Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: Hrabro se suocili s hapsenjima generala

"Apsolutna" kooperativnost Sarajeva, pri prebacivanju prvih zvanicnika bosanske vojske u Hag, prikriva nespokojstvo pred onim sto bi moglo izaci na videlo
By Amra Kebo

U ranim satima 2. avgusta, Mehmedu Alagicu je neko zakucao na vrata.


Cetiri policajca usla su u njegovu kucu u Sanskom Mostu. Objasnili su Alagicu, penzionisanom generalu bosanske vojske, da se njegovo ime nalazi na zapecacenoj optuznici Haskog tribunala. Nije pruzao otpor pri hapsenju. Ali, kada mu je sugerisano da sa sobom ponese i lekove, Alagic, inace dijabeticar, rekao je kako bi "vise voleo da umre na putu do Sarajeva".


Istog dana, oko 19 casova, Enver Hadzihasanovic, jos jedan penzionisani general bosanske vojske, takodje je u svojoj kuci u Kaknju primio posetu, i potom bio uhapsen. Amir Kubura, nekadasnji komandant Sedme brigade, prekinuo je odmor i predao se federalnoj policiji.


Po prvi put ce se zvanicnici bosanske vojske pojaviti pred Haskim tribunalom. Optuzeni su za ratne zlocine nad Hrvatima i Srbima u centralnoj Bosni. Navodne zlocine pocinili su dobrovoljci iz inostranstva - ukljucujuci i islamske borce poznate pod nazivom "mudzahedini" - kao i pripadnici Sedme muslimanske brdske brigade. Trojica zvanicnika bosanske vojske helikopterom su iz baze SFOR u Butmiru pokraj Sarajeva prevezeni do americke baze SFOR u Tuzli, da bi u Hag stigli narednog dana.


Njihovo hapsenje je od ogromnog znacaja za Bosnu i Hercegovinu. Ono ce pokrenuti siroku raspravu o ulozi nekadasnjeg predsednika Bosne i Hercegovine, Alije Izetbegovica. Sedmu muslimansku brigadu mnogi su dozivljavali kao jedinicu za njegovu licnu zastitu. Buduci da se sva trojica oficira suocavaju sa optuzbama za ratne zlocine po osnovu komandne odgovornosti, sudjenje ce baciti svetlo i na odnose izmedju Izetbegovica i njegovih komandanata.


Sam cin isporucivanja bosnjackih komandanata predstavlja dokaz o spremnosti vlasti da saradjuje s Hagom. Nacin njihove ekstradicije takodje je bio od znacaja- za razliku od vecine optuzenih iz Hrvatske, Bosne, a narocito Republike Srpske, oni su pred sud otputovali neposredno po hapsenju. Usled velike podrske trojici optuzenih, cini se, da ce i njih mnogi videti pre kao heroje nego kao navodne ratne zlocince.


Sva trojica zvanicnika optuzeni su za zlocine koji su navodno pocinjeni u centralnoj Bosni, u periodu izmedju januara 1993. i januara 1994, kada se bosanska vojska, predvodjena Muslimanima, sukobila sa Hrvatskim vijecem obrane, poznatijim kao HVO. Bosnjacki oficiri optuzeni su za narusavanje zakona i obicaja ratovanja, kao i ozbiljna krsenja Zenevske konvencije, ukljucujuci ubijanje, nehumano postupanje, nelegalno pritvaranje u zatvorske logore, pljacku i unistavanje imovine koja je pripadala bosanskim Hrvatima i Srbima.


Svi optuzeni bili su visoki zapovednici Treceg korpusa Bosanske vojske, ili jedne od jedinica iz njegovog sastava, Sedme muslimanske brdske brigade. U sastav brigade ulazio je i veliki broj muslimanskih boraca iz inostranstva, tj. mudzahedina koji su u Bosnu i Hercegovinu poceli da pristizu sredinom 1992. godine. Haska sudjenja bice prilika da se osvetli i taj period. Mnogi mudzahedini nastojali su, cesto i bez uspeha, da u multietnicku bosansku vojsku uvedu snazan islamski element, pa i samu ideju "dzihada", odnosno muslimanskog svetog rata.


Zapecacene optuznice su protekle sedmice bile predate bosanskom ministru inostranih poslova. Izuzev ovdasnjih zvanicnika, o njihovom sadrzaju niko nije obavestavan, pa cak ni general Atif Dudakovic, komadant Zajednicke komande Armije Federacije Bosne i Hercegovine. Ministar inostranih poslova Zlatko Lagumdzija prosledio je optuznice ministarstvima pravde i unutrasnjih poslova, a zatim i Vrhovnom sudu Federacije. Sud je, potom, izdao naloge za hapsenje i naredio pritvaranje navodnih ratnih zlocinaca pre njihove predaje Haskom tribunalu, na osnovu odredbi federalnog Zakona o izrucivanju optuzenih, donetog 1996. godine.


Zvonko Mijan, ministar pravde u federaciji, izjavio je da je nacin na koji su zapecacene optuznice predate bosanskim zvanicnicima sasvim nov. Bio je to znak poverenja Haskog suda u pravno ustrojstvo zemlje, i njenu "privrzenost politici apsolutne saradnje sa Haskim tribunalom".


Hapsenja su izazvala proteste Unije ratnih veterana, kao i osudu od strane Izetbegoviceve Stranke demokratke akcije (SDA). SDA je za hapsenje okrivila "politicki pritisak koji je vrsen na kancelariju tuzioca Tribunala da i neke bosanske Muslimane optuzi po osnovu komandne odgovornosti".


Vest o Alagicevom hapsenju izazvala je gnev medju stanovnicima Sanskog Mosta. Lokalno stanovnistvo videlo je u njemu ratnog heroja i legendarnog borca za slobodu. Ranije ove godine, sud ga je osudio na cetiri i po godine zatvora nakon sto je proglasen krivim za zloupotrebu polozaja i proneveru fondova u periodu dok je obavljao duznost predsednika opstine Sanski Most, a na tu sudsku odluku Alagic je ulozio zalbu.


Mnogi od Alagicevih saboraca zaklinju se svojom cascu u to da ne postoji nista zbog cega bi on mogao biti proglasen za ratnog zlocinca. Oni tvrde da je Treci korpus najbolja vojna jedinica iz sastava bosanske armije. U znak protesta, zidovi Sanskog Mosta ubrzo su oblepljeni Alagicevim posterima. Na mitingu koji je u centru grada organizovala Unija ratnih veterana okupilo se oko 15.000 ljudi, demobilisanih boraca i clanova njihovih porodica.


Ministar inostranih poslova Zlatko Lagumdzija vise puta je izjavio da bi bilo nedolicno porediti Hadzihasanovica, Alagica i Kuburu sa bosanskim Srbima optuzenima za ratne zlocine, kao sto su Radovan Karadzic i Ratko Mladic.


"Mi cemo te ljude podrzavati sve dok ne bude dokazano, izvan svake razumne sumnje, da su krivi za ono za sta su optuzeni", rekao je on. "Trebalo bi da im na svaki nacin pomognemo da dokazu svoju nevinost. Zbog toga su advokati, federalna vlada i drzavne institucije jasno stavili do znanja da sve cinjenice, dokumenta, i sve ono sto bi neki ljudi mogli smatrati drzavnom tajnom, nisu drzavne tajne za one medju njima koji zele da se odbrane, zbog toga sto su oni branili ovu zemlju."


"Ponasali su se dostojanstveno", izjavio je federalni ministar unutrasnjih poslova Muhamed Besic komentarisuci njihovo hapsenje, "upravo onako kako su se ponasali i onda kada su branili svoju zemlju, kao pravi komandanti i heroji".


Ovako objedinjen front mogao bi, medjutim, lako biti razbijen ukoliko bi se pojavio bilo kakav dokaz o zlocinima koje su pocinile elitne trupe bivseg predsednika.


Amra Kebo je pomocni urednik IWPR u Bosni, i urednik sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".