Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: BOSANCI NAJZAD DOCEKALI PRAVDU

Pocetak sudjenja Milosevicu za zlocine pocinjene u Bosni i Hercegovini su mnogi preziveli iz Srebrenice i Zepe docekali u suzama.
By IWPR ICTY

Buduci da je prosle sedmice u Hagu otpoceo i drugi deo sudjenja Slobodanu Milosevicu za ratne zlocine, grupa zena okupila se u jednom malom sarajevskom stanu kako bi pratila televizijski prenos iz Haske sudnice. Clanice Udruzenja majki Srebrenice i Zepe jos uvek tragaju za svojim rodjacima koji su nestali tokom rata. Godinama su iscekivale ovaj trenuatak, pa su sada zajedno kako bi jedna drugoj pruzile moralnu podrsku.


Nakon sto su i optuzba i odbrana okoncale iznosenje dokaza u slucaju Kosovo, sud je presao na razmatranje zlocina koji su pocinjeni za vreme ratova u Bosni i Hrvatskoj. Marta meseca, na racun bosanske drzavne televizije izrecene su brojne kritike zbog toga sto nije prenosila pocetak sudjenja. Ovoga puta prenos nije izostao, tako da se mnogima po prvi put ukazala prilika da se upoznaju s optuznicom.


Majke Srebrenice i Zepe zastupaju zrtve najtezeg pojedinacnog zlocina koji je pocinjen tokom rata, kada su snage bosanskih Srba - jula 1995, u Srebrenici - pogubile 7,000 nenaoruzanih muskaraca i decaka. No, ovo sudjenje bilo je zeljno iscekivano i u ostalim delovima Federacije, kao pravda za svih 200,000 ljudi, koliko ih je ukupno ubijeno (ili je nestalo) tokom rata (1992-1995).


Sudjenje se, medjutim, nije s podjednakim nestrpljenjem ocekivalo i u Republici Srpskoj (RS). Posto je najveci broj navodnih zlocina pocinjen upravo na njenoj teritoriji, ne cudi sto je Radio Televizija Republike Srpske (RTRS) samo donekle "pokrila" novu fazu sudjenja.


Svesni blizine opstih izbora - koji su zakazani za 5. oktobar - politicari iz svih delova zemlje bili su zacudjujuce neodredjeni u svojim reakcijama na sudjenje, mozda i usled straha da bi njihove izjave mogle biti zloupotrebljene ili pogresno interpretirane.


Bosanski ministar inostranih poslova i predsednik Socijaldemokratske partije (SDP), Zlatko Lagumdzija, bio je jedan od retkih koji su se usudili da komentarisu sudjenje. "Ovo sudjenje je upereno protiv jedne vizije . . . koja bi citavu regiju uvela u dalje zlocine i jos vecu tragediju", rekao je, naglasavajaci da se na optuzenickoj klupi - osim samog okrivljenog - zapravo nasao citav pokusaj podele Bosne i Hercegovine (ali i okolnih zemalja) posredstvom genocida.


Pomenutih distinkcija, medjutim, nisu svesne i majke iz Srebrenice. Na svaku Milosevicevu rec, one uzvracaju suzama i neslaganjem. Njegove tvrdnje da je licno zasluzan za mir izazivaju porugu. "Milosevic bi trebalo da dodje ovamo i vidi najvecu mrtvacnicu u Evropi, koja je rezultat njegovih mirovnih napora", tiho je prozborila Munira Subasic, predsedavajuca udruzenja majki. Vise hiljada tela, ekshumiranih iz masovnih grobnica rasutih sirom istocne Bosne, jos uvek se nalazi u Tuzli, gde im tek predstoji identifikacija.


Fadila Memisevic, predsednica Drustva za ugrozene manjine, u Sarajevu, izrazila je nadu da ce ovim sudjenjem konacno biti potvrdjeno da je Bosna i Hercegovina bila zrtva spoljasnje agresije. "Radujem se pobedi pravde, a ne pobedi nad Milosevicem", kaze ona. Dok je rat jos trajao (marta 1993), bosanska vlada je pred Medjunarodnim sudom pravde, cije je sediste takodje u Hagu, od Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) zatrazila nadoknadu ratne stete. Ukoliko bi se na sudjenju Milosevicu jednom za svagda utvrdilo da je Beograd zaista izvrsio agresiju na Bosnu, ova tuzba bi dobila na tezini.


Profesor Smail Cekic, direktor lokalnog instituta za istragu ratnih zlocina, smatra medjutim da podjednak znacaj ima i utvrdjivanje Miloseviceve licne odgovornosti. "Ako se zapitamo o tome ko je od politickog i vojnog rukovodstva najodgovorniji, Milosevicevo ime ce se svakako naci na vrhu tog spiska", rekao je on.


I dok je u Federaciji sudjenje Milosevicu uglavnom pozdravljeno i propraceno kolektivnim osecanjem olaksanja, u samoj RS mnogi odbacuju i najmanji nagovestaj da za pocinjene zlocine snose kolektivnu odgovornost. U Banja Luci je Jovanka Kovacevic, profesor istorije, sudski postupak opisala kao "sraman". "Slobodan nam je tokom rata bio najveca podrska, a sada mu sude", kaze ona s ogorcenjem, ocigledno nesvesna toga da sam Milosevic porice navodnu podrsku ratnim naporima RS.


Bankarski sluzbenik Svetozar Lazic sklon je pak da citavo sudjenje odbaci kao farsu. "Upravo onako kako nisu uspeli da dokazu njegovu krivicu za ono sto se dogadjalo na Kosovu, oni to nece uspeti ni za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu", izjavio je on.


Mozda iz razloga sto nisu zeleli kompromitovati medjunarodnu zajednicu neposredno pred izbore, politicari iz RS bili su vrlo uzdrzani u svojim komentarima. Rajko Vasic je, kao portparol Saveza nezavisnih socijaldemokrata, izneo zapazanje po kome bi sudjenje Milosevicu medju bosanskim Srbima moglo izazvati novi talas nacionalizma, sto bi onda samo rasplamsalo strasti i medju Bosnjacima (tj. bosanskim Muslimanima).


Ovu tezu - da je nepromisljeno tjerati bosanske Srbe da se suoce sa zlocinima koje su pocinile njihove snage u njihovo ime, buduci da bi to bilo kontraproduktivno - ponovio je i Miroslav Mikes, predsednik Socijalisticke partije Republike Srpske (SPRS). "To ne bi bilo dobro za Bosnu i Hercegovinu, jer ona mora gledati u buducnost, umesto da se stalno osvrce ka proslosti".


Mikes je dodao i da je Skupstina RS vec razmotrila - i odbacila - tvrdnju Bosne da je SRJ 1992. izvrsila agresiju, tako da nema razloga da Hag uopste pokrece to pitanje. Ovaj argument pokazao je medjutim da Mikes izgleda nije svestan cinjenice da ce za tribunal, u svakom slucaju, daleko vecu tezinu imati odluke Medjunarodnog suda pravde, nego ono sto tvrdi parlament RS (koji, kada je rec o bosanskom ratu, tesko da moze ostati nepristrasan).


Pa ipak, iz RS je stigao i jedan glas koji je majkama iz Srebrenice, u vreme dok su posredstvom sarajevske televizije pratile prenos sudjenja, pruzio izvesnu podrsku. Bosanski Srbin Desnica Radivojevic, predsednik opstinskog veca u Srebrenici, izjavio je kako bi svi narodi Bosne trebalo da iskoriste sudjenje Milosevicu za suocavanje s prosloscu, i to iz dva razloga: kako bi se pokazalo da je rat zaista bio posledica agresije, ali i da bi se odala posta velikom broju zrtava tog rata.


Amra Kebo je urednik sarajevskog dnevnog lista Oslobodjenje; Gordana Katana je dopisnik Glasa Amerike iz Banja Luke.