Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ: Francuska istraga o zlocinima u Srebrenici

Francuska komisija objavila je rezultate istrage o tome da li je za srebrenicki masakr na bilo koji nacin odgovorna i ta zemlja.
By Dzevad Sabljakovic

Francuska parlamentarna komisija priznala je da Francuska "snosi deo krivice" za masakr u kome je 1995 u Srebrenici 7,000-8,000 bosanskih civila ubijeno od strane srpskih snaga.


Desetoclano parlamentarno telo konstatovalo je da je general Bernar Zanvije, tadasnji komandant jedinica UNPROFOR za bivsu Jugoslaviju, previse oklevao da naredi vazdusne napade na trupe bosanskih Srba i tako povuce potez kojim bi masakr bio mozda sprecen.


Svedoceci pred komisijom, Zanvije je svoje postupke pravdao; osim toga, u izjavi koja ce izgleda poremetiti diplomatske odnose sa Holandijom, ostro je napao holandsku jedinicu iz sastava UN zbog toga sto se nije suprotstavila srpskim snagama.


"Da se u Srebrenici naslo 400 Francuza sve bi bilo drugacije", rekao je on. "Mi bismo se borili. Holandjanima je bilo naredjeno da se bore. Kada takvo naredjenje dobijete, vasa je obaveza da se borite . . .


"Mi bismo upotrebili oruzje kakvo su topovi od 81 mm. Svako oklopno vozilo na raspolaganju ima mitraljez od 50 mm. Mi bismo se borili i ubedjen sam da bismo oterali Srbe."


Ispitivanje od strane poslanika svih partija organizovano je usled snaznog pritiska cuvene francuske humanitarne grupe Lekari bez granica. Ta organizacija je imala svoje predstavnike unutar zasticene zone UN u trenutku kada je ona pala u ruke generala bosanskih Srba, Ratka Mladica.


Na ukupno 1,200 stranica, izvestaj donosi rezultate istrage koja je trajala gotovo punu godinu. Njen glavni cilj bilo je utvrdjivanje odgovornosti francuskih vojnih i politickih zvanicnika za pomenutu tragediju.


Jedan od osnovnih zakljucaka izvestaja glasi: "Za intervenciju u Srebrenici nije postojala dovoljno snazna politicka volja - kako kod Francuza i kod Britanaca, tako ni kod Amerikanaca, pa cak ni kod bosanskih vlasti u Sarajevu."


Vecina clanova komisije oslobodila je Zanvijea optuzbe da je - kako tvrde Lekari bez granica - obuzdavao vazdusne napade NATO na polozaje bosanskih Srba oko Srebrenice, te da je to bio deo dogovora sklopljenog sa ciljem da taoci iz redova UN, koje je tada drzao Mladic, budu pusteni.


Poslanici Fransoa Leotar i Rene Andre ogradili su se od tri recenice iz izvestaja. Prva od njih glasi: "Srebrenica je ujedno i poraz Francuske"; u drugoj stoji: "Francuska nije manje odgovorna od drugih za tragican pad Srebrenice"; a u trecoj se konstatuje: "Francuska nije ucinila sve sto je mogla kako bi svoju misiju izvrsila kako treba".


Dvojica poslanika smatraju da su navedene tvrdnje neprilicne iz perspektive cinjenice da je 56 francuskih vojnika ubijeno u mirovnim misijama u Jugoslaviji, i to uglavnom u Bosni. Osim toga, oni podvlace da su francuske snage sacuvale one zone bezbednosti koje su bile pod njihovom direktnom zastitom, tj. Sarajevo i Bihac.


U izvestaju se iznosi i zahtev po kome "Francuska, Britanija i Amerika treba da upotrebe sva sredstva u hapsenju optuzenih za zlocine protiv covecnosti, Ratka Mladica i njegovog politickog vodje Radovana Karadzica"


Poslanici Pjer Brana i Mari-Elen Ober izrazili su svoje zaljenje sto u izvestaju komisije termin "genocid" nije eksplicitno prisutan, narocito kada je rec o haskim optuzenicima Karadzicu i Mladicu. I to pogotovo zato sto je general bosanskih Srba, Radislav Krstic, 2. avgusta 2001. vec osudjen za takav zlocin u Srebrenici.


Komisija je zakljucila da krivicu za masakr takodje snose i ostale vodece zemlje UN i NATO, koje su u pogledu Bosne pokazivale "stalnu ambivalenciju". Ona je takodje kritikovala predstavnika UN, Jasusija Akasija, koga je i Zanvije optuzio za "minimalisticki koncept uloge Plavih slemova u Bosni".


Zanvije se, u svom svedocenju na 70 stranica izvestaja, takodje nije slozio ni sa britanskim generalom Rupertom Smitom, komandantom UNPROFOR za Sarajevo, koji se zalagao za sto odlucniju akciju protiv srpskih snaga.


Zanvije je ostao na stanovistu da vojna sila treba da bude upotrebljena samo u slucaju krajnje nuzde. A znatan deo njegove izjave ticao se i propusta u obavestajnom radu. "Jedinice UNPROFOR nisu borbene jedinice", rekao je on. "Zbog toga one nisu raspolagale obavestajnom mrezom kakva je u ratu neophodna. U tome je jedna od (njihovih) slabosti.


"Snage UN su, na primer, mislile da se oko Sarajeva u vreme opsade nalazilo svega 26 tenkova. A kada su 14. septembra 1995 Srbi bili pritiskom primorani na predaju teskog naoruzanja, izbrojali smo 56 tenkova. Da bismo onda, posto smo zauzeli srpsku zonu u januaru 1996, jos deset tenkova pronasli u hangarima."


Zanvije se pozalio i na to da vojni zvanicnici iz Sjedinjenih Drzava nisu prosledjivali informacije kojima su raspolagali zahvaljujuci visokoj tehnologiji vlastitog obavestajnog sistema, a sve zbog toga sto su Amerikanci uvek zeleli da "diskredituju Francuze". On je zapazio i da je americki admiral Lejton Smit, komandant snaga NATO za juznu Evropu, raspolagao sa dovoljno ovlascenja da naredi vazdusne napade, ali da nije iskoristio tu mogucnost.


Komisija je objavila i zapisnike sa saslusanja ostalih francuskih generala, ukljucujuci i Filipa Morijona, komandanta UNPROFOR u periodu od oktobra 1993 do jula 1994, kao i Ervea Gobijara, komandanta sarajevskog sektora od 1994 do 1995.


Konstatovano je i to da se ni general Rupert Smit, ni tadasnji generalni sekretar UN Butros Butros Gali, ni Visoki komesar UN za izbeglice Sadako Ogata, nisu odazvali pozivu da se pojave pred komisijom.


Dzevad Sabljakovic je dopisnik agencije SENSE iz Pariza.