Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: MILOSEVICEVI TUZIOCI U TRCI S VREMENOM

Jedan tajni dokument mogao bi pomoci tuzilastvu da pred sam kraj roka koji mu je odredio tribunal osnazi vlastiti dokazni postupak protiv Milosevica.
By IWPR ICTY

Bivsi sef srpske tajne policije, Jovica Stanisic, ponovo je u sredistu paznje usled jos jednog ocajnickog pokusaja tuzilastva da dodje do dokaza protiv Slobodana Milosevica.


Glavnom zastupniku tuzilastva, Dzefriju Najsu, rok za podnosenje izjava svedoka navodnih zlocina pocinjenih na Kosovu istice 26. jula; medjutim, lukavi Stanisic, nekada kljucni Milosevicev saradnik, jos uvek mudro izbegava da svedoci protiv svog starog sefa, dok se Srbija u medjuvremenu kritikuje za nesaradnju s tribunalom.


Cak i da sudsko vece - kako bi nadoknadilo dve radne sedmice tokom kojih je Milosevic bio bolestan - i produzi rok tuzilastvu za izvodjenje dokaza, Najsu to nece biti od preterane koristi, buduci da on tek treba da iznese neoborive dokaze da je bivsi jugoslovenski predsednik kriv za zlocine pocinjene na Kosovu.


Upravo se time moze objasniti i cinjenica da su tokom poslednjih nekoliko dana haski istrazitelji u Beogradu imali kontakte s nekolicinom istaknutih vojnih i policijskih zvanicnika iz vremena vladavine Milosevicevog rezima.


Do sada su istrazitelji stupili u vezu sa Stanisicem, a uzeli su i izjave od generala Aleksandra Vasiljevica, zamenika nacelnika za bezbednost jugoslovenske vojske od 1999. do 2001, kao i od Radeta Markovica, koji je pre cetiri godine nasledio Stanisica na mestu sefa tajne policije.


Stanisic je bio uticajan savetnik u koga je optuzeni imao neograniceno poverenje, pa mnogi analiticari smatraju da je smenjivanje sefa tajne policije predstavljalo pocetak kraja samog Milosevica, koji je potom nacinio citav niz pogresnih procena, sto je i dovelo do njegovog pada u oktobru 2000.


Izvor iz srpske vlade potvrdio je za IWPR da je tuzilastvo pokusalo da nagovori Stanisica da svedoci protiv Milosevica, ali da u tome nije imalo uspeha. Stanisic nije otvoreno odbacio svaku saradnju s Najsovim timom, ali ne zeli ni da iznese neposredne dokaze protiv bivseg predsednika.


On je, medjutim, izazvao paznju istrazitelja zbog dokumenta koji bi optuzenog mogao ozbiljno da iskompromituje. U pitanju je poverljivi ukaz, donet 21. aprila 1997, kojim se srpska vlada lisava svake odgovornosti za rad tajne policije, i kojim se potonja istovremeno stavlja pod neposrednu kontrolu samog predsednika.


Stanisic je pomenuti dokument - premda nije imao odobrenje da to ucini - sacuvao i nakon sto je 1998. smenjen.


Ukoliko bi se pomocu tog ukaza moglo dokazati da su paravojne i drzavne jedinice bezbednosti na Kosovu bile direktno potcinjene samom Milosevicu, on bi na osnovu toga mogao biti proglasen odgovornim za sve zlocine koje su one navodno pocinile.


Istrazitelji tribunala zatrazili su i dobili nalog za pretres Stanisiceve kuce u elitnoj beogradskoj cetvrti Senjak, i to prilikom posete Pjera Risar Prospera, izaslanika SAD za pitanja ratnih zlocina, koji je beogradskim vlastima preneo upozorenje da na planu saradnje sa Hagom nisu napravile neophodne korake.


Prosper je bio zadovoljan time sto je izdat nalog za pretres. A zadovoljna je bila i Florans Artman, portparol tuzilastva, koja je sam taj cin opisala kao "ocigledan izraz zelje jugoslovenskih vlasti da saradjuju s tribunalom".


Ali Stanisic je - koji kao prijatelj premijera Zorana Djindjica neguje bliske veze s vladom - na vreme bio obavesten o zahtevu istrazitelja, pa je ocigledno uklonio inkriminisani dokument s vlastitog poseda.


Neposredno uoci samog pretresa, Stanisic je Milosevicev tajni ukaz vratio u arhivu srpske policije, gde je poverljivi dokument ponovo postao nedostupan.


Kada su cetvorica istrazitelja, s nalogom za pretres u rukama, zakucala na Stanisiceva vrata, saopsteno im je da se dokument nalazi na drugom mestu, da bi - nakon sto je to i potvrdjeno - bili prinudjeni da odu, a da prethodno i ne izvrse pretres.


Nekoliko dana kasnije, vlasti su s dokumenta uklonile oznaku poverljivosti i urucile ga tuzilastvu.


Ovakav razvoj dogadjaja znacio je da niko ne moze prebaciti Stanisicu da ne saradjuje s Hagom, ali i da ga niko u Srbiji ne moze optuziti da je Hagu predao krunski dokaz protiv Milosevica.


Osim sto se na taj nacin ocigledno pribavljaju dragoceni podaci o lancu komandovanja u vreme trajanja kosovskog sukoba, pomenuti dokument otkriva i u kojoj su meri Milosevic i Stanisic bili bliski, jer se iz njega vidi da je Milosevic nameravao da imenuje Stanisica za sefa novog nacionalnog saveta za bezbednost.


U vreme kada je dokument potpisan, Stanisic je vec bio lisen ogromnog dela svog uticaja, i to nakon sto se sukobio s Mirom Markovic - mocnom suprugom svoga sefa - onda kada je Milosevica, u zimu 1996-97, nagovarao da ne posegne za silom pri gusenju anti-vladinih demonstracija.


Otuda i zapadna stampa pokazuje izvesnu dozu simpatije za coveka koji je svojevremeno - tokom ratova u Bosni i Hrvatskoj - komandovao paravojnim formacijama, posto mu se u izvesnim medijskim krugovima u zasluge pripisuje to sto Srbija nije skliznula u apsolutnu diktaturu.


Njegov polozaj u Beogradu je ponovo poceo da slabi tokom 1997, kada je u novom sefu policije Vlajku Stojiljkovicu - koji je bio slepo privrzen Miri Markovic i koji je imao cvrst stav prema kosovskim Albancima - stekao ljutog neprijatelja. Kao lice koje je optuzeno zajedno sa svojim predsednikom, Stojiljkovic je nedavno pocinio samoubistvo u znak protesta protiv odluke srpske vlade da isporuci sve osumnjicene za ratne zlocine.


Stanisic je svoj savez s Milosevicem napokon raskinuo nakon zestokog sukoba sa Stojiljkovicem na sastanku drzavnog rukovodstva na kojem je, 13. juna 1998., bila definisana vladina strategija u odnosu na Kosovo. Pod uticajem supruge, i Milosevic je tada - umesto svog starog saveznika, koji se zalagao za suptilniji pristup problemu - podrzao novog ministra policije.


Na kraju je i sam predsednik odustao od ideje o osnivanju nacionalnog saveta za bezbednost, da bi godinu dana kasnije novi predsednik Srbije, Milan Milutinovic, ponistio i sporni ukaz iz 1997.


Stoga je prilicno neizvesno u kojoj ce meri Stanisicev dokument biti od koristi tuzilastvu, buduci da se on odnosi na period koji nije obuhvacen kosovskom optuznicom protiv Milosevica, kojom je "pokriven" period od januara do juna 1999. Medjutim, neki eksperti smatraju da ce ovaj dokument ipak biti dragocen, s obzirom da se cini da je njime pripreman teren za ono sto se dogodilo kasnije.


Uprkos tome sto nije kadro da omoguci Stanisicevo svedocenje, tuzilastvo ne zeli da odustane od nekadasnjeg sefa tajne policije, koji vazi za svedoka koji o Milosevicu zna vise od bilo koga drugog. Tribunal, takodje, nad njim ima premoc u vidu moguce optuznice protiv njega.


"Ne zelim da svedocim u Hagu", izjavio je nedavno Stanisic za beogradski nedeljnik NIN, "ali cu se, ukoliko me optuze, dobrovoljno predati i otici u tribunal da dokazem svoju nevinost".


Jos manje je jasno hoce li Hag imati vise srece s ostalim potencijalnim "svedocima-insajderima" (s kojima se u protekla dva meseca pregovaralo).


Radetu Markovicu se, kao Stanisicevom nasledniku na mestu sefa tajne policije, u samoj Srbiji sudi za navodne politicke atentate pocinjene u vreme Miloseviceve vladavine. Haski istrazitelji su ga vise puta posetili u zatvoru, trazeci od njega da nastupi kao kljucni svedok protiv Milosevica.


Markovicev advokat, Dusan Masic, izjavio je za beogradski dnevni list Blic da njegov klijent nema nista protiv toga da se u Hagu pojavi u ulozi svedoka. "Nezavisno od toga da li ce ga pozvati tuzilastvo ili odbrana, on ce tamo otici i govorice istinu", rekao je Masic.


Najtajanstveniji medju mogucim "insajderima" ostaje Vasiljevic, bivsi nacelnik vojne bezbednosti. Krajem maja, on je razgovarao s predstavnicima tuzilastva, a da pri tom nije prethodno zatrazio odobrenje vlade - sto je, kao pripadnik vojske, bio obavezan da ucini.


Izvori bliski Vasiljevicu kazu da on pristaje da svedoci, ali i da verovatno ne raspolaze dovoljnom kolicinom podataka kojima bi dokazao Milosevicevu krivicu. Pa ipak, jos uvek je moguce da ce Vasiljevic odigrati kljucnu ulogu na sudjenju Milosevicu.


Vreme, medjutim, istice - a Najs tek treba da pronadje najvaznije svedoke. Ukoliko tuzilastvo sve nade polaze u odlucni udarac koji ce zadati uz pomoc Stanisica, Markovica ili Vasiljevica, ono je na sebe mozda preuzelo isuvise veliki rizik.


Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnika Blic News i redovni saradnik IWPR.