mogao videti Rehner kako stoji privezan za gromobran, usred jednog skladista municije.


Ribic, koji je inace odrastao u predgradju Edmontona (Alberta), Kanadu napusta 1995. i prikljucuje se srpskoj vojsci u Bosni.


Navodno je sve do kraja rata ucestvovao u borbama, da bi se potom preselio u Nemacku. Tamo je s devojkom ziveo sve do 1999., a onda je, na zahtev Kanade, uhapsen.


Iste godine izrucen je Kanadi: zatim je, uz kauciju od 200.000 kanadskih dolara, pusten na slobodu.


U Kanadi zivi veliki broj Srba i Hrvata, od kojih su mnogi, u potrazi za boljim zivotom, sa Balkana stigli jos krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina. Veliki broj njih, medjutim, prispeo je i devedesetih, bezeci od rata.


Vise stotina Srba i Hrvata, rodjenih u Kanadi, ucestvovalo je u ratovima koji su na Balkanu vodjeni tokom devedesetih. Gojko Susak, pokojni hrvatski ministar obrane, takodjer je zivio u Kanadi, kamo je dosao kao emigrant iz tadasnje Jugoslavije.


Smatra se da je slucaj Ribic prvi u kome je jedan kanadski drzavljanin optuzen za hvatanje talaca izvan same Kanade.


Kanadski krivicni zakonik, pre vise od deset godina, dopunjen je odredbama zahvaljujuci kojima su postala moguca i sudjenja za tu vrstu zlocina. Ukoliko bude osudjen, Ribicu bi mogla biti izrecena i maksimalna kazna – dozivotna robija.


Tuzioci tvrde da je Ribic ucestvovao u zarobljavanju dvojice oficira UN-a, te da je upravo njemu – buduci da zna engleski – bilo povereno da posredstvom radio-veze procita ultimatum upucen stabu UN-a.


Ultimatum koji je tom prilikom navodno izgovoren glasio je: “Obraca vam se jedan pripadnik vojske bosanskih Srba. Posmatraci UN-a nalaze se u nasem skladistu municije. Ukoliko se bombardovanje nastavi, oni ce prvi stradati. Jasno?”


Zidlik se na sudjenju pojavio kao svedok. On se prisetio razgovora koji je s Ribicem vodio prilikom njihovog prvog susreta. “Pitao sam ga otkud on tamo”, kaze Zidlik. “A on mi je odgovorio: ´Imam dobar razlog za to.´ Pitao sam: ´Koji je to razlog?´ A on je uzvratio: ´Zelim da se borim protiv Muslimana.´”


Zidlik je potvrdio da je upravo Ribic poslao radio-poruku stabu UN-a, rekavsi da se moraju obustaviti vazdusni napadi ili ce u protivnom zivoti posmatraca biti dovedeni u pitanje.


On je ispricao kako su on i njegov kolega ipak uspeli da se oslobode, uprkos tome sto su im pre odlaska srpskih vojnika bile stavljene lisice, te kako bi - da je kojim slucajem i bilo dodatnih vazdusnih napada - svakako uspeli da pobegnu.


Zidlikovo svedocenje otkrilo je i nedoumice koje su postojale u vezi s operacijama UN-a. On je procitao navode iz dnevnika koji je u to vreme vodio, a u kome se pitao zbog cega se bombarduju samo srpski ciljevi, buduci da medjunarodna organizacija time stvara utisak da staje na stranu bosanskih Muslimana.


Kritikovao je i odluku da se odobre vazdusni napadi na okolinu Pala, a da se pre toga ne evakuisu posmatraci UN-a.


Kao svedok pojavio se i Martin Bel (Martin Bell), nekadasnji ratni dopisnik BBC-a koji se u vreme vazdusnih napada zatekao na Palama.


On je potvrdio autenticnost video-snimaka koji prikazuju hvatanje talaca. Te snimke upravo je on i prosledio BBC-u, koji ih je nakon toga pustio u svet.


U sredistu paznje, tokom citavog sudjenja, ostaje ono sto mnogi vide kao kljucni trenutak bosanskog rata – jedno od najtezih ponizenja koje su pretrpele UN, nakon kojeg je NATO odlucio da krene u odlucnu akciju protiv srpskih vojnih snaga.


Sudjenje se nastavlja.


Alban Mitrushi je saradnik IWPR-a.