Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Izmedju Bombi I Beograda

Crna Gora se nasla pod paljbom NATO-a i verbalnih napada iz Beograda. Strahuje se da ce i napadi iznutra postati nasilni.
By Slavoljub Scekic

Posto je bombardovao Crnu Goru tokom sest dana svoje ofanzive, NATO je malo popustio u utorak, a sedme noci terora postedeo stanovnisvo manjeg partnera Srbije u krnjoj jugoslovenskoj federaciji. Medjutim, nema znakova da ce se rat reci izmedju Beograda i Podgorice, koji je konstantno eskalirao od pocetka vazdusnih napada, smiriti.


Posto je izabrao prozapadni kurs od izbora 1997. godine, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic se nadao da ce ova mala republika koja ima 630,000 stanovnika izbeci bombardovanje.


Vazdusni napadi koji su poceli 24. marta bili su veliki sok i za vladu Crne Gore i za stanovnistvo, dok su gadjane instalacije u ovoj republici uz one u Srbiji.


Toliko su Crnogorci bili uvereni da ce biti postedjeni bombardovanja da je putnicki dzet Montenegroerlajnza krenuo iz Beograda ka Podgorici u trenutku kada je zapocinjala ofanziva NATO-a. Jedva da je avion izbegao katastrofu. Spustio se pod kisom bombi na podgoricki aerodrom, bez ikakve pomoci, posto su kontrolori leta pobegli sa svojih radnih mesta.


Glavne mete NATO-a u Crnoj Gori su bili vojni aerodrom Golubovci kod Podgorice, kasarna u Danilovgradu, gde se veruje da je uskladistena municija i vojna tehnika koja je povucena iz Hrvatske 1991. godine, kao i mnogi radarski sistemi koji se nalaze rasprseni na brdima iznad primorskih mesta. Kasarna je direktno pogodjena prve noci, ali je prethodnog dana bila evakuisana.


Iako jugoslovenske vlasti nisu otkrile detalje stete koja je naneta, izgleda da je vecina radara ili unistena ili ozbiljno ostecena u prvom napadu, posto su vec druge noci avioni NATO-a preletali Crnu Goru na njihovom putu ka ciljevima u Srbiji. Ukupno je ubijen jedan vojnik, njih pet je ranjeno, a i jedna zena je tesko ranjena.


Za razliku od ovog, verbalno nadmudrivanje izmedju Beograda i Crne Gore je bilo ocekivano. U obracanju naciji, koje je usledilo odmah posle prvog udara, Djukanovic je apelovao i na jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i na NATO da ustuknu u interesu mirnog resavanja krize. Takodje je pozvao Crnogorce da zakopaju svoje razlike kako bi se izbeglo krvoprolice. Beogradska stampa je odgovorila nazvavsi Djukanovica "najvecim izdajnikom u istoriji Crne Gore."


Uprkos intenzivnim pritiscima, Djukanovic ce opire i odbija da sledi Beograd i da proglasi ratno stanje, izbaci strane novinare i raskine diplomatske odnose sa SAD-om, Britanijom, Francuskom i Nemackom. U svojoj izjavi, vlada Crne Gore je saopstila, "Politika izolacije i sukoba sa medjunarodnom zajednicom ne predstavlja buducnost nase zemlje i naseg naroda."


U strahu od napada od vojske, crnogorska vlada je naredila policiji da preuzme odgovornost za bezbednost u republici. Njeni oficiri u maskirnim uniformama su rasporedjeni oko kljucnih zgrada kao i na prilaznim putevima najznacajnijim drzavnim institucijama. Izvori iz Ministarstva za unutrasnje poslove izvestavaju da Vojska Jugoslavije dovlaci rezerviste i da je njeno ponasanje sve vise konfrontirajuce, iako do sada nije rasporedila svoje jedinice ni u jednom gradu.


U naporu da pomogne crnogorskim muskarcima da izbegnu mobilizaciju, vlada je izdala radnu obavezu. Vojska Jugoslavije je odgovorila time sto je oformila vojne sudove koji bi sudili dezerterima. Republicki ministar pravde je izazvao vojsku da prvo njega optuzi posto nema nameru da odgovori na mobilizaciju.


Crnogorsko republicko rukovodstvo takodje se odupire odluci savezne vlade u Beogradu da se monetarna politika u celoj zemlji stavi pod nadleznost nacionalne banke Jugoslavije. Ono strahuje da je cilj ove mere da se zamene direktori u crnogorskim bankama i da se pokusa da se finansira rat stampanjem para. Povukavski potez koji je slican onome u Sloveniji iz 1991. godine, veruje se da je Crna Gora odstampala valutu u kuponima koju bi uvela u opticaj u slucaju da u Srbiji bude hiperinflacija.


Posle tri dana zasedanja, sve partije u crnogorskom parlamentu su se dogovorile i prihvatile rezoluciju koja predstavlja kompromis i pozvale na mir i kraj medjupartijskim svadjama. Medjutim, primirje je trajalo citav jedan dan, i razlicite strane su pocele da tumace taj dokument na svoj nacin. Milosevicevi saveznici u crnogorskoj opoziciji su insistirali da rezolucija dozvoljava neometano kretanje Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori. Djukanoviceva koalicija na vlasti tvrdi da ova rezolucija dozvoljava da se posao nastavi kao i obicno, odnosno nastavak jake kontrole nad republickim poslovima od strane administracije u Podgorici.


Milosevicevi lojalisti su poceli da organizuju mitinge sirom Crne Gore protestvujuci protiv onoga sto oni smatraju izdajom vlade. U samoj Podgorici svakodnevne demonstracije ispred sada ispraznjenog americkog informativnog centra privlace nekih 5.000 demonstranata. U medjuvremenu, nekih 25.000 izbeglica, etnickih Albanaca, je doslo u Crnu Goru a vlada moli pomoc Zapada kako bi se moglo izaci u susret njihovim potrebama.


Slavoljub Djekic je zamenik urednika nezavisnog crnogorskog nedeljnika Vijesti.