IZVESTAJ IZ REGIONA: NOVI PREOKRET U SLUCAJU DAMJANOVIC
Sarajevski advokati pokusace da ospore odluku lokalnog suda o ponistavanju
IZVESTAJ IZ REGIONA: NOVI PREOKRET U SLUCAJU DAMJANOVIC
Sarajevski advokati pokusace da ospore odluku lokalnog suda o ponistavanju
Pise: Edina Becirevic iz Sarajeva (TU 280, 9-13 septembar 2002)
Nakon sto je sarajevski sud odbacio presudu za ratne zlocine protiv
bosanskog Srbina Sretka Damjanovica, tuzioci ce uloziti zalbu. Damjanovic
se vec nekoliko meseci nalazi na slobodi, posto je osuda koja mu je jos
1993. izrecena za genocid - prva takve vrste na Balkanu - u medjuvremenu
oborena.
Sarajevski kantonalni sud osudio ga je na smrt zbog ubistva sedam civila i
jednog pokusaja ubistva tokom rata u Bosni. Medjutim, isti sud je - 15.
jula ove godine - ponistio pomenutu presudu, zakljucivsi da je Damjanovic
kriv samo za manje tezak zlocin: ubistvo jedne osobe i ranjavanje druge.
Tom prilikom mu je izrecena kazna zatvora u trajanju od devet godina, ali
je - posto se u zatvoru nalazio od 1992 - smesta oslobodjen, i veruje se
da trenutno zivi u Republici Srpskoj.
Sarajevski okruzni tuzilac ce ovog meseca podneti zalbu protiv ove
odluke - a na Damjanovicu je da se opredeli hoce li osporiti i preostale
tacke optuznice i tvrditi da su sve optuzbe bile u stvari politicki
motivisane. Damjanovicev slucaj nam pruza jedinstven uvid u stanje
bosanskog sudstva, i to u trenutku kada preovladava uverenje da bi
tribunal sto veci broj slucajeva ratnih zlocina trebalo da prepusti
domacim sudovima.
Samo u sarajevskom kantonu se do sada procesuiralo 17 slucajeva za ratne
zlocine, rezultirajuci sa 12 osuda i pet oslobadjajucih presuda.
Damjanovic je zajedno s jednim svojim saborcem - bosanskim Srbinom,
vojnikom Borislavom Herakom - uhapsen novembra 1992. u Sarajevu, nakon sto
su se greskom zatekli na teritoriji pod kontrolom bosanske armije. Obojica
su najpre priznali da su pobili veliki broj nesrpskih civila u predgradju
Sarajeva. Medjutim, nakon kontakta s advokatom, Damjanovic je izmenio
iskaz, tvrdeci da je njegovo ranije priznanje bilo izreceno pod prinudom.
Herak pak nije povukao svoj iskaz, nego je, naprotiv, ponavljao tvrdnje o
ubistvima i silovanjima, upotpunjujuci ih jezovitim pricama - koje su
preneli brojni mediji - o tome kako su srpski vojnici klali ljude poput
svinja. Damjanovic i Herak su u martu 1993. osudjeni na smrt za genocid.
Presuda se uglavnom zasnivala na Damjanovicevoj prvobitnoj izjavi i
Herakovim naknadnim dokazima, medju kojima su bili i navodi o ucescu u
ubistvu dvojice brace, Asima i Kasima Blekica. Osuda je bila izrecena tri
godine pre no sto je u Rimu potpisan medjunarodni sporazum - poznat kao
Pravila puta - kojim je ugovoreno da pripadnici razlicitih etnickih grupa
u Bosni ne mogu suditi jedni drugima ukoliko im to ne dozvoli Haski
tribunal. Imajuci u vidu da su Damjanovic i Herak iscekivali pogubljenje,
glavna presuda je ukinuta i kazne su im ublazene na po 20 godina zatvora.
A onda se desilo nesto posve neocekivano: novinska agencija Rojters je 12.
februara 1997. objavila da su braca Blekic zivi i da se nalaze u
sarajevskom predgradju Vogosca. Damjanovicev advokat Branko Maric je
smesta pokrenuo zalbu.
Novo sudjenje je zapocelo prosle godine, gde je sarajevski kantonalni
tuzilac Mustafa Bisic zastupao stav da su identiteti zrtava verovatno
pobrkani, te da je Damjanovic ipak ubio sedmoro ljudi - dakle, onoliko
koliko su i sama dvojica bosanskih Srba pominjali u prvobitnom priznanju -
i to s namerom da izvrsi genocid.
Optuzba se takodje potrudila da predoci dokaze u vidu pet tela koja su
otkrivena 1996. u sarajevskom predgradju Vogosca, a koja su po njenim
tvrdnjama potpuno odgovarala Herakovim i Damjanovicevim prvobitnim
iskazima o vremenu i nacinu na koji je izvrsen zlocin. Sarajevski
kantonalni sud je, medjutim, odbio da razmotri nalaze tih ekshumacija -
jer bosansko sudstvo ne priznaje posredne dokaze. Sud je takodje odbacio
da u dokazni materijal uvrsti i Herakovu izjavu.
Damjanovic je 1999, zbog traume koju je pretrpeo cekajuci izvrsenje smrtne
presude, pokrenuo parnicu protiv Bosanske Federacije. Dobio je naknadu u
iznosu od 16,750 konvertibilnih maraka (8,400 eura).
Medjutim Damjanovicev slucaj nije i jedini tokom koga je lokalno sudstvo
zapalo u probleme. U ostalima su optuznice bile slabo povezane ili rdjavo
iznesene, dok su svedocenja nekih svedoka bila nepotpuna.
Uz molbu da prokomentarise rad sarajevskog kantonalnog suda i, generalno,
sposobnost lokalnog sudstva da procesuira ratne zlocine, pravni ekspert
Evropske Unije Ahmed Zilic dao je pozitivan, mada i oprezan odgovor. "Uz
sve mane onih sudjenja za ratne zlocine koja su odrzana u Sarajevu, licno
smatram da su sudije veoma profesionalno obavile svoju duznost", izjavio
je Zilic.
Edina Becirevic je asistent za Sigurnosne studije pri Fakultetu
kriminalistickih nauka Univerziteta u Sarajevu.
