IZVESTAJ IZ REGIONA: Lokalna pravda na bosanski nacin
Hag zeli da vidi kako lokalni sudovi u Bosni preuzimaju parnice za ratne zlocine, ali ce im za tako nesto biti neophodna pomoc.
IZVESTAJ IZ REGIONA: Lokalna pravda na bosanski nacin
Hag zeli da vidi kako lokalni sudovi u Bosni preuzimaju parnice za ratne zlocine, ali ce im za tako nesto biti neophodna pomoc.
Ove nedelje je Goran Vasic, star 28 godina, nervozno seo na optuzenicku klupu u maloj, hladnoj sudnici sarajevskog Kantonalnog suda. Nadgledan od strane vojnog policajca, navodni srpski ratni zlocinac je cutao dok je svedok davao svoj iskaz.
Gledajuci u njegovo lice, covek ne bi mogao a da se ne zapita kako je Vasic, dok je jos bio tinejdzer, uopste mogao pociniti takve zlocine kao sto su vezivanje Bosnjaka za kola "kao da su konji", primoravanje tih ljudi da vuku kola natovarena ugljem, njihovo premlacivanje i podsticanje pasa da ih ujedaju.
Vasic je u dva navrata vec bio proglasen krivim za zlocine pocinjene tokom 1992. i 1993. Medjutim, obe presude su, posle usvojenih zalbi, bile oborene posredstvom Vrhovnog suda Federacije.
Vasic se sada suocava sa trecim sudjenjem po istom osnovu, uz jednu dodatnu optuzbu - navodno ubistvo Hakije Turajlica, nekadasnjeg potpredsednika bosanske vlade na koga je pucano dok se, u UNPROFOR-ovom vozilu, nalazio na srpskom kontrolnom punktu u Sarajevu.
Vasica je saslusao hrvatski sudija i porota koju su cinili dva Srbina i dva Bosnjaka. Posle svakog saslusanja, sudija je bucnom stenografu izdiktirao beleske.
Strani posmatraci kritikovali su sud zbog dugotrajnog procesa. Ali lokalni poznavaoci prava kazu da trogodisnje sudjenje, uz dve uspesne zalbe, samo potvrdjuje kredibilitet suda.
Sudija Davorin Jukic je za IWPR izjavio da je slozena priroda ovog slucaja uslovila kolicinu vremena koja je na njega potrosena - kao i da je sva lokalna sudjenja motrila Kancelarija Visokog predstavnika, koja je svoje izvestaje onda prosledila medjunarodnom sudu za ratne zlocine i Nezavisnoj pravnoj komisiji.
Domaci posmatraci, medjutim, priznaju da je pravni proces bio potkopan teskocama u pronalazenju svedoka.
"Oni se plase da izloze dokazni materijal - jer su uplaseni za svoje zivote", kaze sudija Kantonalnog suda Izet Bazdarevic. Ovim problemom moze biti objasnjen veliki broj oslobadjajucih presuda donetih u skorije vreme na sudjenjima za ratne zlocine koja se odrzavaju u Bosni.
Broj oslobodjenih i duzina sudjenja stavljaju pod znak pitanja kompetentnost ovdasnjih sudova - premda nijedno sudjenje za ratne zlocine ne moze u Bosni biti izvedeno bez saglasnosti Haskog tribunala.
Mada Jukic veruje u kredibilitet lokalnog sudstva, on je skloniji tome da ratnim zlocincima bude sudjeno na specijalnim sudovima, kakav je Haski tribunal, koji pak nudi tu pogodnost da s lakocom samostalno sprovodi istrage i prikuplja dokazni materijal.
Vasicev advokat, Srbin Veljko Civsa, takodje bi vise zeleo da njegov klijent bude saslusan u Hagu, ali iz sasvim drugacijih razloga. On kaze da se vec samim obavljanjem sudjenja u Federaciji postupa protivno Vasicevim interesima.
Lokalno misljenje o zaslugama Haga podeljeno je po etnickoj osnovi. Hrvati i Srbi Hag vide kao simbol nepravde i boljima smatraju lokalne sudove. Bosnjaci ga, sa druge strane, dozivljavaju kao "pravo mesto" za ratne zlocince - i imaju prilicno postovanje za njegove istrazitelje, kao i za program zastite svedoka.
No, nezavisno od podeljenih misljenja, Hag nece biti u stanju da izadje na kraj sa procesima protiv svih onih koji su optuzeni za ratne zlocine - te utoliko neki od slucajeva moraju biti prepusteni lokalnom sudstvu.
Pred Kantonalnim sudom u Sarajevu je, u poslednjih nekoliko godina, odrzano 14 takvih sudjenja. Ishod su osam presuda, kojima su optuzeni osudjeni na ukupno 107 godina zatvorske kazne.
Kancelarija kantonalnog tuzioca je tesno saradjivala sa medjunarodnim tribunalom, poslavsi mu oko 500 slucajeva, od kojih su 300 do sada vec istrazeni.
Gream Bluit, zamenik glavnog tuzioca Tribunala, kaze da pozdravlja to sto lokalni sudovi preuzimaju slucajeve.
"Tribunal ce uciniti sve sto je u njegovoj moci da pomogne i podrzi kancelariju domaceg tuzioca u sudjenjima za ratne zlocine", izjavio je on za IWPR tokom svoje poslednje posete Sarajevu. "Samo na taj nacin ce svi ratni zlocinci biti izvedeni pred lice pravde. Tribunal nije u stanju da sam ucini sve."
Ostali visoki zapadni zvanicnici navode da je obavljanje lokalnih sudjenja sada mnogo lakse nego neposredno posle rata, buduci da su politicke tenzije znatno smanjene.
U nastojanju da se podigne nivo strucnosti lokalnog sudstva, Medjunarodna pravna koalicija, Americka asocijacija pravnika i Pravna inicijativa za centralnu i istocnu Evropu nedavno su, u Sarajevu i Banja Luci, organizovali cetvorodnevnu konferenciju posvecenu sudjenjima za ratne zlocine. Oba mesta privukla su veliki broj advokata i sudija.
Meri Grir, koordinator Medjunarodne pravne koalicije i jedan od organizatora konferencije, veruje da je kucnuo cas da se domacim pravnicima pruzi pomoc u postupcima za ratne zlocine, vec i zbog toga sto i lokalno stanovnistvo u ovom pogledu pokazuje veliku zainteresovanost.
Bosna danas razmatra osnivanje "malog Haga" na domacem terenu. Prema tom planu, tuzitelji Tribunala ce nadgledati rad lokalnih tuzilaca i istrazivackih timova. Srbi su se toj ideji suprotstavili - do sada u Republici Srpskoj nije organizovano nijedno sudjenje za ratne zlocine - ali bi do njenog ostvarenja moglo iz razumljivih razloga doci u Brckom, s obzirom na to da je rec o nezavisnoj teritoriji. Tamosnji sudski organi za sada odbijaju da o tome govore.
Bosanski sudovi moraju se potvrditi kao kvalifikovani za sprovodjenje slozenih i zahtevnih postupaka kakve predvidjaju sudjenja za ratne zlocine, da bi onda lokalno stanovnistvo pocelo da ih smatra dovoljno kompetentnima za obavljanje takvih procesa. Haski tribunal mozda pise istoriju Balkana. Ali bi lokalni sudovi mogli postati njeni ko-autori.
Amra Kebo je pomocni urednik IWPR-a u Bosni i clan dopisnicke mreze IWPR-a za ratne zlocine.
