IZVESTAJ IZ REGIONA: Javnost Pripravna za Milosevicevo Izrucenje
Beogradski politicari se trude da pridobiju podrsku javnosti za Milosevicevo izrucenje Hagu
IZVESTAJ IZ REGIONA: Javnost Pripravna za Milosevicevo Izrucenje
Beogradski politicari se trude da pridobiju podrsku javnosti za Milosevicevo izrucenje Hagu
"Ukoliko je Milosevic cena za bolju buducnost, ja mu zelim sretan put", izjavio je za IWPR beogradski student Milan. "I treba da mu sudi Karla del Ponte ili neko drugi. Ne zelim vise da zbog njega izgubim ni jedan jedini dan svog zivota."
Cini se da javno i politicko mnjenje pokazuje sve vecu sklonost ka izrucivanju nekadasnjeg jugoslovenskog predsednika Hagu, dok sami politicari zude za tim vise no ikad do sada.
Clanovi vladajuce koalicije DOS zalazu se da se na zasedanju saveznog parlamenta u cetvrtak usvoji zakon o ekstradiciji, ali se u tom svom nastojanju suocavaju sa preprekom u vidu crnogorskih poslanika Socijalisticke narodne partije (SNP).
Sastanak Predsednistva DOS-a, odrzan u utorak uvece, pokazao je da bi koalicija, suocena sa izvesnoscu SNP-ovog odbacivanja zakona o ekstradiciji, trebalo da obezbedi njegovo usvajanje na republickom, umesto na saveznom nivou.
Postoji nekoliko razloga koji su u pozadini javnog i politickog zalaganja za slanje Milosevica u Hag.
Srbima je dugo govoreno to da bivsem drzavnom rukovodstvu treba suditi kod kuce, da je Haski sud antisrpski, te da postojeci zakoni ne dozvoljavaju izrucenje srpskih drzavljana stranim zemljama.
Medjutim, novi dokazi o postojanju masovnih grobnica u kojima se prema pretpostavkama nalaze tela kosovskih Albanaca, u sprezi s cinjenicom da je ekonomska buducnost Srbije povezana s izrucenjem nekadasnjeg predsednika, doveli su do naglog zaokreta javnog mnjenja protiv Milosevica.
I dok izvestan broj analiticara veruje da su pritisci koje vlada vrsi u pravcu usvajanja zakona o ekstradiciji podsticani novim otkricima ratnih zlocina pocinjenih na Kosovu, drugi misle da se, kao i obicno, sve to cini zbog novca.
Vecina clanova jugoslovenske i srpske vlade sklona je da buducnost svoje zemlje dovodi u vezu s donatorskom konferencijom cije je odrzavanje planirano za 29. jun, a na kojoj ce se finansijska pomoc odredjivati srazmerno ostvarenom stepenu saradnje izmedju Srbije i Haga.
"Ukoliko dobijemo pomoc, ostvaricemo visi zivotni standard", izjavio je potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus. "A novac ce stici samo ukoliko izrucimo Milosevica."
Cini se da vlasti sada cine sve kako bi se obican narod uverio u neophodnost Milosevicevog izrucenja, uprkos tome sto su ga doskora ubedjivali u to da je Haski sud antisrpski.
Kljucnu ulogu u promeni raspolozenja javnosti odigrali su mediji. Izvestaj objavljen u "Timockoj krimi reviji", o tome kako je kamion-hladnjaca prepun leseva potopljen u Dunav, kao i potonja ekshumacija tela u Batajnici i otkrica novih masovnih grobnica, doveli su do ubrzanog slabljenja Milosevicevog ugleda i uticaja u srpskom narodu.
Policija, haski istrazitelji i medicinski strucnjaci vec tri nedelje rade na ispitivanju posmrtnih ostataka u beogradskom predgradju Batajnica.
Prema tvrdnjama policijskog zvanicnika koji je zeleo da ostane anoniman, u Srbiju je sa Kosova tokom 1999. godine u kamionima-hladnjacama prevezeno preko 1.000 leseva; njih 800 sahranjeno je u Batajnici.
Nova masovna grobnica, sa 25 do 30 leseva, otkrivena je krajem prosle nedelje u neposrednoj blizini centra za obuku policije nadomak Kladova, grada u istocnoj Srbiji. Pretpostavlja se da je takodje rec o telima koja su za vreme rata dovezena sa Kosova.
Osim toga, beogradski dnevni list "Danas" u svom izdanju od 16. juna izvestava o koracima koje je nacinio novosadski sud u cilju sprovodjenja istrage i ekshumacije 40 do 70 leseva koji su ranih devedesetih izvadjeni iz Dunava. Prema izjavama novosadskih istrazitelja, strucnjacima za sudsku medicinu iz Hrvatske bice dozvoljeno da sudeluju u identifikaciji leseva.
Lokalni mediji sve vise raspravljaju o prikrivanju zlocina od strane Milosevicevog rezima, a cesto objavljuju i dokumente koji potvrdjuju umesanost nekadasnjih zvanicnika u ratne zlocine.
Najsenzacionalniji medju tim dokumentima je onaj koji je objavljen u "Danasu", a koji nosi datum 30. april 1999. i potpis general-majora Vladimira Lazarevica, tadasnjeg komandanta Pristinskog korpusa. Dokumentom se jedinicama vojske i policije naredjuje da "pociste bojno polje po izvrsenju antiteroristickih dejstava".
Beogradski list "Nedeljni telegraf" publikovao je izvestaje, potvrdjene od strane policije, prema kojima je prikrivanje kosovskih zlocina navodno naredio sam Milosevic, na zvanicnom sastanku odrzanom u njegovoj rezidenciji tokom marta 1999. godine. Ali, Srbi za sada jos uvek ne raspolazu dokazima kojima bi i Miloseviceva neposredna umesanost u zlocine bila potvrdjena.
Okruzni sud u Beogradu je u ponedeljak objavio da je istraga nad bivsim predsednikom i njegovim nekadasnjim bliskim saradnicima okoncana, ali i da je autopsija tela pronadjenih u Batajnici jos uvek u toku.
Postoje, dakle, jake indicije da Srbija zeli da izruci Milosevica.
Clanovi srbijanske vladajuce koalicije DOS odlucni su u svom nastojanju da donesu pravni akt o ekstradiciji, cak i ukoliko bi to znacilo razilazak sa Crnogorcima i predstavljalo pretnju opstanku federacije.
Srpski ministar pravde Vladan Batic je, stavise, u izjavi za dnevni list "Politika" rekao: "Cekacemo jos nekoliko dana, a ukoliko [njihov] odgovor [na pitanje usvajanja zakona o ekstradiciji] ostane negativan, moracemo i zemlju i inostranstvo pripremati na ideju o tome da ce Srbija izgleda postati nezavisna drzava".
U medjuvremenu je Zoran Ivosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije, u intervjuu za "Danas" rekao da zakon o ekstradiciji nije neophodan. Naime, ponovni prijem Jugoslavije u UN znaci da ce se ona pridrzavati propisanih zakona i obaveza - a jedna od njih je upravo transfer optuzenih za ratne zlocine na Balkanu u Hag.
Ovakve izjave sa visokog mesta predstavljaju, cini se, jos jednu potvrdu neizbeznosti same ekstradicije. Pa ipak, nisu bas svi u Srbiji ubedjeni u to da poslednji dogadjaji opravdavaju slanje Milosevica na sudjenje pred Haski sud.
"Neki siptarski [pogrdni naziv za Albance] grobovi su iskopani - ali niko vise i ne pominje nase grobove na Kosovu", rekao je jedan Srbin.
"Treba da mu sudimo ovde. Milosevic je unistio nas, a ne Albance i Hrvate", rekao je drugi, ubedjen u to da su dokaze o masovnim grobnicama podmetnule nove vlasti. "Politicari opet zele da nas prevare."
Marina Grihovic je clan dopisnicke mreze IWPR-a za ratne zlocine, i novinar beogradskog dnevnog lista "Blic".
