Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: PODIGNUTE OPTUZNICE ZA SJEVERIN

Vlasti navodno nameravaju da organizuju citav niz sudjenja pociniocima etnickog ciscenja Muslimana u Srbiji.
By IWPR ICTY

Prema navodima Radija B92, rodjak jednog od najvisih srpskih policijskih funkcionera optuzen je, zajedno s jos osam lica, za otmicu i ubistvo 16 Muslimana u Sjeverinu (Srbija). Rec je o zlocinima koji su se odigrali 1992.


Srpski tuzioci tvrde da je Milan Lukic bio na celu bande koja je sa srpske teritorije civile prebacila u Visegrad (srpski grad u Bosni), da bi ih potom mucila i ubijala.


Lukicev rodjak, Sreten Lukic, nalazi se na duznosti sefa sluzbe javne bezbednosti, a poznat je i po svojim dobrim odnosima s premijerom Zoranom Djindjicem. Lukic je na visoku funkciju bio postavljen jos dok je na vlasti bio Slobodan Milosevic. U vrhu policije ostao je i nakon promene rezima.


Ukoliko su pomenuti navodi tacni, bice to poslednja u seriji tuzbi koje su jugoslovenske vlasti podigle zbog etnickog ciscenja Muslimana u Srbiji.


Vecina slucajeva ratnih zlocina, ukljucujuci i one o kojima se vodi rasprava pred Haskim tribunalom, ticu se sistematskog etnickog ciscenja Muslimana i Hrvata koje su paravojne snage vrsile u susednoj Bosni.


Dragutin Dragicevic i Djordje Sevic, dva clana bande, prema proslonedeljnom radijskom izvestaju vec se nalaze u pritvoru, dok su protiv preostale trojice takodje izdati nalozi za hapsenje.


Kancelarija okruznog javnog tuzilastva 23. oktobra podigla je optuznicu protiv Lukica, pomenute dvojice uhapsenika, Olivera Krsmanovica i jos dva neimenovana lica, navodi B92.


Neki smatraju da je sama otmica izvrsena u sklopu sireg nastojanja da se Srbija "ocisti" od Muslimana, sto je imalo podrsku bivseg rezima.


Predstavnici sandzackog ogranka Helsinskog odbora za ljudska prava tvrde da raspolazu dokaznim materijalom za cak deset otmica, izvrsenih u periodu izmedju juna 1992. i aprila naredne godine. U njima je kidnapovano 60 ljudi, pri cemu je 37 ubijeno.


Sefko Alomerovic izjavio je u ime Helsinskog odbora kako same otmice i neometan transport zarobljenika sirom zemlje, pa i preko njenih granica, pokazuju da je "drzava ucestvovala u planiranju i izvodjenju tog zlocina".


Tadasnji predsednik Jugoslavije, Dobrica Cosic, izjavio je da nista ne zna o svemu tome: "Sta? Ne znam nista. Prvi put cujem za to."


Neki ipak smatraju da ce tuzioci napokon pokrenuti postupke i protiv visokih drzavnih funkcionera. Na drugom nedavnom sudjenju za navodno etnicko ciscenje, na kojem su Srbi optuzeni da su iz voza (koji se zaustavio u mestu Strpce) oteli 18 Muslimana, pokazalo se da dokumentacija beogradskog Zeleznickog transportnog preduzeca (ZTP) potvrdjuje da je sve bilo ucinjeno uz podrsku vlasti.


Alomerovic je rekao da zeleznicka dokumentacija "dokazuje da su najvisi predstavnici jugoslovenskih vojnih i civilnih vlasti znali za otmicu, ali da nista nisu ucinili da je sprece".


Velja Muric, pravni zastupnik porodica zrtava, podneo je u vezi s tim zlocinom, krivicne tuzbe protiv Cosica, ali i tadasnjeg predsednika Srbije Slobodna Milosevica, nacelnika generalstaba Zivote Panica, sefa tajne policije Jovice Stanisica, jugoslovenskog premijera Milana Panica, kao i jos 14 nekadasnjih drzavnih funkcionera.


Zna se i da je Cosic, u vreme dok je besneo rat, bio zagovornik "humanog raseljavanja" nesrpskog stanovnistva sa teritorije Srbije.


Pod pritiskom umerenijih politicara, bivsi predsednik je svojevremeno ipak oformio komisiju za istragu slucajeva etnickog ciscenja, ali se u javnosti jos uvek nije pojavio nikakav njen izvestaj.


U opstini Priboj, u kojoj se nalazi i Sjeverin, pre rata je zivelo oko 12.000 Muslimana. U medjuvremenu svi su otisli.


Podaci Centra za humanitarno pravo pokazuju da je 500 porodica s decom iseljeno iz te oblasti. U Srbiji je, za razliku od surovih akcija paravojnih jedinica u Bosni, deci najpre dozvoljeno da zavrse skolsku godinu, da bi njihove porodice tek potom, u junu 1992., bile proterane.


Ukoliko postoji bilo kakav tracak svetla iza ovog tamnog oblaka, onda je to cinjenica da beogradske vlasti pomenutim potezima dokazuju svoju spremnost da obave taj inace bolan posao istrage etnickog ciscenja u vlastitoj zemlji i tako se suoce s najneprijatnijim pitanjima novije proslosti.


Milka Saponja Hadzic slobodna je novinarka iz Srbije.