Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: DA LI CE SRBI MORATI PLACATI RATNU ODSTETU?

U slucaju da Slobodan Milosevic bude osudjen za genocid, Medjunarodni sud pravde bi Srbiji mogao uputiti zahtev za otplatu ratne stete.
By IWPR ICTY

Ako Slobodan Milosevic, kao bivsi predsednik Jugoslavije, bude osudjen za genocid, njegova bi zemlja mogla biti prinudjena da plati reparacije Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj zbog stete nanesene tim zemljama tokom sukoba devedesetih godina.


Toga se u Srbiji plase mnogi od onih koji sudjenje Milosevicu u Hagu povezuju sa tuzbom za genocid koju je Bosna i Hercegovina podnela protiv Jugoslavije pred Medjunarodnim sudom pravde. Ocekuje se da ce uskoro i Hrvatska podici slicnu tuzbu.


U slucaju da se Jugoslavija proglasi krivom za genocid, zemlja bi zapala u jos vece ekonomske teskoce od onih u kojima se trenutno nalazi. Bila bi primorana da susednim drzavama finansijski nadoknadi stetu pocinjenu za osam ratnih godina tokom kojih je Milosevic bio na vlasti. U zemlji koja je vec iscrpljena sukobima i korupcijom, stanovnistvo strahuje od takvog ishoda.


Prema nekim spekulacijama, odsteta bi mogla iznositi 1,5 milijardi dolara, sto bi izbrisalo finansijsku pomoc koju je medjunarodna zajednica nedavno obecala Srbiji.


Trenutno je bosanska parnica u zastoju. Nakon izrucenja Milosevica, nova jugoslovenska vlada je od Medjunarodnog suda pravde - s obzirom da je u medjuvremenu pao Milosevicev rezim i da se nove vlasti ne mogu smatrati odgovornim za njegovu politiku - zatrazila da preispita svoju odluku iz 1996. kojom je Sarajevu odobreno pokretanje tuzbe. Odluka o nastavku sudskog postupka jos uvek nije doneta.


Strucnjaci imaju oprecna misljenja kada su u pitanju implikacije Miloseviceve presude za genocid po Jugoslaviju.


Tribunal za ratne zlocine bavi se slucajevima individualne krivice, dok sud pravde procesuira tuzbe koje drzave pokrecu protiv drugih drzava. Neki ugledni pravnici, poput profesora Vojina Dimitrijevica, ne vide nikakvu opasnost za Beograd, buduci da insistiraju na tome da pomenuta dva suda zapravo predstavljaju dva sasvim razlicita entiteta, usled cega odluka jednog ne moze uticati na odluku drugog.


Dimitrijevic, osim toga, ukazuje i na to da bi slucaj pred sudom pravde mogao biti razresen i pre no sto bude izrecena presuda Milosevicu.


Kao strucnjak za medjunarodno pravo, Milan Sehovic pak smatra da ce presuda tribunala predstavljati "samo jednu izolovanu cinjenicu, koja moze ali i ne mora biti uzeta u razmatranje od strane Medjunarodnog suda pravde onda kada on bude odlucivao".


Sehovic takodje kategoricno tvrdi da je Jugoslavija izvrsila potpuni raskid sa Milosevicevom epohom, te da stoga ne treba uzimati u obzir ono sto se dogadjalo pod njegovom vlascu.


Drugi, medjutim - a medju njima je i sam jugoslovenski predsednik, Vojislav Kostunica - strahuju da bi izricanje presude za genocid samom Milosevicu moglo dati izvesnu tezinu bosanskoj tuzbi pred sudom pravde.


"Slobodan Milosevic je i dalje nas problem. Drzava treba i dalje da bude prisutna u Hagu, ali ne radi odbrane bivseg predsednika, vec sebe", rekao je on.


Predsednik Veca gradana federalnog parlamenta, Dragoljub Micunovic, smatra da ce presuda za genocid, ako bude izrecena Milosevicu, neminovno znaciti i osudu drzave po istom osnovu, s obzirom na to da zlocini koje je bivsi predsednik navodno pocinio nisu mogli biti izvrseni bez potpunog saucesnistva vlasti.


Dragor Hiber, profesor prava na Beogradskom univerzitetu i poslanik vladajuce koalicije (DOS) u srpskom parlamentu, insistira na tome da su doticna dva slucaja odvojena, te da jedan na drugog nemaju nikakvog uticaja. Ali je i on ipak zabrinut da bi nesto sto se sazna tokom sudjenja Milosevicu moglo biti upotrebljeno kao dokaz u postupcima koje su pokrenule Bosna i Hrvatska.


I tako se Srbija suocava sa svojevrsnim paradoksom. Srpski narod se jedino utvrdjivanjem individualne krivice samog Milosevica moze osloboditi bremena kolektivne krivice. Ali krivicno gonjenje nekadasnjeg sefa drzave moze znaciti i to da ce citava nacija morati da plati veoma visoku finansijsku cenu.


Neki liberali smatraju da u tome ima neke pravde, posto je Milosevic ipak bio demokratski izabran i posto je za svoju ratobornu politiku imao srazmerno siroku podrsku tokom citavog niza godina.


Milanka Saponja-Hadzic je aktivista Helsinskog komiteta za Srbiju.