Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA:

SRBIJA: "SIMBOLICNO" SUDJENJE ZA RATNE ZLOCINE
By Bojan Toncic

Pise: Bojan Toncic iz Beograda


Neocekivana presuda za ratne zlocine pocinjene na Kosovu, koja je pred srpskim sudom izrecena jednom jugoslovenskom rezervisti, smatra se da je vise posledica medjunarodnog pritiska, nego nastojanja da se ostvari pravda.


Ivan Nikolic je pre tri godine oslobodjen optuzbe za ubistvo dva albanska civila s Kosova, ali mu se ove godine iznova sudilo, da bi u julu bio osudjen na osam godina zatvora. Mnogi analiticari kazu da je ovo simbolican sudski potupak kojim vlasti zele odobrovoljiti medjunarodnu zajednicu; smatra se da cak ni sama krivica optuzenog nije dokazana izvan svake razumne sumnje.


Medjunarodna zajednica je dugo ohrabrivala Srbiju da se suoci sa zlocinima koje su pocinile njene vlastite trupe, pa je neophodnu finansijsku pomoc zemlji uslovljavala saradnjom s tribunalom za ratne zlocine u Hagu. Vlasti ovaj put zele da pokazu da su lokalni sudovi dovoljno kompetentni da sami procesuiraju slucajeve ratnih zlocina, a nadaju se i da ce na taj nacin smanjiti pritisak koji se vrsi nad Beogradom da osumnjicene izruci Hagu.


Okruzni sud u Prokuplju proglasio je Nikolica krivim za ubistvo brace Ibrahima i Vlaznimija Eminija, koje je pocinjeno 24. maja 1999 (tokom rata na Kosovu). Njegova ce obrana sada podneti zalbu Vrhovnom sudu Srbije, a mnogi nezavisni pravni posmatraci smatraju da su dokazi izneseni na sudjenju- a kojih je bilo jos manje nego u postupku vodjenom 1999. - "neuverljivi". Takodje, ostaje nejasno zbog cega je prvobitna optuznica protiv Nikolica, koja ga je teretila za ubistvo s predumisljajem, naknadno preformulisana u optuznicu za ratne zlocine.


Tvrdilo se da je na bracu Emini pucao Nikolic, ali zajedno sa svojim saborcima, te da je otuda tesko utvrditi ciji su meci bili smrtonosni. Sam Nikolic je 1999. priznao da je kriv, ali sada to porice. Advokat Zoran Ateljevic, kao nezavisni posmatrac, smatra da "presuda ne moze biti izrecena pre no sto se otklone sve sumnje po pitanju oruzja kojim je ubistvo izvrseno".


Neocekivano su se izmenile i izjave samih svedoka: oni su 1999. tvrdili da im se okrivljeni licno hvalio kako je "ubio dvojicu Albanaca", dok sada insistiraju na tome da nisu u stanju da se prisete onoga sto su videli ili culi. Mnogi tumace ovakve nedoslednosti kao posledicu snaznog pritiska izvrsenog od strane udruzenja ratnih veterana, koja su i javno protestvovala zbog obnavljanja procesa. U tako neprijateljskoj atmosferi, sudiji, tuziocu i svedocima bilo je cak zapreceno smrcu.


Cak je i Natasa Kandic - mada je, kao izvrsni direktor Fonda za humanitarno pravo, podrzala novo sudjenje i dopunu optuznice koja se tice ratnih zlocina - izrazila ozbiljne sumnje u valjanost drugog saslusanja, pre svega zbog samog zastrasivanja. Ona takodje smatra da bi mladost okrivljenog, kao i cinjenicu da je tokom kosovskog sukoba ispoljio hrabrost, sud trebalo da uzme u obzir kao olaksavajuce okolnosti.


Beogradski advokat Rajko Danilovic izjavio je kako ovaj slucaj, vise nego bilo sta drugo, ponovo dokazuje da u Srbiji ne postoji nikakav konsenzus u pogledu ratnih zlocina. "Da je kod nas zaista postojao bilo kakav pokusaj da se istinski suocimo s brojnim ratnim zlocinima koje su pocinile jugoslovenska vojska i srpska policija, vec bismo videli obelodanjivanje zvanicne dokumentacije o ratnim zlocinima, koja lezi netaknuta po drzavnim arhivima", kaze Danilovic.


Javni konsenzus, po njegovim recima, jeste preduslov za bilo kakvu istragu ratnih zlocina, kao i za sva sudjenja koja treba obaviti. Svetlana Logar, politicki analiticar beogradske agencije Strateski marketing, saglasna je s tezom da pristup ratnim zlocinima u Srbiji jos uvek predstavlja neresen problem. Ona je za IWPR izjavila da je vecina stanovnistva jednostavno isuvise zaokupljena vlastitim problemima da bi se u dubini duse zapitala o ratnim zlocinima - te da samo malobrojni smatraju da za te zlocine Srbi uopste snose bilo kakvu odgovornost.


Vlasti nameravaju da, nakon sudjenja Nikolicu, povedu postupak i protiv vojnih rezervista Sase Cvijetana i Dejana Demirovica, koji se terete za smrt 19 civila u Podujevu 1999. No vlada ovakvim sudjenjima samo nastoji da se dodvori medjunarodnoj zajednici: ona, cini se, nije u stanju da ista ucini kako bi ubedila ljude u vaznost suocavanja s vlastitom ratnom prosloscu.


Bojan Toncic je novinar beogradskog dnevnog lista Danas.