Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: BOSANSKI SRBI POTCENJUJU SREBRENICU

Zvanicni dokument - koji tvrdi da je u Srebrenici 1995. liseno zivota svega 2500 muslimanskih "boraca" - naisao na zestoku osudu.
By Gordana Katana

Pokusaj bosanskih Srba da minimiziraju uzas srebrenickog masakra pobudio je svestrano zgrazavanje - kako na lokalnom, tako i na medjunarodnom planu. Veliki talas nezadovoljstva izazvao je, naime, izvestaj Biroa za saradnju s Haskim tribunalom za ratne zlocine Vlade Republike Srpske, koji je objavljen 3. septembra.


U izvestaju se tvrdi da je broj lica koja su u julu 1995. poginula u istocnobosanskoj enklavi Srebrenici - koja je istovremeno i popriste najtezeg zlocina pocinjenog na evropskom tlu nakon Drugog Svetskog rata - bio zapravo daleko manji od onog koji se obicno pominje.


U izjavi koju je tim povodom dao u svojstvu glavnog evropskog posrednika za Bosnu, Visoki predstavnik Pedi Esdaun rekao je, pored ostalog, i sledece: "Pretvarati se da se sve to [masakr] nije ni dogodilo, znaci vredjati pripadnike svih etnickih grupa u Bosni i Hercegovini.


"To je tendenciozno, apsurdno i podrugljivo, i ja se nadam da nijedan odgovoran politicar nece dozvoliti da njegovo ime bude povezano s ovim izvestajem, pogotovo uoci predstojecih izbora [za bosanski parlament, zakazanih za 5. oktobar], koji bi trebalo da budu posveceni buducnosti ove zemlje, a ne prepravljanju njene proslosti."


Izuzetno ostar medjunarodni odgovor nagnao je vlasti Republike Srpske (RS) na pokusaj distanciranja od samog izvestaja, te na tvrdnju da je taj dokument doduse sacinio jedan od vladinih biroa, ali da ga sama vlada nije u potpunosti analizirala, niti odobrila. U drugom ociglednom pokusaju pronalazenja odstupnice, premijer RS Mladen Ivanic izjavio je da njegova vlada nece formalno razmatrati nalaze iz spornog izvestaja pre okoncanja samih izbora koji ce biti odrzani sledeceg meseca.


Prema izvestajima UN, procenama tribunala, osmatranjima NATO i svedocenjima zrtava, u Srebrenici je zivota liseno izmedju 7,000 i 8,000 Muslimana, medju kojima su mnogi bili pogubljeni i potom sahranjeni u masovne grobnice.


Medjutim, u izvestaju bosanskih Srba stoji da je poginulo najvise 2,500 muslimanskih vojnika, kao i da su oni zivote izgubili u borbi. Tvrdi se da je svega "par stotina ljudi" moglo biti pogubljeno zato sto se bijesni pripadnici vojske bosanskih Srba nisu pridrzavali medjunarodnih propisa koji se ticu ratnih zarobljenika.


U doticnom izvestaju se takodje osudjuje Savet bezbednosti UN sto je snagama bosanskih Muslimana u Srebrenici dozvoljavao da "cine sta im je volja" i to nakon sto je 1993. to prodrucje bilo proglaseno "bezbednom zonom". Naime, autori izvestaja tvrde da je 28. divizija armije bosanskih Muslimana, u napadima koje je pokrenula iz zasticene zone, ubila vise od 500 srpskih seljaka. Upravo zbog toga su - kako stoji u izvestaju - snage bosanskih Srba i donele odluku da udju u Srebrenicu i tako "okoncaju napade na srpske civile i njima neophodan koridor za snabdevanje".


U poglavlju pod naslovom "Pad Srebrenice", dokument navodi da su vec 6. jula 1995, kada je odbrana grada pocela da popusta, "muslimanske snage bile u stanju histerije i haosa, verujuci da ce vojska bosanskih Srba pobiti sve Muslimane na koje naidje". U izvestaju je citiran i intervju koji je za sarajevski dnevni list Oslobodjenjenje avgusta 1996. dao komandant enklave Naser Oric, a u kome je receno da je "izmedju 10,000 i 15,000 muslimanskih vojnika napustilo Srebrenicu i krenulo u pravcu sume". Prema izvestaju, upravo ti vojnici su naknadno poginuli u borbi, a porice se da je nakon pada grada uopste bilo ikakve masovnije osvete nad Bosnjacima.


Navedeno je i da se prema oko 750 Bosnjaka - koliko ih se ukupno predalo - postupalo kao prema ratnim zarobljenicima, te da su neki od njih, posredovanjem Medjunarodnog Crvenog krsta, bili i razmenjeni za srpske zarobljenike.


Izvestaj RS takodje protivreci i istraziteljima Haskog tribunala, koji su objavili da su srebrenicke zrtve pronadjene sahranjene u masovnim grobnicama; u izvestaju je napomenuto da se sve takve lokacije zapravo nalaze tamo gde su ranije bile borbene linije (ili u njihovoj neposrednoj blizini), kao i da u tim grobnicama leze iskljucivo ona lica koja su poginula u oruzanim sukobima.


Eva Klonovska je za lokalne medije - kao glavni forenzicar pri Medjunarodnoj komisiji za nestala lica i ucesnik u svim dosadasnjim ekshumacijama srebrenickih masovnih grobnica - izjavila da vecina zrtava koje su pronadjene u masovnim grobnicama verovatno nisu bili borci niti zatvorenici, s obzirom da su na sebi imali civilnu odecu, da su ubijeni iz neposredne blizine, te da su nekima od njih ruke bile vezane.


Medjutim, izvestaj bosanskih Srba ide jos dalje od toga, optuzujuci Muslimane da su broj vlastitih zrtava preuvelicali sa ciljem da izazovu sukob izmedju Srba i medjunarodne zajednice. Prema recima Dejana Miletica, koji u RS predsedava vladinim Biroom za saradnju s Haskim tribunalom, osnovna svrha ovog izvestaja jeste da se ljudima u zemlji i inostranstvu pruze informacije o stvarnom "obimu zlocina koji su od 1992. do 1995. u oblasti Srebrenice pocinjeni nad Srbima od strane bosanske armije". On tvrdi da je u ovoj oblasti poginulo oko 1,300 osoba srpskog porekla.


Savetnik Mladena Ivanica za pitanja Haskog tribunala, Sinisa Djordjevic, nagovestio je da je izvestaj sacinjen u nameri da se problem Srebrenice najzad u potpunosti raspravi, prepusti istoriji i da se potom krene dalje. Ali ovakva dobronamernost nije bila uocljiva i na konferenciji za stampu, koja je odrzana povodom objavljivanja samog izvestaja. Novinarima je bio prikazan tek jedan segment iz dokumentarca posvecenog Srebrenici - u proizvodnji BBC, a pod naslovom Krik iz groba - i to onaj u kome se Naser Oric pozalio na napade koji su izvrseni na Srbe. Ostatak emisije, u kome se navode dokazi za hiljade pocinjenih ubistava, novinarima nije prikazan. Ovaj dokumentarac jos uvek nije emitovan ni na programima televizijskih stanica u RS.


Predstavnici Haskog tribunala su najostrije reagovali na racun izvestaja, tvrdeci da je on u stvari - direktno ili indirektno - usmeren na potkopavanje, kako ranijih, tako i buducih sudjenja koja se ticu samog masakra. "Svaka od tih tvrdnji . . . jednostavno je sramna", izjavio je, na konferenciji za stampu, portparol sarajevske kancelarije Haskog tribunala, Refik Hodzic. On je dodao da izvestaj RS predstavlja pokusaj podrivanja tribunala i pojedinacnih sudskih procesa - medju kojima je i presuda generalu Radislavu Krsticu, komandantu Drinskog korpusa bosanskih Srba, zaduzenog za srebrenicku oblast.


Hodzic je rekao da ni sam Krstic nikada nije osporavao brojku od 7,000 do 8,000 zrtava, koju je na njegovom sudjenju iznela optuzba. Tribunal ga je osudio na 45 godina zatvora, i to zbog genocida - sto je prva takva presuda jos od vremena Nirmberskih sudjenja.


Gordana Katana je dopisnik Glasa Amerike iz Banja Luke.