Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: Kosovari ne reaguju na Milosevicevo sudjenje

Kosovski Albanci tvrde da imaju malo razloga da se uzbudjuju oko cinjenice da se njihov nekadasnji mucitelj nalazi na optuzenickoj klupi.
By IWPR ICTY

Reakcije kosovskih Albanaca na sudjenje Slobodanu Milosevicu su iznenadjujuce prigusene. Smatraju da pravda nece biti zadovoljena cak i ako on bude osudjen.


Kosovom vlada bes iz razloga sto veliki broj onih koji su pored Milosevica odgovorni za smrt 12,000 Albanaca i oko 3,900 nestalih tek treba da budu privedeni pravdi. Usled ovoga je sve prisutniji i stav da je medjunarodna zajednica Jugoslaviju zapravo potpuno oslobodila odgovornosti.


Kosovski Albanci zele da se sudi saizvrsiocima i sledbenicima bivseg predsednika i pozivaju na povecan pritisak Zapada na beogradske vlasti da bi se oni isporucili.


Fatimir Sejdiu, podpredsednik Skupstine Kosova i profesor prava na Pristinskom univerzitetu, misli da je "Milosevic bio centralna osoba, koja je isplanirala i izvrsila genocid na Kosovu" ali i da je "sirok krug ljudi" pomogao da se njegova naredjenja izvrse.


Nova srpska administracija takodje uziva veliku podrsku medjunarodne zajednice. Srbiji je obezbedjen visok iznos finansijske pomoci uprkos cinjenici da vlasti jos uvek nisu izrucile preostale optuzene za ratne zlocine.


Albanci veruju da je medjunarodna zajednica, namerno ili ne, pogresila s odlukom da iz Miloseviceve optuznice za Kosovo izostavi zlocine pocinjene pre marta 1999 - ovim je prakticno omoguceno da velik broj zlocinaca umakne pravdi.


Imer Delijaj je bio svedok kada je srpska policija - u selu Abrija (oblast Drenica), septembra 1998 - pobila njegovu porodicu: zenu i cetvoro dece (starosti od osamnaest meseci do devet godina). "Slobodan Milosevic ce dobiti ono sto zasluzuje, ali oni koji su ga sledili i izvrsavali njegova naredjenja bi takodje trebalo da se nadju u Hagu", kaze Delijaj.


Pa ipak, za ubistvo Delijajove porodice se jos uvek nikome ne sudi. Hag uzima u obzir samo zlocine pocinjene u periodu od 1. januara do 30. juna 1999, dakle tokom kosovskog sukoba. A za te zlocine je glavni tuzilac tribunala, Karla del Ponte, uz Milosevica optuzila jos samo Nikolu Sainovica, Dragoljuba Ojdanica, Vlajka Stojiljkovica i Milana Milutinovica.


Zlocini koje su srpske trupe na Kosovu pocinile u periodu od februara 1998 do 31. decembra iste godine - poput masakra u Abriji - nisu obuhvaceni haskom optuznicom.


I Srbi sa Kosova takodje su nezadovoljni rokovima Haga, isticuci da je 30. jun kao datum zakljucno sa kojim svi zlocini pocinjeni u regionu treba da budu i procesuirani nepravedan. To znaci da ce zlocini pocinjeni nad kosovskim Srbima po okoncanju sukoba ostati nekaznjeni.


Kosovski Albanci misle da bi nakon demokratskih promena u Srbiji medjunarodna zajednica, u nameri da pridobije Beograd za saradnju s tribunalom, mogla potceniti srpsku politiku etnickog ciscenja regiona.


Oni odluku Zapada, kojom je 100 miliona dolara namenjenih za obnovu bilo uslovljeno Milosevicim izrucenjem Hagu, vide kao neposredni dokaz za tako nesto. Kosovari nemaju iluziju da je Miloseviceva ekstradicija predstavljala pocetak nekakvog ozbiljnijeg nastojanja beogradskih vlasti da se obracunaju sa ratnim zlocin(c)ima.


Beshet Salja, generalni sekretar Veca za zastitu ljudskih prava i sloboda u Pristini, izjavio je za IWPR: "Glavni imperativ za Srbiju bio je da se otarasi Milosevica kako bi dobila pomoc Zapada i potom jednom zauvek zatvorila kosovski dosije."


Arsim Bajrami, profesor prava i poslanik Skupstine Kosova, tvrdi: "Hag snosi odgovornost da sudi ne samo Milosevicu, nego svima onima koji su ucestvovali u genocidu pocinjenom u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu."


Arben Kirezi je redovni izvestac IWPR iz Pristine.