IZVESTAJ IZ REGIONA:

Pise: Drago Hedl iz Osijeka (TU br. 256, 25. februar - 2. mart 2002)

Zabranom emitovanja televizijske reportaze, u kojoj se iznose svedocenja zrtava ustaskog rezima u Hrvatskoj za vreme Drugog Svetskog rata, podstaknute su optuzbe da je vlada spremna da ucini bukvalno sve kako ne bi uznemirila krajnju desnicu.

Popularni politicki mozaik "Latinica" trebalo je da bude posvecen pitanju eventualne zabrane koriscenja ustaskih i nacistickih simbola u Hrvatskoj. Dana 18. februara, dva sata pre zakazanog termina emitovanja, autorima emisije je receno da se ono otkazuje i da ce umesto nje biti pusten film.

Nalog kojim se zabranjuje "Latinica" izdala je licno Jasna Ulaga-Valic, glavni i odgovorni urednik hrvatske drzavne televizije (HTV), a na temelju teze da bi hrvatska vlada, vojska, ministarstvo odbrane ili bilo koji pojedinac zbog sadrzaja emisije mogli tuziti HTV. "Tu odluku sam donela teska srca", izjavila je ona. "Medjutim, kao direktor programa, opredelila sam se za to da publiku postedim iznosenja brzopletih ili nepromisljenih stavova, kao i da se sama ne izlazem riziku mogucih pravnih posledica."

"Najsporniji" deo emisije odnosi se na paralele povucene izmedju cetrdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka. Ustaski pokret, predvodjen Antom Pavelicem, osnovao je 1941 nezavisnu hrvatsku drzavu, koja je u praksi bila sticenica nacisticke Nemacke. Bjanka Auslender, Jevrejka rodjena u Sarajevu, ispricala je kako je 41 od 44 clana njene porodice stradao od ustaske ruke. Ali, dok Auslender opisuje svoju deportaciju u koncentracioni logor u Djakovu, na ekranu se smenjuju slike bosanskih Muslimana koji su tokom devedesetih bili deportovani iz Mostara.

Mostarski logor osnovali su lideri samoproklamovane vlade Herceg-Bosne, kriminalne hrvatske mini-drzave koja je uzivala svu finansijsku i vojnu podrsku tadasnjeg hrvatskog predsednika Franje Tudjmana. Prilog "Latinice" zavrsava se opaskom izvestaca Elizabete Penic, da 50 godina nakon ustaskog pokolja Jevreja "zloglasni Tudjmanov rezim iznova pokusavao da resi pitanje manjina uz pomoc koncentracionih logora".

Vesna Ulaga-Valic podvlaci da je, pre no sto je donela odluku o skidanju s programa, nastojala da o izvestaju porazgovara sa voditeljem i urednikom emisije, Denisom Latinom. Taj poziv je upucen svega dva sata pre no sto je emisija trebalo da bude pustena, dok pre toga Ulaga-Valic nije zahtevala nikakve izmene u izvestaju - uzvratio je Latin.

Poznat po svom odvaznom pristupu tabu-temama, kakva su na primer ratni zlocini Hrvata pocinjeni tokom Domovinskog rata (kako je nazvana oruzana borba koja je za hrvatsku nezavisnost vodjena pocetkom devedesetih), Latin je 2001., od strane Hrvatskog novinarskog drustva, proglasen za novinara godine.

Cini se veoma malo verovatnim da bi hrvatska vlada, vojska ili pak ministarstvo odbrane tuzili HTV zbog sadrzine izvestaja iz "Latinice", buduci da vlada premijera Ivice Racana silno nastoji da pokaze medjunarodnoj zajednici da se razlikuje od Tudjmanovog rezima i da postuje slobodu stampe. Medjutim, da je emisija kojim slucajem bila emitovana, Racanova vlada bi bez sumnje nekako kaznila glavnu urednicu, a verovatno bi je i smenila.

Ulaga-Valic je, s druge strane, ocigledno procenila da u vladinom interesu ne bi bilo da ignorise kontroverzni prilog, tako da je zabranila emisiju kako bi zastitila vlastitu poziciju. Ustasko nasledje je jos uvek snazno u pojedinim segmentima hrvatskog drustva, pa bi ekstremna desnica iskoristila takvu "provokaciju" za mobilizaciju svojih brojnih sledbenika protiv vlasti. Izgleda da se hrvatske vlasti ne osecaju snaznima u meri dovoljnoj da bi mogle izdrzati bilo kakav udarac koji im dolazi s desnice.

Pod Franjom Tudjmanom, ekstremna desnica nije bila samo tolerisana, nego je njene stavove delimicno zastupao i predsednik sam, cija je svojevremena zloglasna izjava da se oseca srecnim sto nije ozenjen Jevrejkom ili Srpkinjom nanela stetu hrvatskom ugledu u inostranstvu, ali i usadila strah u mnoge gradjane. Kada je pocetkom 2000. Racanova vlada stupila na vlast, mnogi su ocekivali da ce nove vlasti izvrsiti koreniti raskid s Tudjmanovim rezimom i zabraniti upotrebu ustaskih i nacistickih oznaka i simbola.

Umesto toga, danas se u Hrvatskoj redovno dogadjaju neofasisticki incidenti, pocev od podizanja spomenika ustaskom zlocincu Juri Franceticu na Slunju (jun 2000), pa do miniranja spomenika zrtvama fasizma na najvecem zagrebackom groblju Mirogoj (februar 2001). Takvi se incidenti odvijaju neometano, a njihovi pocinioci jos nikada nisu bili otkriveni i izvedeni pred lice pravde.

Sve ovo objasnjava ne samo razloge zbog kojih veliki deo javnosti smatra da je zakon o zabrani koriscenja ustaskih i nacistickih simbola i propagiranja fasizma neophodan, nego i zbog cega nema nikakvih izgleda da takav zakon bude u skorije vreme usvojen.

Kriticari upozoravaju da se, ukoliko vlasti ne prevazidju sopstvenu ambivalenciju prema ekstremnoj desnici, Hrvatska ne moze nadati ulasku u evropsku porodicu. Jedna od sest partija iz vladajuce koalicije vec je protestvovala zbog vladinog odbijanja da se uhvati u kostac sa nasledjem Tudjmanove ere. Saborski poslanik iz redova Istarskog demokratskog saveza (IDS), Damir Kajin, izrazio je nezadovoljstvo mnogih kada je rekao: "Zabranjivanjem televizijskih emisija, tesko da ce OSCE posmatraci ikada napustiti Hrvatsku, a kamoli da ce zemlja ikada uci u Evropsku Uniju."

Drago Hedl je urednik projekta IWPR u Hrvatskoj.