IZVESTAJ:
Novi dokazi, pronadjeni u donedavno zapecacenim hrvatskim arhivama, pokazuju da general Tihomir Blaskic mozda i nije odgovoran za masakr u Ahmicima.
IZVESTAJ:
Novi dokazi, pronadjeni u donedavno zapecacenim hrvatskim arhivama, pokazuju da general Tihomir Blaskic mozda i nije odgovoran za masakr u Ahmicima.
Blaskiceva zalba: Branilac otkriva nove dokaze
Nakon dvogodisnjeg pretrazivanja tajnih dokumenata Hrvatskog Vijeca Obrane (HVO), tj. armije bosanskih Hrvata, branilac generala Tihomira Blaskica, osudjenog za ratne zlocine, izjavio je da raspolaze dokazima koji ce potvrditi da njegov klijent nije naredio zloglasni masakr u Ahmicima, gde je ubijeno vise od 100 muslimanskih seljaka.
Medju novim dokazima je i ratni vojni zapis samog Blaskica, koji se pak nalazi na odsluzenju 45 godina duge kazne nakon sto ga je Haski tribunal osudio za ratne zlocine. "Sada znamo ko su stvarne ubice iz sela Ahmici", rekao je advokat Anto Nobilo. Nobilo tvrdi da dnevnicka beleska za dan 16. april 1993 - kada se masakr i dogodio - sadrzi najvaznije detalje razgovora koji je vodjen izmedju Blaskica, kao tadasnjeg vojnog zapovednika za dolinu reke Lasve, i Paska Ljubicica, kao sefa policije HVO. Ljubicic se potkraj prosle godine dobrovoljno predao Hagu, a optuzen je za izvrsenje ubistava u Ahmicima.
Po recima Nobila, dnevnik pokazuje da je Ljubicic najpre nazvao Blaskica u 11.42 uvece, dakle sest sati pre no sto je napad na Ahmice zapoceo. Blaskic je navodno Ljubicicu naredio da napusti Ahmice i zauzme stratesku poziciju na visoravni iznad sela.
"Zasto ste jos uvek u Ahmicima, nemojte ostajati u Ahmicima", citira Nobilo Blaskiceve reci. Iz nastavka dnevnicke zabeleske vidi se da je Ljubicic tu naredbu ignorisao.
Blaskicevi advokati su inace neprekidno tvrdili da je u Bosni funkcionisao paralelni lanac komandovanja, te da su politicki ekstremisti iz redova bosanske Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) autonomno kontrolisali jedinice za etnicko ciscenje koje su - poput one koja se nalazila pod Ljubicicevom komandom - bile sacinjene od pripadnika vojne policije.
Nobilo ce otuda izneti dokaze da su Blaskica, kao redovnog vojnog staresinu, zaobisli u procesu odlucivanja, te da su ga - pokojni hrvatski predsednik Franjo Tudjman i njegovi saveznici, a nakon snazne medjunarodne osude tog zlocina - kasnije i lazno optuzili za masakr u Ahmicima.
Nobilo tvrdi da je video dosije iz kancelarije samog Tudjmana, u kome je sadrzan izvestaj (od nekih 1000 reci) koji je o zlocinu u Ahmicima sacinio Miroslav Tudjman, sin pokojnog predsednika i bivsi sef drzavne bezbednosti Hrvatske.
Pomenuti dosije, kojeg je Hagu pre dve godine predao Tudjmanov naslednik Stipe Mesic, navodno "imenuje prave ubice i otkriva da Blaskic ne snosi odgovornost".
Branilac kaze da je pomenuti izvestaj bio poznat Tudjmanu i pokojnom hrvatskom ministru odbrane Gojku Susku, ali da su oni odlucili da zastite prave ubice iz Ahmica kako bi prikrili upletenost samih zagrebackih vlasti u neobjavljeni rat u Bosni.
Nobilo je ocenio da Blaskica politika nije ni interesovala, da je on dolazio u dodir sa ljudima razlicitih nacionalnosti, te da nije bio nacionalista, niti clan HDZ. Zarko Puhovski iz hrvatskog Helsinskog komiteta ukazao je na Blaskicev disciplinovan i uljudan karakter, dok je Martin Bel iz BBC to i pred sudom potvrdio.
Blaskicevi branioci tvrde da su pripadnici najuzeg kruga onih koji su navodno ucestvovali u planiranju zlodela nad bosanskim Muslimanima - doticnog generala izbegavali.
Nobilo takodje tvrdi da raspolaze i dokazima kojima se opovrgava Blaskiceva umesanost u zlocine protiv covecnosti pocinjene u Kiseljaku. Branilac, naime, kaze da je pronasao zabeleske samog Blaskica, koje su bile upucene generalu Milivoju Petkovicu, a u kojima se objasnjava da su mu kiseljacke snage bile nedostupne. Prema tim beleskama, Kiseljak su jedinice bosanske vojske odsekle od ostalih hrvatskih uporista (Vitez, Busovaca), pa je komunikacija izmedju Blaskica i komandanta HVO za Kiseljak, Ivice Rajica, bila nemoguca.
Nobilo podvlaci da je Rajic neko koga bi Hag trebalo da smatra stvarno odgovornim za zlocine u Kiseljaku. Rajic je optuzen za ubistvo 16 civila u Stupnom Dolu 1993, ali se i dalje nalazi na slobodi.
Arhiv HVO otvoren je nakon izbornog poraza HDZ, u januaru 2000, a time je otpocela i nova etapa saradnje sa Hagom. Vlada HDZ poricala je cak i samo postojanje pomenutog arhiva.
Nobilo kaze da ga je, ubrzo posle izbora, jedan pripadnik hrvatske sluzbe bezbednosti obavestio o tome da se dokumenti HVO za period 1992-1996 cuvaju u ogromnom arhivu tajne sluzbe.
Nobilu, kao ni haskim istraziteljima, nije bio dozvoljen slobodan pristup arhivu, nego je morao da zahteva uvid u pojedinacna dokumenta, sto je pak iziskivalo intuiciju, nagadjanja i marljivo istrazivanje.
"Znao sam za cime tragam - za vaznom informacijom koja bi pokazala da je Tudjman u krajnjoj instanci kontrolisao tajnu sluzbu i HVO", rekao je Nobilo.
Branilac kaze da se na odsustvo kljucnih dokumenata HVO nadovezala i cinjenica da tribunal nije upoznat sa vojnom strukturom bosanskih Hrvata.
"Tribunal nije imao predstavu o onome sto se zaista dogadjalo, dok su britanski oficiri UNPROFOR [Mirovnih snaga Ujedinjenih Nacija] mislili da je HVO regularna vojska, poput njihove", rekao je Nobilo.
Po Nobilovim recima, britanski oficiri bili su dobronamerni, ali zbunjeni autsajderi, koji su se u Bosni nalazili svega nekoliko meseci, usled cega im je i promakao siroki opseg podmuklog ucesca Zagreba u bosanskom ratu.
Nobilo smatra da ce novi dokazi haske istrazitelje usmeriti ka najodgovornijim hrvatskim politicarima.
Zagrebacki politicki nedeljnik Nacional preneo je Nobilove stavove. "Blaskic je osudjen na 45 godina zatvora, dok su oni koji su izdali politicko naredjenje za Ahmice jos uvek nacionalni heroji i istaknuti clanovi HDZ", kaze se u novinarskom komentaru.
Ocekuje se da ce hasko zalbeno vece razmotriti Blaskicevu kaznu u svetlu novih dokaza. Datum saslusanja mogao bi biti odredjen na statusnoj konferenciji zakazanoj za 14. februar.
Nobilo kaze da se nada, iako nije siguran u to, da su objavljeni svi arhivski dokumenti relevantni za Blaskicev slucaj. Dokumenti koji bi mogli da kompromituju hrvatsku vojsku cuvaju se u zgradi ministarstva odbrane, a ne drzavnog arhiva.
Advokat sumnja da bi vlasti predale osetljive informacije haskim istraziteljima koji nastoje da optuze hrvatske generale zbog navodne upletenosti u operacijama Bljesak i Oluja.
Dusan Viro, portparol ministarstva odbrane, izjavio je za IWPR: "Nasa je obaveza da ta dokumenta cuvamo u strogoj tajnosti."
Dominik Hipkins radi kao nezavisni novinar u Hrvatskoj.
3
