IZVESTAJ IZ REGIONA: HRVATSKA U DILEMI OKO BOBETKOVOG IZRUCENJA
Ukoliko izruci generala za koga u Hrvatskoj smatraju da je narodni heroj,
IZVESTAJ IZ REGIONA: HRVATSKA U DILEMI OKO BOBETKOVOG IZRUCENJA
Ukoliko izruci generala za koga u Hrvatskoj smatraju da je narodni heroj,
Pise: Drago Hedl iz Osijeka (TU No. 281, 16-21 septembar, 2002)
Optuznica protiv generala Janka Bobetka, koja je u Hrvatskoj izazvala
pravi metez, imala je za posledicu da se vlada i opozicija nadju na istoj
strani. Haski zahtev da se izruci 83-ogodisnji narodni heroj prouzrokovao
je vise besa nego optuznica koja je podignuta protiv generala Ante
Gotovine.
Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je sproveo Vecernji list, vise od
sezdeset procenata ispitanika smatra da Hrvatska ni pod kojim uslovima -
pa cak ni ukoliko bi joj zbog toga bile uvedene medjunarodne sankcije - ne
treba da isporuci Bobetka.
Pocev od izbora odrzanih 2000. godine - na kojima je desnicarska Hrvatska
demokratska zajednica (HDZ), posle citave decenije, izgubila vlast -
vladajuca koalicija levog centra i opozicija jedva da su ikada bile
saglasne, kako u pogledu ekonomskih, tako i u pogledu pitanja ratnih
zlocina.
Pitanje saradnje s Hagom je opoziciji pruzalo posebnu priliku da vlast
prikaze kao slabu, neodlucnu i isuvise popustljivu pred haskim zahtevima.
Izgleda, medjutim, da ovoga puta i jedni i drugi pevaju istu pesmu.
Optuznica - koja je zagrebackim vlastima poslata 19. septembra - tereti
generala Bobetka za ratne zlocine pocinjene prilikom operacije koju je
hrvatska vojska, septembra 1993, izvela u Medackom dzepu.
U tom dokumentu, koji je zbog kolebljivosti vlasti tek sada otpecacen,
Bobetko se optuzuje da je komandno i licno odgovoran za smrt najmanje
stotinu civila i ratnih zarobljenika. Optuznica navodi da Bobetko, u
periodu dok je bio komandant Glavnog stozera Hrvatske Vojske i savetnik
tadasnjeg predsednika Franje Tudjmana, nije ucinio nista kako bi sprecio
zlocine ili kaznio njihove pocinitelje.
Potpredsednik vlade zaduzen za saradnju s tribunalom, Goran Granic,
izjavio je da je vojna akcija u Medaku bila "neophodna" i "u skladu s
ustavom". Najavio je i da ce vlada posegnuti za svim pravnim sredstvima
kako bi zastitila generala. Opozicija je, u medjuvremenu, zatrazila
raspisivanje referenduma o daljoj saradnji s Hagom. Po vazecem zakonu -
usvojenom pod snaznim medjunarodnim pritiskom, jos u vreme Tudjmanove
vladavine - Zagreb je obavezan da se povinuje zahtevima tribunala za
izrucenjem.
"Mislio sam da su sve moje bitke okoncane. Pokazalo se da mi u 83. godini
predstoji nova borba, vjerovatno posljednja, i to protiv jos jedne
agresije na Hrvatsku", izjavio je Bobetko na vest o optuznici. Istakao je
i da se nece ziv predati tribunalu: "Molim vas, ne sumnjajte da sam u
stanju to da ucinim!", prokomentarisao je on sopstvenu tvrdnju da ce
pociniti samoubistvo.
General Bobetko je rodjen 1919. Zajedno s ocem i trojicom brace, otisao je
u partizane, gde se - pod rukovodstvom Josipa Broza Tita - borio protiv
nemacke okupacije i fasizma. I otac i braca su mu poginuli u tom ratu.
Za vreme Titove Jugoslavije, napredovao je u vojnoj sluzbi, pa je tako
najzad postao i general Jugoslovenske Narodne Armije (JNA). U nemilost
pada 1971, kada se prikljucio "hrvatskom proljecu", pokretu koji se -
unutar vladajuce komunisticke partije - zalagao za veca prava Hrvatske u
Jugoslaviji. Iako penzionisan, ponovo se politicki aktivirao posle prvih
visestranackih izbora u Hrvatskoj, na kojima je pobedio HDZ.
Nakon "Domovinskog rata" - sto je popularan naziv hrvatskog rata za
nezavisnost - Bobetko je objavio kontroverznu knjigu Sve moje bitke, u
kojoj na vise od 800 stranica objasnjava vlastitu ulogu na hrvatskim i
bosanskim ratistima. Vec je i samo pojavljivanje te knjige, koja sadrzi i
mnoga poverljiva vojna dokumenta, izvesne analiticare navelo na zakljucak
da Bobetku sleduje odlazak u Hag.
Razlog zbog kojeg ova optuznica izaziva opisanu reakciju je dvostruk:
samog Bobetka u Hrvatskoj uglavnom vide kao ratnog heroja, dok - na drugoj
strani - najveci deo hrvatske javnosti smatra da je tribunal izrazito
anti-hrvatski. U Tudjmanovo vreme, zvanican stav je bio da se Hrvatima
nikako ne moze suditi za ratne zlocine jer su oni vodili odbrambeni rat.
Zbog toga je i do sada svaka haska optuznica bila dozivljavana kao nesto
nepravedno, posto je u etickom smislu znacila izjednacavanje agresora
(jugoslovenske vojske) i zrtve (Hrvatske).
Vlada premijera Racana nacelno podrzava saradnju s tribunalom, ali bi -
ukoliko pristane na Bobetkovo izrucenje - prakticno izvrsila svojevrsno
(izborno) samoubistvo. Godinu dana pred izbore, imajuci u vidu i skromne
rezultate u smanjivanju nezaposlenosti i ekonomskim reformama, jasno je da
vladajuca koalicija ne bi imala nikakve sanse na biralistima.
Otuda se Racan nalazi u dilemi. Cini se da ce njegova vlada ipak odbiti da
izruci Bobetka. Ali njegova zemlja niposto ne sme postati medjunarodno
izolovana, jer bi time ionako teska situacija bila dodatno pogorsana - a
upravo joj to i predstoji pri ovakvom razvoju dogadjaja.
Drago Hedl je redovni saradnik IWPR iz Osijeka.
