Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: JORDINA JEDANAESTORICA

Podaci o jedanaestorici Srba koji su osumnjiceni za ratne zlocine i za kojima traga Hag
By Chris Stephen

Predsednik Tribunala Klod Zorda (Claude Jorda) uputio je protekle sedmice poziv medjunarodnoj zajednici da izvrsi pritisak na Beograd kako bi sto pre bila izvrsena predaja 11 osoba osumnjicenih za ratne zlocine. One se, po njegovim recima, jos uvek nalaze u Jugoslaviji. Rec je o sledecim licima:


Gojko Jankovic (31/10/1954) i Dragan Zelenovic (12/02/1961)


Zapovednici paravojnih jedinica bosanskih Srba, optuzeni za masovno silovanje Muslimanki u Foci.


Optuzbe (ukupan broj – 3): Zlocini protiv covecnosti, krsenja zakona i obicaja ratovanja.


Mesto boravka: Nepoznato.


Status: Obojica su odbili pregovore o predaji.


Kontekst: Jankoviceva paravojna jedinica brojala je 50 ljudi. Pre rata u Foci je bio sitni biznismen, a tereti se za organizaciju isledjivanja i silovanja muslimanskih zena i devojaka u jednoj kuci. Posle rata postao je rukovodilac udruzenja veterana, da bi potom presao u Herceg Novi (Crna Gora), gde poseduje kafic.


Zelenovic se preselio u Srbiju kako bi izbegao hapsenje. Po zanimanju elektricar, u ratu je postao zapovednik paravojne jedinice. Srpska policija navodno prati obojicu optuzenika.


Vladimir Kovacevic (15/01/1961)


Kapetan jugoslovenske vojske i komandant snaga koje su 1991. navodno granatirale Dubrovnik (Hrvatska).


Optuzbe (ukupan broj – 4): Teske povrede Zenevske konvencije, krsenja zakona i obicaja ratovanja.


Mesto boravka: Jugoslavija.


Status: S jugoslovenskim ministarstvom pravde u aprilu 2002. pregovarao o predaji, a onda nestao.


Kontekst: Pod nadimkom Rambo, navodno je bio nadlezan za jedinice koje su 1991. izvrsile granatiranje Dubrovnika. Kasnije je napustio vojsku i posvetio se biznisu.


Poznih devedesetih, uhapsen je u Crnoj Gori i optuzen za ucesce u operaciji kojom je Milosevic nastojao da destabilizuje predsednika Mila Djukanovica.


Milan Lukic (06/09/1967.) i Sredoje Lukic (05/04/1961.) (Braca)


Paravojne vodje optuzene za ubijanje muslimanskih civila.


Optuzbe (ukupan broj – 3): Zlocini protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja ratovanja.


Mesto boravka: Milan – krije se (zajedno sa zenom i detetom) u blizini rodnog grada Foce (Bosna). Sredoje – nepoznato.


Status. Na slobodi.


Kontekst: Rec je o rodjacima Sretena Lukica, mocnog funkcionera srpske policije, jos iz vremena Miloseviceve vladavine.


Obojica su optuzena za brojna ubistva koja su tokom 1992. pocinjena u okolini Visegrada (Bosna), ukljucujuci i ono kada je u jednom ambaru zivo spaljeno 69 Muslimana.


Milan je takodje optuzen da je ucestvovao u otmici 17 Muslimana iz voza u Priboju i njihovom kasnijem ubistvu.


Milanovu moc u Visegradu ilustruje cinjenica da je u centru grada stara komunisticka parola “Druze Tito, mi ti se kunemo” bila prepravljena u “Druze Lukicu, mi ti se kunemo”.


Milan je vlasnik nekoliko kafica i restorana u samom gradu.


Sredoje je bio clan paravojne jedinice Beli orlovi.


Dragomir Milosevic (04/02/1942.) *Nije u srodstvu sa Slobodanom.


Bivsi zapovednik snaga bosanskih Srba, optuzen za granatiranje Sarajeva.


Optuzbe (ukupan broj – 2): Zlocini protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja ratovanja.


Mesto boravka: Nepoznato.


Status: Pregovori o dobrovoljnoj predaji su propali, buduci da je zahtevao novac za svoju porodicu i privremeno pustanje na slobodu, sto Jugoslavija nije bila u stanju da ispuni.


Kontekst: Podrzao Karadzica u sukobu s Mladicem. Optuzen prosle godine.


Milan Milutinovic (19/12/1942.)


Aktuelni predsednik Srbije, optuzen (zajedno sa Slobodanom Milosevicem) za zlocine na Kosovu.


Optuzbe (ukupan broj – 5): Genocid, zlocini protiv covecnosti, krsenja zakona i obicaja ratovanja i teske povrede Zenevske konvencije.


Mesto boravka: Zgrada Predsednistva Srbije.


Status: Izjavio je da je spreman da se preda po isteku predsednickog mandata (tj. u januaru 2003.).


Kontekst: Optuzen je kao pripadnik najuzeg kruga Milosevicevih saradnika, odgovornih za ratne zlocine, pocinjene tokom rata na Kosovu (1998-99.).


Mnogi u njemu vide Milosevicevog poslusnika: na celu drzave nasao se kada je Milosevica ustav primorao da funkciju predsednika Srbije zameni funkcijom predsednika Jugoslavije.


Beogradski izvori kazu da je Milutinovic uplasen, da odavno zeli da se preda Hagu, ali da mu to ne dozvoljavaju srpske vlasti.


Govorka se da su i zapadne diplomate zelele da Hag Milutinovicu odobri ostajanje na funkciji do kraja mandata, kako predsednikovom predajom ne bi bili izazvani prevremeni izbori u ionako burnom prelaznom periodu.


Ratko Mladic (datum rodjenja – nepoznat)


Bivsi vojni komandant bosanskih Srba, optuzen da je naredio masakr u Srebrenici i bombardovanje Sarajeva.


Optuzbe (zajedno s Radovanom Karadzicem): Genocid, zlocini protiv covecnosti, krsenja zakona i obicaja ratovanja i teske povrede Zenevske konvencije.


Mesto boravka: Veruje se da se krece na liniji Beograd-Bosna.


Status: Na slobodi.


Kontekst: Zajedno s Karadzicem, Mladic se nalazi na vrhu nezvanicne liste “najtrazenijih”. Optuzen je za niz zlocina, od kojih je najtezi masakr pocinjen jula 1995. nad 7.000 muslimanskih muskaraca i decaka u istocnoj enklavi Srebrenica. Za vreme Miloseviceve vladavine ziveo je, ne skrivajuci se, u jednoj beogradskoj vili. Vidjen je 1996. kako se skija, okruzen cetvoricom telohranitelja, u smucarskom centru bosanskih Srba na Jahorini.


Potom mu se gubi svaki trag, a veruje se da se krece na potezu izmedju Beograda i Han Pijeska (istocna Bosna), gde se nekada nalazio podzemni stab Vojske bosanskih Srba.


Beogradski izvori tvrde da uziva zastitu Jugoslovenske vojske, jer ga i mladji i stariji oficiri smatraju patriotom. Za razliku od mnogih drugih lidera bosanskih Srba, a pogotovo Radovana Karadzica, njegovo ime nije ukaljano glasinama o korupciji. Veruje se da Mladica stiti grupa od 20 snaznih i odlucnih telohranitelja.


Vinko Pandurevic (25/06/1959.)


Komandant brigade Vojske Republike Srpske (VRS), koja je ucestvovala u srebrenickom masakru.


Optuzbe: Genocid, zlocini protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja ratovanja.


Mesto boravka: Beograd.


Status: U Beogradu i Bosni vode se pregovori o njegovoj dobrovoljnoj predaji.


Kontekst: Vazio je za jednog od najobrazovanijih i najsposobnijih visih oficira bosanskih Srba. U sukobu Karadzica i Mladica, tokom rata, stao je na Karadzicevu stranu. Nadao se da ce 1996. postati nacelnik Generalstaba VRS-a, ali se to nije dogodilo, posto je Biljana Plavsic, uz podrsku NATO-a, preuzela vlast od Karadzica.


Godine 2000., nakon sto je Srpska demokratska stranka (SDS) pobedila na izborima u Bosni, postao je vojni savetnik predsednika Republike Srpske (RS), Mirka Sarovica.


Miroslav Radic (datum rodjenja – nepoznat) i Veselin Sljivancanin (1953.)


Oficiri Vojske Jugoslavije (VJ), optuzeni za masakr nad civilima pocinjen 1991. u Vukovaru (Hrvatska).


Optuzbe (ukupan broj – 3): Teske povrede Zenevske konvencije i krsenja zakona ili obicaja ratovanja.


Mesto boravka: Nepoznato.


Status: Sljivancanin je na slobodi. Radic se kod jugoslovenskog ministarstva pravde raspitivao o dobrovoljnoj predaji, ali se kasnije predomislio.


Kontekst: Sljivancanin je bio pukovnik VJ. Poput Mladica, uziva podrsku Vojske. Veruje se da ga telohranitelji i manja grupa odanih vojnika cuvaju na bezbednim beogradskim lokacijama.


Izvesno vreme proveo je u Crnoj Gori, ali ga je odatle 2001. proterala vlada. Sve donedavno davao je intervjue i na javnim nastupima govorio kako sa sobom uvek nosi bombu koju ce aktivirati u slucaju da bude uhapsen.


Radic je bio kapetan gardijske jedinice Vojne policije VJ u Vukovaru. Kasnije napusta vojsku i posvecuje se biznisu. Mediji koji su bili pod Milosevicevom kontrolom izvestili su potkraj devedesetih da radi na obuci crnogorske policije. To, medjutim, nije potvrdjeno. Veruje se da je nastanjen u okolini Kragujevca.


Chris Stephen je sef kancelarije IWPR-a u Hagu. Zeljko Cvijanovic je saradnik IWPR-a i urednik nedeljnog magazina Blic News u Beogradu.