Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: NOVI PREOKRET U SLUCAJU DAMJANOVIC

Sarajevski advokati pokusace da ospore odluku lokalnog suda o ponistavanju
By IWPR ICTY

Pise: Edina Becirevic iz Sarajeva (TU 280, 9-13 septembar 2002)


Nakon sto je sarajevski sud odbacio presudu za ratne zlocine protiv


bosanskog Srbina Sretka Damjanovica, tuzioci ce uloziti zalbu. Damjanovic


se vec nekoliko meseci nalazi na slobodi, posto je osuda koja mu je jos


1993. izrecena za genocid - prva takve vrste na Balkanu - u medjuvremenu


oborena.


Sarajevski kantonalni sud osudio ga je na smrt zbog ubistva sedam civila i


jednog pokusaja ubistva tokom rata u Bosni. Medjutim, isti sud je - 15.


jula ove godine - ponistio pomenutu presudu, zakljucivsi da je Damjanovic


kriv samo za manje tezak zlocin: ubistvo jedne osobe i ranjavanje druge.


Tom prilikom mu je izrecena kazna zatvora u trajanju od devet godina, ali


je - posto se u zatvoru nalazio od 1992 - smesta oslobodjen, i veruje se


da trenutno zivi u Republici Srpskoj.


Sarajevski okruzni tuzilac ce ovog meseca podneti zalbu protiv ove


odluke - a na Damjanovicu je da se opredeli hoce li osporiti i preostale


tacke optuznice i tvrditi da su sve optuzbe bile u stvari politicki


motivisane. Damjanovicev slucaj nam pruza jedinstven uvid u stanje


bosanskog sudstva, i to u trenutku kada preovladava uverenje da bi


tribunal sto veci broj slucajeva ratnih zlocina trebalo da prepusti


domacim sudovima.


Samo u sarajevskom kantonu se do sada procesuiralo 17 slucajeva za ratne


zlocine, rezultirajuci sa 12 osuda i pet oslobadjajucih presuda.


Damjanovic je zajedno s jednim svojim saborcem - bosanskim Srbinom,


vojnikom Borislavom Herakom - uhapsen novembra 1992. u Sarajevu, nakon sto


su se greskom zatekli na teritoriji pod kontrolom bosanske armije. Obojica


su najpre priznali da su pobili veliki broj nesrpskih civila u predgradju


Sarajeva. Medjutim, nakon kontakta s advokatom, Damjanovic je izmenio


iskaz, tvrdeci da je njegovo ranije priznanje bilo izreceno pod prinudom.


Herak pak nije povukao svoj iskaz, nego je, naprotiv, ponavljao tvrdnje o


ubistvima i silovanjima, upotpunjujuci ih jezovitim pricama - koje su


preneli brojni mediji - o tome kako su srpski vojnici klali ljude poput


svinja. Damjanovic i Herak su u martu 1993. osudjeni na smrt za genocid.


Presuda se uglavnom zasnivala na Damjanovicevoj prvobitnoj izjavi i


Herakovim naknadnim dokazima, medju kojima su bili i navodi o ucescu u


ubistvu dvojice brace, Asima i Kasima Blekica. Osuda je bila izrecena tri


godine pre no sto je u Rimu potpisan medjunarodni sporazum - poznat kao


Pravila puta - kojim je ugovoreno da pripadnici razlicitih etnickih grupa


u Bosni ne mogu suditi jedni drugima ukoliko im to ne dozvoli Haski


tribunal. Imajuci u vidu da su Damjanovic i Herak iscekivali pogubljenje,


glavna presuda je ukinuta i kazne su im ublazene na po 20 godina zatvora.


A onda se desilo nesto posve neocekivano: novinska agencija Rojters je 12.


februara 1997. objavila da su braca Blekic zivi i da se nalaze u


sarajevskom predgradju Vogosca. Damjanovicev advokat Branko Maric je


smesta pokrenuo zalbu.


Novo sudjenje je zapocelo prosle godine, gde je sarajevski kantonalni


tuzilac Mustafa Bisic zastupao stav da su identiteti zrtava verovatno


pobrkani, te da je Damjanovic ipak ubio sedmoro ljudi - dakle, onoliko


koliko su i sama dvojica bosanskih Srba pominjali u prvobitnom priznanju -


i to s namerom da izvrsi genocid.


Optuzba se takodje potrudila da predoci dokaze u vidu pet tela koja su


otkrivena 1996. u sarajevskom predgradju Vogosca, a koja su po njenim


tvrdnjama potpuno odgovarala Herakovim i Damjanovicevim prvobitnim


iskazima o vremenu i nacinu na koji je izvrsen zlocin. Sarajevski


kantonalni sud je, medjutim, odbio da razmotri nalaze tih ekshumacija -


jer bosansko sudstvo ne priznaje posredne dokaze. Sud je takodje odbacio


da u dokazni materijal uvrsti i Herakovu izjavu.


Damjanovic je 1999, zbog traume koju je pretrpeo cekajuci izvrsenje smrtne


presude, pokrenuo parnicu protiv Bosanske Federacije. Dobio je naknadu u


iznosu od 16,750 konvertibilnih maraka (8,400 eura).


Medjutim Damjanovicev slucaj nije i jedini tokom koga je lokalno sudstvo


zapalo u probleme. U ostalima su optuznice bile slabo povezane ili rdjavo


iznesene, dok su svedocenja nekih svedoka bila nepotpuna.


Uz molbu da prokomentarise rad sarajevskog kantonalnog suda i, generalno,


sposobnost lokalnog sudstva da procesuira ratne zlocine, pravni ekspert


Evropske Unije Ahmed Zilic dao je pozitivan, mada i oprezan odgovor. "Uz


sve mane onih sudjenja za ratne zlocine koja su odrzana u Sarajevu, licno


smatram da su sudije veoma profesionalno obavile svoju duznost", izjavio


je Zilic.


Edina Becirevic je asistent za Sigurnosne studije pri Fakultetu


kriminalistickih nauka Univerziteta u Sarajevu.