Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: NOVE NEDOUMICE OKO SLUCAJA STRPCI

Cini se da je vladina fakticka obustava istrage masakra u Strpcima
By Marina Grihovic

Pise: Marina Grihovic iz Beograda (TU No. 281, 16-21 septembar, 2002)


Nakon sto je na sudjenju jednom od dvadesetorice pripadnika paravojnih


trupa - koliko ih je inace umesano u zloglasnu otmicu voza u Strpcima -


predsedavajuci sudija izjavio da nema nikakvih nagovestaja krivicnog


gonjenja optuzenikovih saizvrsilaca, na predstavnike vlasti pala je sumnja


da nastoje da zataskaju tragove tog zlocina.


Srpske i crnogorske vlasti su izgleda zabrinute zbog toga sto bi ih dalja


sudjenja osumnjicenima u ovom slucaju - i to uoci presudnih izbora u obe


republike - dodatno udaljila od nacionalistickih glasaca. Advokati kazu da


su pritisak na tuzilastvo izvrsili i predstavnici prethodne vlasti,


pribojavajuci se obelodanjivanja dokaza o vlastitoj umesanosti u zlocin.


Nove tvrdnje o zataskavanju iznesene su nakon sto je Nebojsi


Ranisavljevicu, 9. septembra, izrecena presuda zbog sudelovanja u ubistvu


19 nesrpskih putnika voza koji je - pre gotovo deset godina, u vreme kada


je besnio bosanski rat - iz Beograda krenuo put crnogorskog primorja.


Ranisavljevica je sud u Bijelom Polju (Crna Gora) osudio na 15 godina


zatvora.


Dana 27. februara 1993. godine, dvadesetak naoruzanih ljudi uslo je u


pomenuti voz, zahtevajuci od putnika da im pokazu licna dokumenta. Oni


cija prezimena nisu bila srpska - 18 Muslimana i jedan Hrvat - izvedeni su


iz voza na stanici Strpci (na samoj granici sa Republikom Srpskom, RS), da


bi potom bili opljackani, ubijeni i baceni u reku Drinu. Pripadnici


paravojnih jedinica su ocigledno prvobitno planirali razmenu putnika za


Srbe koje su prethodno zarobili Bosnjaci (tj. bosanski Muslimani).


Ondasnje vlasti su jasno pokazale da se protive istrazi ovog zlocina, sto


je samo podstaklo sumnje da i one same imaju sta da kriju. Godine 1994.


uhapsen je osumnjiceni vodja bande Milan Lukic, koji je medjutim - nakon


sto mu je saslusanje vise puta odgadjano - deportovan u RS, gde je docekan


kao heroj, i gde i danas, prema izvorima IWPR, mirno zivi u Visegradu.


Ranisavljevic je uhapsen posle tri godine, trebalo je da prodju jos cetiri


da bi doslo do sudjenja - koje je i samo trajalo cetiri godine.


Na sudjenju Ranisavljevicu u Bijelom Polju, sudu je receno da je bivsim


beogradskim liderima od strane zeleznickog obezbedjenja bilo upuceno


upozorenje da se planira takav zlocin, ali da su oni odlucili da to


ignorisu. Izrecene su i tvrdnje po kojima je sluzbenicima zeleznice cak


bilo naredjeno da izbrisu kljucne podatke - na primer, to da ce voz biti


zaustavljen u Strpcima, zatim ime strazara u vagonu iz koga su putnici


oteti, kao i ime vozaca.


Advokat Savo Popovic, koji je u ime beogradskog Centra za humanitarno


pravo pratio tok sudjenja, kaze da prakticno sve ukazuje na umesanost


bivsih nosilaca vlasti u sam zlocin. "Kako inace objasniti cinjenicu da je


Lukic uhapsen u Srbiji, a da su ga onda oslobodili? Osim toga, da su


zaista hteli, mogli su da uhapse i ostale osumnjicene, s obzirom da su u


to vreme srpske tajne sluzbe bile i te kako uticajne medju bosanskim


Srbima i da su bile u prilici da zaustave pocinioce."


Po zavrsetku sudjenja Ranisavljevicu, predsedavajuci sudija Vukoman


Golubovic izricito je nagovestio da osudjenikovi saucesnici nece biti


izvedeni pred sud: "Nemam nikakvih informacija o optuzbama protiv bilo


koga drugog." Njegove su opaske podstakle sumnju u to da se i nova vlast,


podjednako istrajno koliko i stara, odupire sprovodjenju istrage.


Prema zvanicnom obrazlozenju, nova sudjenja ne treba ocekivati zbog toga


sto su svi osumnjiceni trenutno nastanjeni u RS i sto ne postoje nikakve


naznake da su tamosnje vlasti spremne da ih isporuce. No, neki posmatraci


smatraju da je u pitanju puki izgovor za obustavu istrage, i tvrde da


stvarni razlog pociva u nedostatku politicke volje. U obe republike se


iscekuju izbori, a domaca sudjenja za ratne zlocine izrazito su


nepopularna, buduci da nacionalisti u optuzenim Srbima ne vide zlikovce,


nego heroje.


I zaista, potonju teoriju potvrdio je i funkcioner srpske vlade koji je,


govoreci za IWPR, zahtevao da ostane anoniman. "Ranisavljevic je dobio sta


je zasluzio, i to je trebalo da se dogodi i svima drugima koji su


odgovorni za zlocine. Ali ni mi, kao ni zvanicnici iz Crne Gore, ne zelimo


da razljutimo nacionalisticke grupacije uoci samih izbora".


Marina Grihovic je nezavisni novinar iz Beograda.