Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: JUGOSLAVIJA "PRETI" SVEDOCIMA TRIBUNALA

Tuziteljica je ukazala da je Beograd odgovoran za zastrasivanje lica pozvanih da svedoce pred Tribunalom za ratne zlocine
By IWPR ICTY

Glavni tuzilac Haskog tribunala protekle je sedmice optuzila Jugoslaviju da je njenim svedocima zapretila krivicnim gonjenjem, ukoliko se pojave u Hagu.


“Jednom od veoma vaznih svedoka u slucaju Milosevic federalne vlasti nedavno su zapretile da ce protiv njega podneti tuzbu, i to samo zbog toga sto je razgovarao s nasim istraziteljima”, navela je Karla del Ponte (Carla Del Ponte) u vrlo ostrom izvestaju podnetom Savetu bezbednosti UN-a.


Ona nije navela ime te osobe, ali je pozvala Savet bezbednosti da protiv Beograda stupi u odlucnu akciju.


“Pocinjemo da bivamo sposobni za izvodjenje pred sud onih lica koja ja nazivam kljucnim svedocima ili osetljivim izvorima”, kaze ona u svom godisnjem izvestaju Savetu. “Ali oni nailaze i na dodatne prepreke. Njima je receno da saradnja s mojim osobljem podrazumeva rizik od krivicnog gonjenja po domacem Zakonu o zastiti sluzbenih i vojnih tajni.”


Del Ponte je takodje optuzila Beograd da se oglusuje o svoju duznost hapsenja lica koja su osumnjicena za ratne zlocine, napominjuci: “SRJ [Savezna Republika Jugoslavija] ne pokazuje ni najmanju sklonost ispunjavanju bilo kakvih zahteva koji se ticu jugoslovenske vojske.”


Tuziteljica tvrdi da se kljucni optuzenici, ukljucujuci i srpskog predsednika Milana Milutinovica, jos uvek nalaze na slobodi. Dodala je da se Jugoslavija i dalje opire otvaranju vlastitih arhiva.


“Nema nikakve sumnje: ja sam to vec konstatovala, a sada ponavljam: saradnja Beograda u najboljem je slucaju selektivna. Ona je spora, a uz to i nedovoljna”, rekla je Del Ponte.


Zbog toga sto odbija da izruci svog bivseg vojnog komandanta, generala Janka Bobetka, tuziteljica je u svom obracanju kritikovala i Hrvatsku.


“Umesto da se povinuje nalogu Tribunala, hrvatska vlada nastoji da ospori, ne samo taj nalog, nego i optuznicu”, kaze ona.


Del Ponte nadalje tvrdi kako je od obe drzave dobila slicne odgovore – da trpe politicki pritisak iznutra usled koga ne smeju da izruce ljude koji medju nacionalistima uzivaju veliku popularnost.


“To se pak ne moze objasniti prostom tvrdnjom da je trenutna politicka situacija teska”, kaze ona.


“Situacija je po definiciji teska. ´Pravi´ trenutak za izvrsenje nasih naloga i hapsenje ozloglasenih javnih licnosti nece nikada ni nastupiti.”


Izvestan broj primedbi Del Ponte je iznela i na racun medjunarodne zajednice, posebno ukazujuci na okolnost da zahtevi UN-a (u kojima prednjace SAD), da sve haske istrage budu okoncane do isteka 2004., nisu praceni i odgovarajucim pritiskom na balkanske drzave u cilju izrucivanja svih osumnjicenih i omogucavanja pristupa arhivama.


“Ako je Tribunalu vec upucen zahtev za okoncanjem svih postupaka, i ako se od nas ocekuje da u tom smislu postujemo utvrdjene rokove, na medjunarodnoj zajednici je da resi pomenute probleme”, rekla je ona.


“Od nas se ne moze traziti da dovrsimo optuznice i sudjenja liderima, a da nam se u isto vreme porucuje da budemo strpljivi i da ne talasamo. U pitanju je ocigledna protivrecnost.”


Del Ponte je pocetkom 2001. uspela da ubedi medjunarodnu zajednicu, a pre svega administraciju Dzordza Busa (George Bush), da zahteva izrucenje Milosevica uz pretnju da ce u protivnom doci do obustave finansijske pomoci.


Ona je u svom govoru pohvalila krupne korake koji su nacinjeni u pogledu hapsenja osumnjicenih i njihovog izvodjenja pred Tribunal za Ruandu, napomenuvsi da Hag radi sve bolje. “Verujem da se trenutno u Hagu nalazimo na vrhuncu svih aktivnosti”, rekla je Del Ponte. “Nas sistem pravde u stalnom je napredovanju.”


Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu.