IZVESTAJ IZ REGIONA: Hrvatska je ravnodusna prema Milosevicevom sudjenju
Sudjenje Milosevicu - za navodne zlocine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu - u Zagrebu jedva da izaziva ikakve reakcije.
IZVESTAJ IZ REGIONA: Hrvatska je ravnodusna prema Milosevicevom sudjenju
Sudjenje Milosevicu - za navodne zlocine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu - u Zagrebu jedva da izaziva ikakve reakcije.
Nedavna odluka tribunala, kojom su sve optuzbe protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica spojene u jedinstvenu optuznicu, u Zagrebu je, cini se, primljena sa ravnodusnoscu.
Da bismo razumeli to ocigledno odsustvo interesovanja koje u hrvatskoj javnosti postoji kada je rec o tribunalu, moramo biti svesni cinjenice da su informacije o Hagu koje ovdasnji mediji nude - selektivne i redukovane.
Hrvatska Televizija ogranicila je svoje izvestavanje o Hagu na povremene i povrsne izvestaje sa sudjenja, koji se obicno emituju tokom prvih i poslednjih dana trajanja sudskih postupaka. Njeno poslovodstvo je, u medjuvremenu, odbilo da emituje izvestaje agencije SENSE, koja pak Bosnu i Hercegovinu i ostale zemlje sa jugoistoka Evrope snabdeva informacijama o dogadjajima iz sudnice.
Ovakvim ozbiljnim propustom, gledaocima je uskracena svaka mogucnost da cuju bilo koje svedocenje, ili argumente tuzilastva i odbrane, usled cega ovde, u pogledu samog medjunarodnog suda, vlada informativni mrak.
Nakon izbora odrzanih u januaru 2000., culi su se apeli da Hrvatska Televizija postane istinski javni servis, oslobodjen bilo kakvih pritisaka - ali to nije urodilo nikakvim plodom.
Takva transformacija zahtevace istrajan i snazan pritisak javnosti. To i nije tako lak zadatak, buduci da se ljudi nalaze upravo pod snaznim uticajem same televizije - koja, prema istrazivanjima javnog mnjenja, predstavlja jedini izvor informacija za 80 procenata stanovnistva.
Zarad promene ovakvog stanja, neophodno je da intelektualci i nevladine organizacije pokrenu inicijativu za postovanje prava javnosti na korektno i potpuno informisanje.
U lokalnoj stampi, medjutim, nije objavljen cak ni sam tekst hrvatske optuznice protiv Milosevica. Uzroke koji se kriju iza te evidentne ravnodusnosti tesko je pohvatati, buduci da se u pomenutom dokumentu nalaze i imena poginulih u Ovcari, vukovarskoj bolnici i Dubrovniku.
Opsta obavestenost o sadrzaju optuznice predstavljala bi i mocno oruzje u rukama onih koji se protive desnim politicarima i partijama, koji se opiru saradnji sa tribunalom.
Za sada se zasebni program tribunala, koji tezi da dopre do najsire publike u Hrvatskoj, mora zadovoljiti interesovanjem tek nekolicine pojedinaca i nevladinih organizacija. Ostaje da se pitamo zasto ne postoji informacioni centar ili citaonica kojoj bi taj program bio dostupan, makar u Zagrebu.
Stav koji javnost zauzima prema Hagu predstavlja svojevrstan, veoma vazan lakmus za samu demokratiju u Hrvatskoj. Da bi ljudi shvatili smisao tribunala, neophodno je ponuditi im nedvosmislene i pouzdane informacije o svim sudskim postupcima.
U ovom kriticnom trenutku, medjutim, umesto da izvestavaju o Milosevicevom sudjenju, hrvatski mediji svoje citaoce i gledaoce radije bombarduju izvestajima o pobedi Drazena Budise na izbornoj konvenciji Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS).
A upravo je Budisino odbijanje da se povinuje hrvatskom zakonu o saradnji sa tribunalom predstavljalo sustinu njegovog pokusaja rusenja vladine koalicije, tokom leta 2001.
Ukoliko ovakvo odsustvo informacija o radu tribunala potraje, hrvatska javnost bi mogla postati prilicno ranjiva na dalje pokusaje politicke manipulacije od strane onih koji nisu voljni da odustanu od mita o haskoj aveti.
Andrea Feldman je medjunarodni sekretar Liberalne stranke u Zagrebu.
