Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: Abdic Uhapsen U Hrvatskoj

Hapsenje lidera bosanskih Muslimana osumnjicenog za ratne zlocine moglo bi poboljsati odnose izmedju Zagreba i Sarajeva
By IWPR

Odmetnuti muslimanski vodja uhapsen je u Hrvatskoj zbog optuzbi za ratne zlocine pocinjene nad sopstvenim narodom tokom bosanskog rata; to bi mogao biti jos jedan vazan doprinos miru na Balkanu.


Policija je Fikreta Abdica uhapsila 7. juna u zapadnoj Hrvatskoj, gde je on ziveo raskosnim zivotom, ocigledno sticen od vise puta ponavljanih zahteva bosanske Federacije za njegovim izrucenjem. Abdic je optuzen za svrstavanje uz Srbe i tvrdokorne hrvatske nacionaliste tokom rata, te pocinjavanje brojnih zlodela nad svojim sunarodnjacima Muslimanima.


Po okoncanju sukoba, Abdic je prebegao u Hrvatsku, u kojoj je uzivao zastitu ultranacionalistickog predsednika Franje Tudjmana i tvrde struje u Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ).


Tudjman je Abdicu dao hrvatsko drzavljanstvo, sto ga je automatski ucinilo bezbednim u pogledu izrucenja. Abdic je zahvaljujuci jakim vezama medju nekadasnjim hrvatskim liderima, iz svoje raskosne vile u Voloskom pokraj Opatije, vodio unosan privatni biznis.


Medjutim, nakon Tudjmanove smrti i proslogodisnjeg svrgavanja HDZ-a s vlasti, Abdic je postao ranjiv. Njegovo hapsenje potvrdjuje nameru nove, umerenije hrvatske vlade, da se pruzi ruka pomirenja i pronadju zajednicki interesi s doskorasnjim ratnim neprijateljima.


Za sada se cini da Abdic nece biti izrucen Bosni, vec da ce mu se suditi u Hrvatskoj. Diskusija o ekstradiciji izmedju Bosne i Hrvatske vodi se i jednim drugim povodom - zbog slucaja Ivana Andabaka, optuzenog za ubistvo bosanskog zamenika ministra unutrasnjih poslova Joze Leutara, pocinjeno marta 1999. godine. Andabaku se pred Okruznim sudom u Sarajevu sudi u odsustvu.


Abdic je bio generalni direktor "Agrokomerca", jedne od najvecih predratnih bosanskih kompanija koja je zaposljavala znatan deo stanovnistva zapadne Bosne. Za vreme rata, on se proglasio za predsednika Autonomne oblasti Zapadna Bosna, da bi u tom svojstvu navodno ucestvovao u srpskim i hrvatskim ratnim zlocinima.


Abdic je, takodje, sa Tudjmanom i nekadasnjim jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem ucestvovao u zaveri ciji je cilj bila podela Bosne na nacin koji bi odgovarao obostranim interesima. U Zagrebu su godine 1993., u prisustvu Franje Tudjmana, Fikret Abdic i Mate Boban potpisali deklaraciju o podeli Bosne.


Podrzan od strane svoje partije, Demokratske narodne zajednice (DNZ), Abdic je, posegnuvsi za sopstvenom privatnom vojskom, opsedao Bihac i druge gradove, fakticki izgladnjujuci stanovnistvo. Njegovi sledbenici iz DNZ-a nazivaju ga "babom" i jos uvek smatraju herojem koji im je, time sto se opredelio za saradnju sa Srbima i Hrvatima, obezbedio opstanak.


Potpredsednik DNZ-a, Rifat Dolic, izjavio je da ce "mnogi morati da se pakuju za Hag ukoliko dodje do sudjenja Fikretu Abdicu". To se pre svega odnosi na Aliju Izetbegovica, bosanskog ratnog predsednika. Abdic je najpre bio clan Izetbegoviceve Stranke demokratske akcije (SDA), da bi se zatim, uverivsi se u neophodnost saradnje sa Srbima, odvojio i formirao DNZ.


Posle odlaska Tudjmana i HDZ-a, Hrvatska je nastojala da popravi odnose sa Bosnom. Za sada, medjutim, u tom pogledu nije postignut nikakav znacajniji napredak, ukoliko se izuzmu uzajamne posete na drzavnom nivou. Hrvatski predsednik Stipe Mesic je tokom svoje nedavne posete Sarajevu rekao da je u medjuvremenu postignuto nekih tridesetak bilateralnih dogovora i da sada predstoji njihova primena.


Optuzbe koje su protiv Abdica iznete pred sudom u Bihacu 1996. tek su nedavno prosledjene sudskim vlastima u Hrvatskoj. Prema optuznici od 2.000 stranica, koja je preneta posredstvom diplomatskih kanala, za Abdicem se tragalo zbog zlocina pocinjenih protiv Bosnjaka u periodu izmedju septembra 1993. i avgusta 1995, a narocito zbog zatvaranja oko 5.000 ljudi, zena i dece u logore u okolini Velike Kladuse.


On je, takodje, optuzen i za neselektivno granatiranje civilnih naselja u blizini Velike Kladuse, Bihaca i Bosanske Krupe, prevashodno tokom novembra 1994, kada je ubijeno 124, a ranjeno 345 civila. Osim toga, Abdic je optuzen i za zaustavljanje konvoja s hranom i izgladnjivanje stanovnistva Bihaca.


"Govorimo o optuznici teskoj skoro 10 kilograma", kaze Hasan Muratovic, bosanski ambasador u Hrvatskoj. Slucaj je upucen Okruznom sudu u Rijeci, buduci da je on nadlezan za oblast u kojoj je Abdic doskora boravio.


Hrvatski tuzilac Drago Marincel izjavio je da bi slucaj, zbog preopterecenosti rijeckog, mogao biti predat nekom drugom okruznom sudu. To je, pak, medju Bosnjacima izazvalo strahovanja da bi se odnos Hrvatske prema Abdicu ponovo mogao promeniti. Ipak, Marincel je obecao da ce tuzilastvo nastaviti da radi svoj posao.


Sudjenje Abdicu zasigurno ce umnogome odrediti buduce hrvatske odnose sa Bosnom, ali ce nova vlada u Zagrebu i dalje morati da radi na otklanjanju stete koju je pocinio stari, HDZ-rezim.


Amra Kebo je pomocnik urednika IWPR-a u Bosni i clan dopisne mreze IWPR-a za ratne zlocine.